"Židovi smatraju profanim sve što je nama sveto; sa druge strane oni dozvoljavaju sve što se nama gadi."

-Tacitus, rimski istoričar (c. 1 AD)

Profesor Hans F. K. Guenther o homoseksualcima

Za profesora Hans F. K. Guenther svi ste čuli, bar to prepostavljam.Sasvim sigurno jedan od najvećih evropskih i nemačkih antropologa/rasologa. Nije potrebno isticati koliko je on uticao na Rasni Nacionalizam bar ranih 1930.god. Njegova rasologija je u mnogome uticala na rasni pogled Nacional Socijalizma, bar pre osvajanja vlasti u nemačkoj 1933.g. i do početka II sve. rata. Guenter nije bio uobičajni nemački nacionalista a još po manje je bio pristalica pan-germanizma (i nikada nije zvanično pripadao Partiji, mada je dobio zlatnu značku "starih boraca!), njegova "uža struka" je bio i ostao varijanta rasnog šovinizma zvana "nordicizam". Slobodno se može reći da je Hans F. K. Guenther i dalje u nordicističkim krugovima "nordicistički Bog".

Hans F.K. Guenther

Sa početkom napada na bivši SSSR Guenther upada u nemislot NS režima u Nemačkoj a do kraja 1945.god. rasna ideologija Nacional Socijalizma je u mnogome počišćena od nordicističkih stavova Hans F. K. Guenther jer je konačno shvaćeno da "takve ideje dele nemački narod i čine štetu Nemačkoj u inostranstvu" (ako ćemo iskreno Hans Guenter je još dvadesetih sasvim otvoreno tvrdio da čistog nordiskog elementa u nemačkom narodu ima tek oko 5%). Posle rata zabranjeno mu jeda predaje antropologiju na univerzitetima a i bio je proganjan u poslertnoj Nemačkoj, ali kasnije "oslobođen svake krivice zbog primene rasne ideologije). Ako se ne varam tek početkom šezdesetih godina prošlog 20. veka profesor Roger Pearson je uspeo da Hans F. K. Guenthera ubedi da se odrekne nekih svojih tvrdih nordicističkih stavova! Bez obzira na sve Hans F. K. Guenther ostaje jedan od najvećih rasologa dvadesetog veka. Predstavljam vam tekst (moj prevod!) o jednom vrlo bitnom problemu koji mori Belu rasu u savremenom dobu; vidite šta je profesor o tome pisao pre nekih 69 godina:

Ljudi sa homoseksualnim težnjama


Ljudi sa ovakvim sklonostima ne bi trebali da se venčavaju, osim ako ne govorimo o devijacijama koje se dešavaju kod mnogih tinejdzera, ali se kasnije gube. Ponekad ljudi su blizu toga da ovakve ljude ubede da se ožene, pogrešno misleći da će ih njihov brak izlečiti. Takvi ljudi trebaju biti ograničeni na uski krug njihove sopstvene vrste. Ne treba ih kažnjavati zbog njihove perverzije već samo zbog zavođenja mladih, zdravih mladih muškaraca koji su u dobu kada njihova seksualna osećanja još uvek nisu formirana. Čak i kratka neprirodna veza u ovom dobu može učiniti da za takvog mladog muškarca nema leka čitavog njegovog života. To je uništilo mnoge nasledno vredne mlade ljude, koliko dečake toliko i devojke. Prema tome, iskvarivanje maloletnika treba se posmatrati kao oštećivanje genetskog potencijala naroda i kao takvo treba se žestoko kažnjavati.

Čuveni jevrejski izučavalac seksualnih problema Magnus Hirschfeld, koji je jedan od najvatrenijih zastupnika slobode za homseksualnost, kaže da oko 45% odraslih muških homoseksualaca ima perveznu privlačnost ka mladićima starim od 14 do 21 godine. Isto važi i za lezbejke. Tako, opasnost za zdrave mlade ljude je velika i zakon mora da spreči tu opasnost. Ali takve zakone je teško formulisati i primeniti zato što mladi prestupnici i prevaranti mogu da koriste ove zakone da bi ucenjivali ljude koji ih navodno zavode. Magnus Hirschfeld naziva „proganjanje“ pedera „sramotom za našu kulturu“. Proganjati ih zbog njihove sopstvene bolesti možda i nije neophodno, ali zakonsko penalizovanje zloupotrebe mora biti striktno. Za ovakve perveznjake mora biti zatvoren pristup ka zvaničnim pozicijama.

Homoseksualci ne treba da se venčavaju zato što će brak sa njima biti nesretan i zato što ova izopačenost može da bude nasledna. Ljudi sa homoseksualnim sklonostima dolaze često iz familija koje su već imale ovakve ljude ili su imale nemuževne muškarce ili neženstvene žene. T. Lang i J. Deiss potvrđuju da je homoseksualnost nasledno uslovljena. Ja lično nisam siguran da se ova naslednost može objasniti pomoću „kvalitativne teorije“ R. Goldschmidta. M. Hirschfeld veruje da unutar nemačkog naroda ima oko 2% homoseksualaca, među radnicima – oko 4%, među studentima – oko 6%. X. Ellms tvrdi da ih u Engleskoj takođe ima oko 2% unutar populacije; među obrazovanom srednjom klasom – 5% pedera i 10% lezbejki.

Napisao: Hans F. K. Guenther, 1941.god.
Prevod: Nenad D. za potrebe Srpskog Fronta

Паразити и њихова пропаганда

Јевреји су народ који је белим народима наметао комунизам,а успео је да сам избегне погубност истог. Исто тако, јевреји пропагирају и подржавају хомосексуализам, али исто тако јудаистички учитељи свом народу поручују како је то штетно и погубно(само свом народу). Исто тако, јевреји су народ који промовише расно мешање нејеврејa белаца са осталим нимоидним расама, али, погодите шта? Јевреји су исти ти који забрањују мешање Јевреја са другим расама.

Rekonstrukcija lica egipatskog faraona Tutankamona

Tzv. "rimski profil" - manja brada, istaknutiji nos.

Kao prvo, zapaža se jako interesantan oblik lobanje. Zaista čudno...
Naravno i pigmentacija je pretjerana kao i punije usne. Ipak, crte lica i oblik lobanje jesu evropeidni! Očigledno je da nije bio crnac, kako to uče po američkim školama i to da bi crnci zadobili bar malo samopoštovanja.

Usne vjerovatno jesu samo pretpostavka, jer ko zna u kakvom su stanju ostale na mumiji Tutankamona. Kako se ovakve rekonstukcije rade od same lobanje (pa se kasnije stavljaju misici itd), logično je da su mu stavili deblje usne da bi izgledao više crnački ili mongrilski (pretpostavka kao i njegova koža). Takođe i boja očiju - pa na osnovu pigmeta i melanina da to pogode, ako su ostali samo sasušeni komadići ili prazne očne duplje šta onda? Mislim da bi ruski rekonstruktori uradili korektniju rekostrukciju.

Osim toga, poznato je u antropologiji i utvrđeno arheološkim iskopavanjima da je originalna egipatska populacija bila evropeidna. Moguće je da je tutankamon imao i plave oči ili možda čisto zelene (prisutno kod mediteranskog fenotipa, a on je bio najbrojniji u drevnom Egiptu), naime kasniji čuveni faraon Ramzes II po proučavanjima Francuskih stručnjaka i analizom njegove mumije je bio ridj visok čovjek oko 190 cm, za ono vrijeme izuzetna visina "Berberske rase", dakle Arijevac.

Još nešto bitno - današnja populacija (mongrilskog) Egipta, nikako nije nasljednik originalih Egipćana. U pitanju je mnogostruko mongrilizovano stanovništvo koje je prošlo kroz više etapa "miješanja krvi". I nemoguće je objasniti dostignuća starog Egipta bez uticaja Arijevske, inovativne rase. Naravno, kasnije i Indija, takođe Arijevska zaostavština (kao i Kina i Japan), ali o tome neki drugi put...

Egipatske mumije, po lobanjama se jasno vidi da se radi o evropeidima:

Neizbačena vilica, dolihokefalna lobanja mediteranskog fenotipa (sa možda i nordijskim uticajima), nostrili takođe evropeidni.
Totalna razlika od negroidnih lobanja a takođe iz Egipta:

Izbačenija vilica, prostor za mozak znatno manji, itd...

I još jednom: Rasa je bitna, Rasa se računa i RASA JESTE SVE!

Zašto je Egipat propao? Zato što je nestala originalna Rasa - tvorac te civilizacije, a ostatak nije mogao da održi ono šta je stvoreno.
Znаči: Civilizаcije nestаju kаd se broj neproduktivnih jedinki toliko umnoži dа tаj broj znаčаjno prevаzilаzi broj produktivnih jedinki, tvorаcа i nosiocа civilizаcije.
Ovo se već dešаvаlo u istoriji.... а uprаvo se dešаvа i pred vаšim očimа!

Dolаzi do tаkozvаne nаopаke selekcije: povećаvа se broj degenerikа, nenormаlnih i bolesnih jedinki koje uprаvo zаhvаljujući sаmoj civilizаciji opstаju (humаnost nа djelu u pogrešnom prаvcu!) i počinju mаsovno rаzmnožаvаnje i tаko proširuju nosioce loših genа - sа njimа i nosioce nekulture i jedinki bez potencijаlа zа civilizаciju ili očuvаnje civilizаcije.

Istinа je: RASNO MIJEŠANJE rаzličitih, nejednаkih po mnogo čemu, rаsа dovodi do uniženjа i konаčnog uništenjа rаse kojа je originаlni tvorаc velike kulture i sаme civilizаcije. Ali vrlo često nije dovoljno sаmo dа dođe do rаsnog miješаnjа sа drugom, drugаčijom ne-kreаtivnom rаsom.
Vrlo često dolаzi do tаkozvаnog "sаmouništenjа" civilizаcije... Do ovogа dolаzi usljed rаsnog sаmouništenjа sаme rаse kojа je nosioc civilizаcije.

Danas se smatra da je kultura "prenosiva". Ima u tome istine: sve crnčuge i obojeni u svijetu su prihvatili kulturu bijelog čovjeka - više ne idu goli, ne proždiru svoje saplemenike, kopiraju svaku glupost ili hir koji osmisle degenerisani bijelci....
Ali sa nestankom bijelog čoveka sve će to kod njih da se vrati u normalu: ponovo ljudožderstvo, palmina grančica preko genitalija, pa opet nazad na drveće.
Ne sijme se dozvoliti da preko 40.000 godina stvaranja bijele civilizacije i našeg postojanja u Evropi nestane u narednih 100 godina usljed rasnog miješanja i obojene imigracije!

Bela Rasa (Rasni Podtipovi) - sa slikama i ilustracijama

ISTOČNO-PRIBALTIČKI TIP
MEDITERANSKI TIP
ALPINSKI TIP
NORDISKI TIP
DINARSKI TIP

ISTOČNO-PRIBALTIČKI TIP

Istočnoeuropidsku rasu zovemo i Istočnobaltiskom, ili još prostije Baltiskom rasom. Ovaj drugi naziv nije zgodan već i sa razloga što se Istočnoeuropidi prostiru na istoku Evrope, od Visle i Dnjepra do Volge i Dvine, ali ne toliko primorjem Baltiskog mora koje pretežno naseljavaju Nordidi. Istočnoevropska rasa mestimično prelazi Karpate, prodire u Panonsku niziju, pa i na Balkan. Na istoku prelazi u severnu Aziju, meša se sa drugim pretežno mongolidskim stanovništvom. Dopire do reke Ob.

Nažalost, još ni danas nemamo dovoljno podataka o prostiranju pojedinih rasnih tipova u Jugoslaviji. Istočnoeuropidsku rasu nalazimo možda u manjim grupama u Vojvodini i od Zagreba prema severu (Škerlj).

Mnogi autori ne prave razliku izmedu Istočnoeuropida i drugih nekih plavokosih i širokoglavih skupina. Istočnoeuropidi se odlikuju okruglinom glave i lica, kao i tamnije plavom bojom kose. Ali time nije rečeno da i na Balkanu, kod nas, i u srednjoj Evropi, i dalje prema zapadu, nije bilo i nema plavih i brahikefalnih tipova koji ne mora da budu ni istovetni ni srodni sa Baltidima. Montandon sve ove plave brahikefalne grupiše u jednu jedinu podrasu. Po njemu “Subnordiska podrasa obuhvata mnogobrojne telesne grupe, različito plave, koje, na istoku Baltika, u centralnoj i sevemoj Rusiji, delimično u Nemačkoj, u Francuskoj do Loare, u Engleskoj, okružuju nordiski domen polukružnim prstenom. U ovu podrasu ulazi Subnordiska rasa Deniker-a, visoka i mezokefalna, Istočna rasa istog autora, niskog rasta i subbrahikefalna, Galatska rasa Guiart-a, sa severa Francuska, brahikefalna, plava ili riđa, Severozapadna rasa Deniker-a, kestenjava, visoka i subdolikefalna, i najposle, možda “Saksonski tip”, “Plavi Alpinac”, koji su neki autori našli u centralnoj Evropi, i Rasa Visle Denikera, plava, mezokefalna i relativno veoma niskog rasta”. Nema sumnje da su neki od ovih ovde navedenih tipova muđusobno identični. I nema sumnje, sa druge strane, da se do sada o mnogim ovde pobrojanim a i drugim brahikefalima plave kompleksije nije vodilo dovoljno računa. Ali je isto tako nesumnjivo da svi plavi brahikefali Evrope ne dolaze u istu grupu. Začudo kako je Montandon, kao pristaša hologeneze, mogao zaboraviti da svetla kompleksija i brahikefalija, same po sebi, ne mogu da nam ukažu na zajedničko poreklo, na istu rasnu pripadnost. Jer ono isto što ne može brahikefalija i orlovski nos ne može valjda ni brahikefalija kada je udružena sa plavom kosom. U svakom slučaju izvesni rasni tipovi, kao npr. što je Guiart-ova Galatska rasa ili Lebzerter-ova IV ili V tipska kombinacija (V — svetla kosa, svetle oči, dužina tela 1659 mm; VI — svetla kompleksija, telesna dužina 166-1689), tj. subbrahikefalni niskog rasta — “Weichsselrasse” Lebzelter-a, Jugoslovenski plavi tip niskog rasta Weisbach-a, nikako ne mogu da se identifikuju sa Istočnoeuropidima. Nažalost, u ovom kratkom pregledu evropskih rasnih tipova o njima i o drugim plavokosim i plavookoim brahikefalima neće biti dovoljno govora. Nauka još traga. Definitivnih zaključaka nema. Ali baš zato nismo u pravu kad hoćemo da uprostimo još dovoljno neispitane i neraščlanjene pojave. Nije u pravu ni Montandon kada sve ove plave brahikefalne smatra delom — podrasom — Nordida, a ni Lebzelter koji o “Rasi Visle” govori kao o jednoj varijanti Nordijaca malog rasta.

Žena, dominantno istočno baltičkog tipa

Koje su karakteristike Istočnoeuropida? Grube kosti, mali zdepast rast (165 cm), svetla kompleksija, izdvaja ih od ostalih rasa. Trup je dugačak, a udovi su srazrnerno kratki. Ramena su široka. Konstitucija je digestivna. Koža je više bleda nego ružičastobela. Za kosu kažu da je boje pepela; u stvari je prljavo plava, izbledelo tamnoplava. Sive ili sivoplave oči izgledaju nekako vodeno. Otvor izmedu kapaka je prilično uzak, pa oči izgledaju male. Ponekad se javlja i polumongoloidan oblik kapaka. Dosta je velik razmak između očiju. Lice je široko, prilično pljosnato i usled razvijenih i upolje isturenih jagodičnih kostiju izgleda grubo i četvrtasto. Nos je mesnat, pljosnat i kratak. Donji je deo prćast. Nozdrve su široke i razmaknute. I usta su velika. Lobanja je brahimorfna (indeks 80,9-83,2).

Devojka ostbaltid fenotipa

ALPINSKI TIP

Od Istočnoeuropidske rase prema zapadu nalazirno u nekoliko prostranih manje više kumpaktnih uhlasti jednu veoma sličnu rasu Istočnoeuropidskoj. I ona naginje svima svojim osobinama našem Eurazijskom prototipu. Prevlađuje u Mađarskoj, od Dunava prema severu. u Češkoj i Moravskoj, u južnoj Nemačkoj, u srednjoj Francuskoj, po Apeninima, naročito u Alpima, a možda i u Bretanji i Pirinejima (Baski).

Somatološke odlike skoro su istovetne odlikaina Istočnoeuropidske rase. Rast je zdepast, nizak a širok. Udovi su srazmerno kratki. Šake i stopala su kratka i široka, a prsti su debeli. Naginju nagomilavanju masti. Konstitucionalan je tip digestivan. Dakle sve kao i kod Baltida. I glava je okrugla, brahirnorfna (indeks 84 do 87). Čelo je strmo, rasplinuto, okruglo. Markantnih prelaza izrneđu čeone i slepoočne kosti nema. Lice je nešto široko iako ne onako četvrtasto i grubo kao kod Baltida. Brada je okrugla, široka i neistaknuta. Nos je u korenu širok i pljosnat. Češće je konkavan. Koža je dosta gruba, bledomrke boje. Jedna odlika potpuno izdvaja ovu rasu od Istočnoeuropida. To je tamna kompleksija. Tvrda, oštra kosa boje je zagasito smeđe. I dužice su tako isto tamne, sive.

Muškarac, alpinskog fenotipa - norveške nacionalnosti.

U Alpide mogli bi da ubrojimo i jednu severnu granu sa skoro identičnim somatološkim oznakama. To su Lapidi. Ima ih u Finskoj, na poluostrvu Kola, u Skandinaviji.
Da li kod Jugoslovena ima pripadnika Alpiske rase? Ima ih svakako, i među Slovencima i među Srbo-hrvatima. I kod jednih i kod drugih postoje brahikefalni tipovi tamne kompleksije niskog rasta. Da li svi tipovi sa ovakvirn osnovnim karakteristikama pripadaju ovoj rasi – to ne znamo.

Dečak alpinskog fenotipa.

Alpinska rasa prelazi granice Evrope. Nalazimo je i u severnoj Africi.

U priloženim kartama prostiranja rasa označili smo Bretanju i Pirineje kao alpinske. To nalazimo mahom kod drugih autora. Ali ipak sumnjamo da stanovništvo ovih krajeva pripada Alpiskoj rasi. Naša je sumnja svakako opravdana u koliko se odnosi na pirinejske Baske.

MEDITERANSKI TIP

Prostiru se u Africi severno, istočno i zapadno od Sahare. U Evropi zauzimaju skoro celo Pirinejsko poluostrvo, dobar deo Francuske, naročito primorske krajeve, sva Sredozemna ostrva, južnu Italiju, Padsku ravnicu, Grčku i Egejsko primorje, zapadnu obalu Crnog mora, i, najposle, zapadni deo Velike Britanije i severozapad i jugozapad Irske. Mediteranskih uticaja ima i u južnoj Rusiji.

Mediterance nalazimo i kod nas na Balkanu. Ima ih više nego što se do skora mislilo. Czekanowski ih nalazi u naširn istočnim krajevima. Erdeljanović opisuje kod Kuča jedan crnomanjasti tip duge glave čiji opis svakako odgovara mediteranskim osobinama. Taj je tip “rasta najviše srednjeg, pa često i niskog, tela dosta mršava i sitna. Po boji kože ne razlikuje se gotovo od drugog cmomanjastog tipa (tj. crnomanjastog tipa kratke glave i visokog rasta koji u svemu odgovora Dinarcu). Ali mi se u nekoliko prilika učinilo da može imati i mnogo zagasitije tonove mrke boje. U svojoj fiziognomiji imaju ljudi ovog tipa nešto, što nas opominje na Semite i na poneke Talijane. Lice je sasvim uzano i duguljasto. Nos je visok i uzan, većinom malo povijen, ređe prav ili grbast. Čelo je pravo i puno. Oči su krupne. Lubanja je uzana i duguljasta. — Ovaj tip je vrlo redak”. Ovo je jedan od pet osnovnih tipova koje Erdeljanović nalazi kod Kuča. Njegov opis potpuno odgovara Mediteranskoj rasi, i mi ne bismo imali ni jednu osnovnu odliku da dodamo. Potiljak je istaknut, čelo je unatrag svedeno. Vilične kosti blago su zaobljene. Brada je jaka. Ušna školjka je mala. Kosa je crna ili tamnomrka, meka i talasasta. Velike oči imaju duge trepavice, srne se i sjaje. Usne imaju lep oblik, “sočne” su i “ispisane”. Ovo je jedna od najlepših evropskih rasa (G. Sergi, Eickstedt).

Odrasli primerak muškarca, mediteranskog fenotipa.

Izgleda da Mediteranidi nisu dugoliniske konstitucije. Osim vitkog, gracilnog tipa postoje oblasne forme koje naginju ka gojaznosti, ka okruglini. Naročito kod žena.

Rekli smo da i kod nas ima Mediteranida. Ima ih koji su po svom poreklu još iz ranijih preistoriskih vremena. Njih su Srbi i Hrvati zatekli na Balkanu. Oni koji su kod nas, tokom vremena, primili su naš jezik, naše kulturne elemente i našu nacionalnu svest. Takvi prastanovnici mahom su u istočnoj i južnoj Srbiji.
Prastanovnika Mediteranaca ima i u Crnoj Gori. To su ostaci mediteranskog elementa potisnuti od ljudi koji su dolazili sa severa i severoistoka i koji su pripadali drugim rasama. Ali ima Mediteranida i Mediteranoida koji su doseljeni u historiskim i protostoriskim vremenima. Njih ima vrlo malo, mestimično i pojedinačno. Nalazimo ih u Cmoj Gori i Dalmaciji. To su doseljenici sa obala, ostrva ili prekomora. Ovi Mediteranidi mešajući se sa Dinarskom rasom često daju veoma lepe visoke dolihokefalne, bastarde tamne kompleksije.

Odrasli primerak žene mediteranskog fenotipa.

Mediteranidi ili zapravo Mediteranoidi, koje u Srbiji sretamo prema istoku i jugu, naginju digestivnoj — kratkolinijskoj — konstituciji. Dolihokefali su i mezokefali, ali ima ih i brahimorfnih. Ove bi brahikefale mogli izdvojiti u zasebnu grupu. Pa stoga, misleći na njih, govorimo o Mediteranoidima. Po ostalim svojim oznakama u glavnom odgovaraju Mediteranidima. Karakteristično je odsustvo zalizaka u kosi, a i mnogo veća maljavost. Kosa je sasvim cma. Dužice su tamno kestenjave. Postoji u nas i oblasni tipsa plavim očima.

Mediteranide i Mediteranoide obuhvatio je dekan antropologa Giuseppe Sergi u svom Notanthropus eurafricanus mediteraneus, var. Čuveno je njegovo učenje o Mediteranskoj rasi. Mediteranide Pirinejskog Poluostrva mnogi izdvajaju u zasebnu rasu ili zasebnu podrasu — u Iberoatlantsku grupu.

Prikaz lobanje mediteranskog fenotipa.

NORDISKI TIP

Nordide i Dinaride, kao i druge rasne skupine koje njima pripadaju, ostavili smo da ih najposle izložimo. Ne samo stoga što oni tu i dolaze, kao što ćemo sad videti, već i stoga što je bilo potrebno da se prethodno upoznamo sa ostalim rasama da bi bolje razumeli i njihove odlike i mesto koje oni zauzimaju. I kod njih nalazimo elemente koji nas potsećaju na naš Eurafrički prototip. Ali se ove dve rase izdvajaju od svih ostalih. Ne samo što su one najmanje azijatske, da tako kažemo, već se kod njih i “eurafrički” karakteri javljaju u takvom obliku da i jednu i drugu smatramo za najizrazitije evropske rase. Nordidi i Dinaridi Evropljani su par exellence. Ne potsećaju nas ni na narode Azije ni na narode Afrike. Mnogima će ovakvo grupisanje biti čudno i novo. U stvari čudno je kad Montandon govori o Alpdinaridima, kad Haddon ili Hrdlička ne mogu da osete razliku između jednog pripadnika Alpiske rase i jednog Dinarca. Čudno je kad Montandon, koji bi hteo u antropologiji da primeni teoriju hologeneze, smatra da su Nordiska rasa i Istočnoeuropidska jedna jedina. Po njemu su oni svi, i dolihomorfni i brahimorfni, i visoki i mali, i leptoprozopi i euriprozopi, i oni dugačka i oni široka nosa, i oni respiratorne i oni digestivne konstitucije, svi su oni pripadnici jedne jedine rase. A sve to samo stoga što su i jedni i drugi svetle kompleksije. Ako imamo dva kostura od kojih jedna pripada osobi Alpiske rase a drugi Baltiske, mi ćemo ih teško moći identifikovati. Toliko su ove dve rase po svojim osteološkim osobinama slične. Sa svim tim Montandon Istočnoeuropidsku rasu, kao Sous-race subnordique, stavlja sa Nordiskom, - Sous race nordique -‚ u jednu istu rasu, u Race blonde. Ali o tome dosta.

Muškarac nordijskog fenotipa

Nordiska rasa prostire se svud oko Baltičkog i Severnog mora. Zauzima veći deo Velike Britanije i Irske, njihove istočne krajeve, skoro celo Skandinavsko poluostrvo, dobar deo Finske, Estonije, Letonije i Litve, zatim severozapadnu Poljsku, pa Dansku, Holandiju i Belgiju, sve severne krajeve Nemačke, i najposle, severnu Francusku. Ovde onde javlja se i u ostaloj Evropi, pa i u Aziji sve do najudaljenijih europidskih granica.

Nordidi se odlikuju visokim stasom, longiliniskom konstitucijom, dolihomorfnošću i svetlom kompleksiom. Na visokom (173 cm) i vitkom telu vidimo široka ramena, srazmerno dugačke udove, uske kukove. Glava je duguljasta, dolihomorfna (indeks 78-89), čelo je visoko i natrag nagnuto, nadočne su kosti jako razvijene, potiljak je isturen, prelaz izmedu čeone kosti i slepoočne istaknut je. Lice je dugačko, brada je izrazita ali je zaobljena. Nos je dugačak, uzan i prav; nozdrve su tanke, dugačke i leže jedna pored druge. Usne su srazmerne, modelirane. Koža je ružičastobela, kosa plava, meka i talasasta. I oči su plave ili sivoplave. Razmak izmedu očiju je mali. Očni otvor je više velik nego srednji.

Eickstedt razlikuje kod Nordiske rase tri tipa. Jedan naziva Teutonordiskim, drugi Dalonordiskim, Dalskim ili Vestfalskim; a treći Fenonordiskim. Ne možemo duže da se zadržimo kod ova tri tipa. Reći ćemo samo toliko:

Teutonordiski tip odgovara našem gornjem opisu Nordida.

Devojka dominantno nordijskog podrasnog tipa.

Dalonordiski tip, ili Vestfalska ili Dalska rasa, kako je drugi zovu, najizrazitija je u Vestfaliji i Dalarnu. Njegovi odvojeni znaci bili bi sledeći: Teška pojava, konstitucija normoliniska sa jedva izraženom sklonošću ka digestivnim oblicima. Potiljak je jače istaknut nego što je kod Teutonordiskog tipa. Čelo je strmo i široko. Nadočni su lukovi jako razvijeni. Obrve su guste i čekinjaste. Lice je masivnije, brada jaka. Izgled lica je pomalo četvrtast. Nos je snažan i nešto širi. Usta su velika, slabo modelirana, usne su uzane. Uopšte telesna je grada masivna.

Fenonordiski tip ili podrasa svojim telesnim izgledom stoji nekako između Teutonordiske i Dalonordiske podrase. A tako isto i crtama lica. Mišići i kosti lica po svojim oblicima potpuno odgovaraju dinarskim odlikama. Lubanja je kraća, manje je dolihomorfna od lubanje teutonske i dalske. Dosta kruta kosa boje je crvenkastoplave, a naročito brci i brada. Oči su vodeno plave.

DINARSKI TIP

Poslednja rasna grupa, grupa koja je za nas od najveće važnosti, grupa koju smatramo isto tako izrazito evropskom kao i Nordiska što je, to je — Dinarska rasa.

Po nekim autorima Dinaridi nastavaju ne samo bezmalo celu Jugoslaviju i celu Albaniju, već i najveći deo Bugarske (osim južnog i severoistočnog primorja), zatim Karpate, Ukrajinu do Dnjepra, Slovačku, Austriju i Dolomite. Ali ima antropologa po kojima Dinaridi ne obuhvataju ovako veliku teritoriju. Czekanowski svodi rasprostiranje Dinarida uglavnom na jugoslovenske oblasti, nešto malo na zapadnu Bugarsku, na Austriju i Dolomite. Da li se takvo rasprostiranje slaže sa činjenicama — nije nam poznato. Dok se drukčije ne dokaže mi se moramo držati najnovijih rasnih karata nemačkih autora (H. K. Gunther, Eickstedt, Venzmer i drugi).

Uopšte Czekanowski ne govori o Dinaridima. Za njega su Dinarci armenoidno stanovništvo. Taj je tip po njemu nastao mešanjem Nordiske i Jermenske rase. Drugi autori identifikuju Dinarsku rasu sa Alpinsku (engleski i američki antropolozi i neki francuski). Po Montandon-u Dinarci (Sous-race adriatique koja pripada Alparmenskoj rasi) razlikuje se od Alpiske rase (Sous race alpine) isključivo visokim rastom. Ko je pažljivo pratio dosadanja izlaganja zna da je takva pretpostavka netačna. Ako su karakteristike Alpiske rase onakve kao što smo ih ovde izložili (jer možda postoji i drugi neki tip koji ne odgovara u svemu Alpiskim oznakama), to se Dinarci otsečno od njih razlikuju. Jedni su i drugi i brahikefali i crnomanjasti. Ali to su jedine podudarne odlike. Sve ostale potpuno su različite. A mi smo videli, ranije, kada je bilo govora o rasama uopšte, o rasnirn odlikama, da brahikefalija sama po sebi malo šta znači. Oblik lubanje, oblik pojedinih lubanjskih kostiju, nasledan je i rasno vredan, a ne kefalični indeks. Alpidi teže po svima svojim odlikama Euraziskome prototipu, onako slično kao i Baltidi i Turanidi. A naprotiv oznake Dinarida upućuju nas na eurafričke oblike.

Klasični primer odraslog dinarskog muškarca. Izuzetno zreo izgled, za razliku od infantilnog izgleda nekih podrasnih tipova azijske rase i slično.

To je pre svega longiliniska konstitucija. Visok rast, mogli bismo reći najviši u Evropi (173-178 cm), praćen je dugačkim udovima, dugačkim vratom, dugačkim licem, vitkim ali i snažnim oblicima. Dakle sasvim drugačije nego što vidimo kod Alpida. Glava je veoma visoka. Potiljak nije uvek prav “kao sekirorn otsečen”, već je često isturen, u najarnanju ruku onako isto kao kod Fenonordida. Filipović sa pravom misli da se često do zaravnjenog potiljka dolazi veštačkim putem. Od najveće je važnosti oblik čela. Čelo je visoko, sa dubokim zaliscima, sa označenim prelazima prema slepoočnoj kosti, sa razvijenim nadočnim lukovima, i gustim, širokim i čekinjastim obrvama. Glava je brahimorfna. Kreće se od umerene brahikefalije pa do ultrabrahikefalije. Ali oblik uglavnom ostaje uvek karakterističan i kad je gledarno odozgo naniže i kad je posmatramo sa strane. Rekli smo da je lice dugačko. Ono je veoma izrazito. Jagodične kosti, jaka brada, mišići lica, nabori na licu potpuno odgovaraju karakteristikama Fenonordiske sub-rase. Iako je lice uzano izgleda nam snažno, masivno. Karakteristično je izbrazdano lice staraca. A i crte sredovečnih ljudi veoma su upadljive. Erdeljanović kaže za Kuče: “Koža je na licu kod mnogih sredovečnih ljudi i žena jako naborana. Velike i duboke brazde na čelu, dve oštre linije više usnica ka nosu, mnogobrojne manje bore oko spoljašnjeg očnog ugla daju licu oštar izraz, koji ostavlja u posmatrača neizgladljiv utisak.” Ako se tome doda da su oči i kosa crni ili mrki, razumećemo narodne stihove:


Jedan bješe hajduk od planine
crna brka, a mrka pogleda.
Od njega me strava uvatila.

Nos je relativno velik i snažan, sa istaknutirn grebenom. Đaza nosa leži u svim pravcima, ali je najčešće okrenuta prema dole. Hrbat nosa je obično povijen, orlovskog oblika. Usta su velika; usne su srednje veličine, ili veće ponekad estetski modelirane. Uši su dugačke, minduša je velika, mesnata i od lica odvojena. Kompleksija je tamna. Kosa je kestenjave boje: od kestenjavosvetle ili skoro plavotamne pa do sasvim zagasitokestenjave kose. U nekim su oblastima kosa i druge dlake po telu sasvim ili skoro sasvirn crne. Kod kestenjave kose boja se menja prema dobu starosti i izlaganja kose sunce. I dužice su kestenjave boje, u svim nijansama.

Kao što smo već rekli, ove odlike niukom slučaju ne mogu da idu u istu grupu sa odlikama Alpida. Već su naprotiv često tako slične nordiskim oznakama da ih antropolozi i nehotice paralelno posmatraju.

Izgleda da je Dinarska rasa, kao i ostali bliski oblici, po svom poreklu autohtona, tj. da je postala po prilici u onim krajevima u kojima se i danas nalazi (Škerlj). U svakom slučaju kod Dinarida i Dinaroida (Dinarcima bliskim formama) i danas se ispoljavaju elementi jedne plave dolihokefalne rase, koja je negde daleko u praistoriji nestala da bi ukrštena sa jednom brahikefalnom rasom dala današnje dinarske oblike. Ti plavi praroditelji Dinaraca bili su po svoj prilici Tračani i drugi koji bi svojim rasnim osobinama najviše odgovarali današnjem Fenonordiskom tipu. Tamna kompleksija i brahikefalija bile su dominantne kod nasledivanja osobina roditelja, od kojih je jedan pripadao jednoj rasi a drugi drugoj, te su tako postepeno, u nizu generacija, dolihokefalija i plava, svetla, kompleksija skoro nestale.

Klasična ilustracija dinarske brahikefalne lobanje.

U oblastima gde se javlja Dinarska rasa nailazimo na visoki brahikefalni tip ali sa oplavom kosom i plavim očima. To je Lebzelter-ova Norička rasa ili Noridi (Škerlj). Kako se ovaj tip u svemu poklapa sa Dinarskom rasom, sem u kompleksiji, to ga mi smatramo dinaroidnom formom, srodnom Dinarskoj rasi. Nazivamo ga Plavom dinarskom rasorn (Maleš). Možda je ovaj plavi brahikefal istovetan sa Galatskom rasom Guiarta-a. On nas mnogo potseća na Fenonordisku podrasu.

Kao oblasni Škerlj je opisao Savidski tip. Uglavnom odgovara dinarskorn osnovnom tipu. Odlikuje se svetlom bojom dužice. Rast može da bude osrednji, a i glava da se udalji od brahimorfnosti. Da li se ovaj tip javlja samo u Sloveniji ili i u drugim dinarskim krajevima — za sada ne znam. I u Srbiji nalazimo Dinaroide sa plavim i zelenkastim očima. Ali ne znam da li su to bastardne kratkotrajne forme ili su nasledno stalne.

Branimir Maleš: Ljudske rase, Beograd, 1936.
Ilustracije dodao: Jedan od autora ovog bloga.

RASA I RASIZAM

RASA I RASIZAM

Rasa nikako nije društvena konstrukcija. Društvo ne može da izmisli ili poništi rasu, niti bilo koje društvo može u suštini da na duže staze nameće neku fiktivnu „rasnu jednakost“. Sama Priroda preko svojih zakona, koji su delovali eonima evolucije, isklesala je svaku rasnu jedinicu za sebe, nezavisno od drugih rasa. Ne postoje dva čoveka koja su jednaka na bilo koji način, pa makar bila i rođena braća. Niti je i jedna grupa jednaka nekoj drugoj, jer svaka se razvijala različito i iz različitih izvora u različitim okruženjima i uslovima. Niti je i jedno društvo ili društveni sistem uspeo da od jedne rase napravi ono što ona u svojoj suštini nije; društveni sistem ne može od nekog naroda da napravi drastično bolji ili eventualno gori narod zato što je njegova suština, esencija, njegova rasa je već tu. Samo u glavama ili dokumentima demo(no)krata ili hrišćana postoji unapred zasnovana predrasuda da su svi ljudi jednaki i isti među sobom. Po njima je to „tako“ jer to piše u nekom ideološkom progamu ili je upisano u „zakonu“, tako piše u Bibliji ili „bog tako reče“. Ipak, na kraju svega nešto ovako ne postoji stvarnom svetu unaokolo nas!

KO JE NAŠ A KO NIJE?

Ona, RASA, nije produkt obrazovanja, ideologije, jezika ili primene. Vi ne možete ići u škole koje od vas mogu napraviti crnca ili belca, škole koje bi od vas napravile nešto što niste a da istovremeno fizički ostane te ono što jeste; da budete kao neko drugi a da opet budete drugačiji od njega. Ne možete čak ni da izaberete rasu, ne možete reći sami sebi: „Da, ja sam se rodio kao belac (ili crnac), ali sutra ako hoću biću Eskim ili Aboridzanin... a prekosuta, ko zna, možda budem i Marsovac“. Na kraju krajeva, ostajete upravo onakvi kakvim ste se rodili. Neka ideologija ili religija ili politički sisitem može u svojim teorijama i dogmama da proklamuje jednakost svih ljudi, istovetnost i nalikost svih rasa, može da tvrdi da su različiti narodi nalik jednom drugom kao jaje jajetu, kako smo svi „braća“, da je u suštini samo nijansa ili boja kože u „pitanju“ dok smo iznutra „svi isti“. Popovi svih religija mogu danonoćno da bleje kako smo svi isti pred „bogom“ a iz čega logično proizilazi da smo svi jednaki među sobom; „društveni inženjeri“ mogu preko medija, sredstava masovnog dezinformisanja, modernog „školskog programa“ da lupetaju kako boja kože, oblik usana i dužina nosa nemaju veze sa bilo kakvim razlozima za ikakvu različitost jer postoji samo individualnost… znači po takvima: „rase nema“. Postoje samo „naši i njihovi“, tu su samo „pravoverni i nevernici“, uvek samo ima „drugova i neprijatelja“, ali ne i belih, crnih, žutih, braon ili crvenih. Tu je i varka jezika… prostodušni misle „On govori isto kao i ja, prema tome taj je naš“. Nije tako. Mandovi mumlaju nekakvu ciganizovanu varijantu srpskoga jezika, onako kako im to njihove rasne glasne žice dopuštaju, ali to ih ne čini pravim, autentičnim Srbima. Svaki crnčuga u zapadnoj hemisveri naučio je da njače nekakvu varijantu svahili- engleskog, ali to ih nije učinilo Englezima, Belim ljudima. Na teritoriji Rusije ima gomila mongoloidnog stanovništva koja sasvim lepo govore ruskim jezikom, pa čak imaju i rusizirana imena i prezimena, ali oni nisu pravi Sloveni, nisu ruski ljudi. Kreoli, mongrili nastali mešanjem francuskih robovlasnika i crnih robova, ondašnjih gastarbajtera, možda danas govore i gotovo književnim francuskim jezikom, ali to njih nikako ne može svrstati među prave Francuze, evropske ljude.

Živeti u nekoj zemlji među autohtonim stanovništvom tog regiona ne čini rasnog stranca jednakim sa domaćinom, starosedeocem. Rasa je biološka činjenica a ne geografija. Beli naseljenici po crnom kontinentu nikako zbog svog dugogodišnjeg naseljavanja Afrike nisu postali Afrikancima. Crni imigranti na teritoriji naše Evrope nisu zbog svog dugogodišnjeg obitavanja na starom kontinentu preko noći postali „Crni Evropljani“. Više vekovno naseljavanje Balkanskog poluostrva od strane Cigana sigurno od njih nije stvorilo Srbe, Hvate, Mađare ili Bugare. Leuti, Kirgizi, Čukči ili Jakuti sigurno nisu postali Slovenima zato što naseljavaju teritoriju koja je od vajkada u sastavu ruske države. Također rasa nikako nije niti abstraktna ideja. Ona je biološki koncept i životna realnost! Biološka promena u nekom narodu uvek vodi ka katastrofalnim promenama u politici, kulturi, religiji a sve na štetu tog samog nekadašnjeg naroda. Do sada u istoriji nije bilo naroda koji se dobrovoljno odrekao svoje rasne posebnosti/jedinstvenosti a da nije izvršio kolektivno genetsko i kulturno samoubistvo. Davno nestale i mrtve civilizacije to očgledno dokazuju: drevne civilizacije starog Egipta, Persije i Rima kolapsirale su i nestale posle uvoza robova/tadašnjih stranih radnika i ostale tamnopute populacije unutar granica svojih imperija.

Još jednom: ne možete odjednom odlučiti „neću više da budem Srbin (belac), od sutra sam američki reper (crnac)“. Crnčuge reperi se radjaju u getoima, ne treniraju se u specijalnim kampovima. Baš kao što ni ja ne mogu da pogledam komšijino kuče, Rotvajlera, i da tek tako poželim da se preko noći taj dzukac pretvori u simpatičnog pekinezera. Takve stvari su moguće samo u nastranim psihama ljudi odvojenih od stvarnog života, poznatih pod nazivom „Liberali“ (bilo levog ili desnog usmerenja, sve jedno je). Zbog toga te Liberale treba napadati svaki dan i svojski se truditi da im se upopasti taj dan, jer njihove ideje su opasne po opstanak života na našoj planti. I ne samo njih. Naš srpski narod ima interesantnu izreku koja glasi: „Ne možeš od babe napraviti devojku“. Svako zna za ovo, baš kao što svako zna da suprotno od ove izreke nema potvrde u stvarnom, fizičkom svetu. Ali zato u našoj Srbiji imate idiote koji su ubeđeni da će hoku-spokus magijom, pomoću malog kvašenja „svetom vodicom“ od Crnčuge, novoređenog mandovskog mladunca ili koso-okog Kineza čudesno napraviti novog „Srbina“. Ovakvi idioti su opasni po opstanak srpskog naroda. Opstanak naroda je pre svega rasni opstanak tog naroda! Istorija nas uči da je već bilo naroda koji su nestali kao pripadnici Bele rase, da bi bili smenjeni istoimenim „narodima“, ali sad potpuno drugačije rase. Jasno je da se više ne radi o jednom te istom narodu, i ako u mnogo slučajeva imaju ista imena.

RASA?

Pa onda, šta je to RASA? Odgovor je jednostavan: Rasa je zbir personalnih, naslednih karakteristika koje se prenose genima i hromozomima iz generaciju u generaciju! Rasa je sredstvo merenja i upoređivanja odvojenih evolucionih tokova populacije homo sapijensa; da li su ove ljudske grupe postale različite posle jednog jedinstvenog zajedničkog predka ili posle serije paralelelnih i različitih razvoja među svojim predcima to je sada drugo pitanje? Ljudske rase su evoluirajuće populacije koje su se razvijale paralelno i svaka od njih poseduje različite karakteristike, odgovarajuće specfičnoj kulturi i civilizaciji koje su proizvele svaka rasa sama za sebe. Crni Hotentoti ne rađaju jedinke sa plavim očima i plavom kosom. U Cigan Maloj ne mogu se naći Beli ljudi dinarskog tipa, vitki i visoki, sa smeđom kosom i svetlim braon očima. To vam je tako i gotovo. Priroda je tako udesila stvari! Prema tome: svako rasno-mešanje prestavlja korak nazad u evoluciji svih rasa, jer takvo mešanje menja spcifične osobine – karakteristike stvarane hiljadama godina evolucionog pritiska prema kulturnom idealu rase. Specifične i jedinstvene crte jedne čiste rase menjaju se mešanjem sa opštim crtama dveju/više rasa ili kompromisom između potencijalnih osobina u njihovim genetskim profilima.

Sam rasizam je najkontraverznije ubeđenje koje neka politička grupa može da ima u ovim vremenima a Rasonalisti Srbije imaju upravo takvo ubeđenje! To ubeđenje veruje da se o etničkim grupama može prosuđivati na osnovu njihove rase ili genetske istorije evolicionog progresa ili stagnacije. Ovo ovakvo ubeđenje ne samo da vređa modernu zapadnjačku osetljivost za „jednakost među svim ljudima“ (jedno suludo ubeđenje), već direktno ide protiv „individualizma svakog građanina“ koji je postao sama srž naših savremenih materijalističkih, demo(no)kratskih i egalitarističkih društava. Otud tolika povika protiv rasizma, inače jednog sasvim normalnog i zdravog osećanja.

RASIZAM

U savremenim globalističkim trendovima rasizam je vrlo nepopularan iz prostog razloga jer su upravo veliki biznis i multi-nacionalne kompanije protiv njega. Banksterima rasizam ili bilo kakvo pozitivno nacionalno i rasno osećanje jednostavno smeta u njihovoj eksplataciji svih radnika svih rasa, nacija i religija. Kako je rasizam trenutno svuda u svetu manje-više tabu, stvorila se situacija da je društveno neprihvatljivo otvoreno izražavati rasna ubeđenja dok je fikcija tipa „svi smo mi jednaki“ postala važna alatka u održavanju svetskih radnika (svih boja i rasa!) mirnim i poslušnim. Rasizam je u direktnoj suprotnosti sa njihovim zlatnim pravilom „slobodnog protoka ljudi, ideja i robe“. Ovo pravilo globalističkog kapitalizma je u suštini protiv svega za šta smo mi rasisti. Globalizacija je sistem stvoren od i za konformiste, ideal „ljudskog mravinjaka“, sistem i stanje u kome nema mesta za unikatnost. A naša sopstvena srpska nacionalnost, kultura i istorija su upravo pravi razlozi da ostanemo unikatni u svetu impotetnog konformizma. Svet koji prosto žudi za stvaranjem „sivog čovečanstva“, gde je svaka ljudska jedinka srozana samo na nivo „građanina“ – proces u kome se dalje ne evoluira, već se jedino podčinjava društvenim i komercijalnim uticajima kao jedna velika konzumerska „javnost“ - bezvoljne sive mase sabijene u „ljudskom mravinjaku“ koji životari pod kontrolom „odabranih“.

Struktura, visina, boja očiju i kose, naročito inteligencija i karakter, struktura skeleta, sklonost različitim bolestima, karakteristike ponašanja, emocionalne i duševne sklonosti, kao i još mnogo drugo prenose se preko gena. Ove karakteristike se ne prenose televiziskim emisijama, religiskim svetim knjigama, školskim udzbenicima ili novinskim člancima. Niti jedan članak iz srpske demokratsko-liberalne štampe, tako što će pisati o jednakosti i emancipaciji „Roma“ i njihovim pravima, neće od Mandova napraviti Srbina. Ali ako se nastavi sa takvom suludom kampanjom sigurno će od mnogih Srba naparviti „mandove“! Sve postaje očigledno kada se pogledaju nečiji rezultati. Rezultati postaju očiti kada se pogleda nečije ponašanje. A sopstveno ponašanje je upravo ono što je najteže izložiti svetlu čiste samokritike. Vaše ponašanje govori čitavom svetu ko ste i šta ste, pokazuje svima odakle ste vi i kud ste krenuli. Rezultati i ponašanje, bez ikakve samokritike, svih mandova pokazuju nam o čemu se radi.

Naravno da određeni uticaj okoline i obrazovanja igra vrlo važnu ulogu u nečijem povećavanju urođenog dara i potencijala, ali oni ne mogu da prevaziđu genetski predodređena ograničenja. Kotline i doline ne mogu da se izmetnu u brda i planine. Niti jedan čovek, ma koliko vredno trenirao ne može da se takmiči na konjski trkama. Kako kaže naš narod: „Ispod kruške ne pada jabuka“ ili „Iver ne pada daleko od klade“. Mi smo svi produkt naših rasnih predaka (80%) i naše sopstvene okoline (20%); savim je sigurno da bez naše genetske osnove koju nam obezbeđuje rasa i obrazovanja koje nam obezbeđuje kultura, mi bi ostali bez naše istorije i generaciskog izučavanja znanja. Ovo su vam samo neke smernice koje bi trebali da imate na umu kada se pitate ili ako se ikada upitate suštinskim pitanjem „KO JE BELAC“?

Boja kože je rasa spolja a rasna duša je rasa iznutra, tako nam spoljašnja boja kože pokazuje dušu i duh koji počivaju unutra. Znači da postaje očigledno da je čistota i plemitost izražena jedino u Beloj rasi. Ili suprotno od toga, zapitajte se kojom bi se bojom prestavljala bezgranična ništavnost i praznina? Baš kao što Sunce na nebu raščišćava tamnu noć, tako isto naša Bela rasa raščišćava dan od njegovih mračnih elemenata. Čistota rasne duše reflektuje se u spoljašnosti EvroArijevske Rase.

OPSTANAK SVIH I SVAKOG ILI OPSTANAK NAJSPOSOBNIJIH?

Također treba otvoreno napomenuti da kolektivna prošlost našeg naroda i rase nikako ne znači da ona vodi u kolektivnu budućnost. Majka Priroda je okrutna i stroga. Ona ne čini greške i nikada ne prašta. Majka Priroda se često pre ponaša kao zlovoljna maćeha nego kao „majka“, ali ona za ovo ima dobre razloge - razloge još neshvatljive običnom smrtnom čovečijem umu, ili bolje reći umu čoveka iz mase. Ona ne mazi svoju decu, već od njih traži da budu čvrsti i ako treba da očvrsnu još više, jer sam život ne oprašta slabost! Za nju smrt indivdualnog člana rase ne znači ništa, ali kolektivni nestanak jedne rase može da izazove katasrofalne posledice po čitav eko-sistem i dalji tok Prirodnog Zakona. Zbog toga je svaka vrsta i pod-vrsta flore i faune prvenstveno zaokupljena sopstvenim opstankom i očuvanjem svoje sopstvene vrste. Ne samo to, svaka vrsta i pod-vrsta na ovom svetu ima neku svoju sopstvenu taktiku prirodne evolucije, da svoju genetsku besmrtnost produži dalje u nedogled i unapredi je koliko je god to moguće. Među ljudskim „životinjama“ ova evoluciona taktika se ogleda u mnogim narodnim običajima, verovanjima, predrasudama; ona također može da se odrazi u raznim društvenim sistemima, ideologijama ili religiji. Naprimer: Judeizam kao religija Jevreja jeste evoluciona taktika Judejaca. Šta je onda evoluciona taktika nas EuroArijevaca? Prosta činjenica je da u zadnjih 2000 godina naša jedina evoluciona taktika je upravo Rasni Idealizam!

Ideja Rasonalizma stoji za opstanak i napredak EuroArijevske rase, ali to nikako ne znači da nam je stalo do svakog Belca ili da u svakom Belom čoveku vidimo prijatelja. Nama je ultimativni cilj da spasemo Belu rasu, da je vidimo očuvanom i sačuvanom za budućnost, ali to nikako ne treba da podrazumeva očuvanje i spasenje svih Belih ljudi koji trenutno sačinjavaju manje od 12% svetske populacije. Kako da spasete one koji ne žele da budu spaseni?

Zaista, mi moramo mirno i staloženo prihvatiti činjenicu da su možda milioni Belih ljudi neprikladni za naše programe spasavanja, opstanka i napredka. Ovde se ne radi samo o „belim“ mongrilima, degenericima, inferiornima, seksualnim devijantima ili poklonicima svakojakih poroka; moramo računati na mase partizana političkog liberalizma i religiskih dogmi koje su spremne da se bore do poslednjeg Belca da bi zaštitili obojene i Jevreje. Radi se o pasivnom delu Bele rase, koji je iz razno raznih razloga ušao u otvorenu rasnu/nacionalnu izdaju, otvoreno se stavljajući na stranu naših najgorih neprijatelja i bioloških takmaca. Upamtite: ovi odrodi nisu za spasenje i mi se neborimo za njih, već radije protiv njih! Pasivni deo Bele rase koji je prebegao na neprijateljsku stranu, nije deo našeg pozitivnog rešenja - on je deo problema! A onaj ko nije sa nama taj je protiv nas...

PREVREDNOVANJE SVIH VREDNOSTI

Svi Beli nacionalisti moraju da nauče i prihvate činjenicu da mudrost i jaka volja jesu pre svega pojedinačni kvaliteti, oni nisu kolektivni atributi. Naši drugovi moraju da nauče da prestanu da nasedaju na demo(no)kratsku mitologiju da ljudske mase, gomila, ima u sebi ova dva gore pomenuta kvaliteta. Naša stvar, rasni opstanak, zahteva jednu posebnu posvećenost. Ova posvećenost podrazumeva određenu mudrost i urođenu jaku volju. Nije lako biti Rasonalista, jer biti Rasni Nacionalista znači da ste prošli kroz proces revolucije u misli. Rasonalista ima revolucionarnu svest! Ali svi moramo spoznati istinu da među današnjim Belim masama ne samo da nema revolucionarne svesti, već nema nikakve sveti. Ljudi iz mase su dugotrajnim propagandnim i edukativnim naporima naših neprijatelja programirani na ovo...

Čak i mnogi naši drugovi, ili bolje reći „drugovi“, imaju sasvim pogrešno mišljenje zahvaljujući trenutnoj demo(no)kratskoj mitologiji propasti koja svesno ili nesvesno utiče na njihovu svest. Oni prepostavljaju neke stvari o prosečnom čoveku iz mase a koje su prosto netačne. Jedna od tih, vrlo pogrešnih stvari, je da on može da misli sam za sebe. Velika većina Belih ljudi, čak i ako imaju ovu urođenu osobinu, nikada je ne koristi. Oni su naviknuti, ili bolje reći dresirani, da prepuštaju drugima da misle umesto njih samih. Čovekova religija ili njegova politika nisu produkt nikakvog racionalnog procesa. One su skoro uvek određene religijom ili politikom većine unaokolo njih. Pa i pre ovoga prosečan čovek iz mase prihvata osnovne vrednosti koje mu se propagiraju tokom školovanja ili preko njegovih omiljenih dnevnih novina, radio i TV emisija. Njemu se tako, kao i svakom mediokritetu namerno sugeriše kako i šta da „misli“. Ovo i ne bi bilao tako strašno, jer radi se o prirodnoj nejednakosti, ali je problem u onima koji „trenutno misle umesto njih“. Trenutnoj svetskoj Beloj eliti, to jest unutrašnjoj eliti, nije stalo do opstanka i napredka naše EuroArijevske rase - čak imaju suprotne tendencije.

Rasno svesni ljudi, koji zamišljaju da njihovu brigu za budućnost našeg naroda deli većina Belih ljudi - prosto greše. Također greše i oni koji slepo veruju da je dovoljno samo masovno informisanje naroda da je ogromna opasnost pred nama. Mišljenje javnosti i osnovne vrednosti našeg stanovništva, zavise malo više od tek prezentovanih činjenica. Mala je korist od informisanja naših ljudi na opasnost koja preti opstanku njihove sopstvene rase, kad oni nisu stvarno sigurni da li im je uopšte stalo da njihova rasa preživi. Dobar deo većine naše Bele populacije, u ovoj ili bilo kojoj drugoj Beloj zemlji, neće spontano reagovati da spase samu sebe. Neće reagovati, jer to nije način na koji su njihove osnovne vrednosti i osećanja programirane da deluju. Umesto toga, dobar deo Bele većine reagovaće „okretanjem drugog obraza“, zastupanjem „tolerancije“, pozivom na „dijalog“ ili jednostavno okrećući glavu u drugu stranu i gledajući svoja posla.

Ono što mi, rasni idealisti, moramo shvatiti jeste da većinska rešenja nisu primenjiva u trenutnim uslovima. To znači da mi, Rasni Nacionalisti, moramo skoncentrisati naše napore na programe opstanka koji će raditi. Svaki takav program zahteva posebno razvijenu svest, koja zauzvrat podrazumeva nove osnovne vrednosti. Kako sada ne možemo imati većinsku svest, tako se moramo okrenuti praktičnim rešenjima koja se mogu ostvariti sa manjinskom svešću. Ovo pre svega podrazumeva stvaranje i organizovanje nove, Bele rasističke elite.

OPSTANAK

Po tvrdnji pojedinih rasnih teoretičara za biološki opstanak rase, njenu bezbednost i stabilnost koja bi garantovala dalju nesmetanu reprodukciju i evoluciju, potrebna nam je celovita teritorija i minimalno oko 3.000.000 miliona pripadnika rase. Ne znam odakle su ovi naši rasni teoretičari došli do ove cifre od „3.000.000 pripadnika rase“ koja su dovoljna za dalji opstanak Bele rase, ali je očito da su mislili prvenstveno na mlade muškarce i žene sposobne za reprodukciju i određen broj njihove zdrave dece. Ipak je očigledno da veći broj (ili daleko veći broj) od ove cifre mnogo bolja opcija za Beli opstanak i napredak. Jednostavno: od što većeg broja (kvantitet) dobija se veći broj „što boljih“ (kvalitet). Predpostavljam da su ovi teoretičari odmah u startu podrazumevali da je taj broj od 3.000.000 automatski uključuje najbolje i najkvlitetnije pripadnike naše rase koji su u velikom broju sposobni za dalje razmnožavanje. Neki rasni teoretičari tvrde da je potreban još manji broj rasnih jedinki za nastavak života jedne rase; engleski ideolog David Myatt kaže: „Dajte mi 30.000 posvećenih ljudi i ja ću stvoriti novu civilizaciju“.

Bez obzira na ovu teorisku tvrdnju o potrebnom broju rasnih jedinki neophodnih za dalji život naše rase, očigledna neophodnost jeste teritorija, to jest ŽIVOTNI PROSTOR za našu EuroArijevsku rasu. Rasonalizam kao ideologija pod ovaj životni prostor podrazumeva jednu teritoriju razumne veličine, sa svim potrebnim resursima, plodnom zemljom i čistom vodom neophodnom za ne ometan i miran život našeg naroda. Neophodno je istaći da mi, Rasonalisti, pod taj narod podrazumevamo izključivo pripadnike naše EuroArijevske rase. Dakle, najnormalnija stvar je da bi taj životni prostor bio eskluzivna teritorija isključivo nastanjena Belim stanovnicima! Nikakva buduća imigracija obojenih na ovu eskluzivno belačku teritoriju ne bi nikad bila dozvoljena, čak ni u slučaju turizma ili komercijalnih putovanja. Ovako nešto bilo bi zabranjeno ustavom buduće Rasne Države, dok bi isti ustav omogućio mogućnost dolaska imigranata i izbeglica Bele rase; naravno, posle detaljnog zdrastvenog/rasnog pregleda istih. Na ovom pregledu mora se insinstirati iz vrlo prostog razloga a koji se tiče poboljšanja kvaliteta naše Bele rase: naša vera dobro zna da u Prirodi sve ono što je suviše slabo da bi živelo samo neminovno mora biti uništeno i osuđeno na nestanak. Mi nećemo da naši ljudi budu degenerici i slabići koji moraju nestati sami od sebe jer nisu sposobni da prežive takmičenje u Prirodi i međurasnu borbu! Nije nikakva tajna da je Bela rasa u poslednjih dva veka strašno zgrešila protiv zakona prirodne selekcije, odabira i odgoja. Bela rasa je u tom periodu omogućila degeneraciju velikog broja svojih sopstvenih pripadnika i istovremeni nestanak mnogih svojih najboljih jedinki. Ne samo što se unutar naše rase dozvolio dalji život onima koji nisu zaslužili da postoje, već im je dozvoljeno i da se umnožavaju, degenrišući genetski potencijal Bele rase. Ovome se, u budućnosti, mora odlučno stati na put. Upravo iz ovog razloga na novom životnom prostoru EuroArijevske rase neće biti dozvoljeno nastanjivanje životu nedostojnom postojanja.

Naravno, pored ovog datog broja Belih rasnih jedinki i neke predpostavljene teritorije, za dalji opstanak i napredak EuroArijevaca potrebna je i organizovana DRŽAVA, sa eskluzivnom rasnom religijom Belog čoveka i našim političkim i pravnim sistemom. Dakle, pod pojomom „država“ mi podrazumevamo jedino i samo Rasnu Državu. Jasno je da trenutni „internacionalni zakoni“ ne bi imali nikakvu važnost i primenu u ovoj državi. Jedini važeći zakoni i pravila bi bili njeni nacionalni zakoni. Suverinitet buduće Rasne Države mora biti ispred svega i iznad svega, kao posledica ove doktrine takva država ne može biti članica mnogih internacionalnih organizacija. Primena Eugenike se podrazumeva za sve buduće generacije građana ove idealne Rasne Države. Također, od fundamentalne važnosti je da ova eskluzivna Arijevska teritorija ima i svoju oružanu silu, radi zaštite života i slobode svojih stanovnika - njena buduća vojska mora biti sastavljena od svakog vojno sposobnog muškaraca. Koncepcija naoružanog naroda biće sastavni deo doktrine te buduće rasne armije. Vojska buduće Rasne Države, naravno mora biti iznad svega ideološka vojska, inspirisna i vođena ideologijom Rasnog Nacionalizma sa zadatkom očuvanja i odbrane rase, naroda, teritorijalne celovitosti i ustavnog poretka zasnovanog na Rasonalizmu. Ne treba biti prorok, pa da se predvidi da na ovom ovakvom svetu, ova Rasna Država mora da raspolaže širokim spektrom nuklearnog i bio-hemiskog oružija u odbrambene svrhe. Buduća vojna sila mora biti opremljena savremenim naoružanjem, sa samodovoljnom vojnom proizvodnjom i voljom da se njen ratni potencijal ne pokolebljivo upotrebi kao sredstvo odvraćanja svakog mogućeg agresora koji bi bio pretnja po nezavisnost Bele otadzbine i opstanak naše rase.

Ovo je jedinstvena vizija koju dele svi naši drugovi u Belom Pokertu Otpora širom planete Zemlje. To je naš zajednički cilj, bez obzira da li se radi o Rusima, Amerikancima, Nemcima, Špancima, Srbima, Šveđanima, Grcima, itd, itd. Da bi se postigao ovaj zajedniči cilj, aktivni članovi rase moraju da dele jednu jedinstvenu viziju. U tom slučaju pasivni članovi rase više nisu ni bitni za njen dalji opstanak a kamoli napredak; Prirodni Zakon za njih već ima spremno rešenje!

Napisao: Nenad Dinarski

Preuzeto iz: Srpski Front br. 27/28.