Ko su Arijevci?

Arijevci je termin korišćen za opisivanje Bele, ili Evropske Rase. Naša Arijevska rasa se sastoji od nekoliko različitih pod-rasa ili pod-tipova. Neki ludi smatraju da među tim pod-rasama postoje ove grupe: Severni Evropljani ili Nordici; Mediteranci; Sloveni i Alpinci. Ovo je jednostavno polu-tačna podela Arijevske rase, jer ovde ovi ljudi sa takvom podelom Arijevske rase jednostavno greše. Naprimer: Sloveni nisu rasa, baš kao što to nisu ni Latini ili Germani ili Amerikanci, oni su radije lingvistička i etnička grupa. Naprimer: nemački narod se sastoji od svih 5 Belih pod-rasa, a ne samo od Nordiskog tipa, dok su među samim slovenskim narodima zastupljeni svih 5 Arijevskih pod-rasa! Prava naučna, ANTROPOLOŠKA, podela Arijevske rase je na 5 različitih pod-tipova: 1) Nordiski; 2) Dinarski; 3) Mediteranski; 4) Istočno-Evropski i 5) Alpinski tip. Naš sopstveni Srpski narod se najvećim delom sastoji od Dinarskog pod-tipa, ali tu je i manja grupa ostalih Belih rasnih pod-tipova ili njihova mešavina sa Dinarskim tipom.
Arijevska rasa je najnaprednija, najrazvijenija rasa na ovoj našoj planeti! Ona je evoluirala od svojih majmunolikih predaka mnogo pre i ranije nego bilo koja druga rasa - u stvari, najmanje četvrt miliona godina pre bilo koje druge rase. Što će reći, dok su rani Arijevci - prvi ljudi - živeli u Evropi, predci ostalih rasa su još uvek bili nalik majmunima.

Ovakav superiorni razvoj ili evolucija je dala Arijevcima nekoliko prednosti nad ostalim rasama. Arijevci su najinventivnija, najkreativnija rasa na Zemlji. Bukvalno sve kreacije i izumi koje danas imamo unaokolo nas su delo Arijevaca - točak; zemljoradnja; pisanje; pećnice za stvaranje gvozđa, bronze i čelika; brodovi; vozovi; avioni; autoputevi; elektricitet; telefoni; sateliti; radio i televizija; kompjuteri itd, itd....

Arijevci su najherojskija, najhrabrija rasa na Zemlji - oni imaju najviše volje da stave dobrobit familije, roda i zajednice ispred svoje sopstvene dobrobiti; i najvoljniji su da se bore, naročito protiv velikih i nemogućih prepreka. Arijevci su najodvažniji od svih zemaljskih ljudskih rasa - i također su najlukaviji i najokrutniji kada se radi o osnovnome životnome opstanku.
Ove prednosti su omogućile Arijevcu da stvori civilizaciju. Civilizacija je rezultat kombinacije herojskih nastojanja i invetivnosti. Osnovno, civilizacija je viši, razvijeniji način života i rezultira kada herojski, plemeniti, ratnički narod, pleme ili klan koristi svoju urođenu ili prirodnu inventivnost da prevaziđe izazove i probleme. Civilizacija znači da narodna zajednica prihvata i živi po plemenitim vrednostima časti, odanosti, dužnosti.

Do sada, u svetskoj istoriji, bilo je nekoliko originalnih civilizacija - poznate i prepoznatljive po njihovom civilizovanome načinu života, njihovoj inventivnosti i njihovim herojskim delima. One su civilizacije Albiona, Sumerie, Egipta, Grčke i Rima, Indije, Kine i Japana. Prva civilizacija na svetu je postojala u drevnome Albionu pre pet hiljada godina, i neka od njenih zaveštanja i dan danas preživljavaju - naprimer drevni monument Stonhendz. Od ovih pobrojanih civilizacija, pet (Albion; Sumerija; Egipat; Grčka i Rim; Indija) su kreacije Arijevske Rase - a postojeći dokazi daju sugestije da su Arijevci bili i osnivači onoga što je kasnije postalo Kineska civilizacija.
Arijevska rasa je važna zato što ona ima mnogo veći kapacitet da stvara civilizaciju nego bilo koja druga rasa. Ona je, esencijalno, kreativna rasa, obdarena sa herojizmom. Arijevska rasa je standardni nosilac civilizacije. Neke druge rase imaju kapaciteta da kopiraju, imitiraju ili održavaju civilizaciju (i možda da izmišljaju neke trivijalne stvari) - kada jednom civilizacija bude stvorena - ali njima prvenstveno nedostaje kapacitet za stvaranje originalnih pravih civilizacija (ovo se prvrnstveno odnosi na Žutu rasu) . Ako će arijevska rasa izumreti, sa njom će izumreti i civilizacija - i buduća civilizacija će biti nemoguća. Sve što imamo sada i što cenimo - civilizovani način života, nauku, tehnologiju, medicinu i tako dalje - sve su to razultati arijevske inventivnosti i arijevskog herojizma. Sve što je civilizovano je rezultat toga da Arijevci slobodu žive prema arijevskim vrednostima časti, odanosti i dužnosti.

Danas Arijevci gube svoju slobodu, baš kao što je plemenita kreativna Arijevska rasa u opasnosti da nestane sa lica zemlje. Danas, Arijevci su prinuđeni da žive u represivnim ne-arijevskim društvima koje su posebno stvorena da porobe i pripitome ponosna, neustrašiva, herojska plemena Arijevaca u Evropi. Danas, milioni Arijevaca žive sebičnim, dekadentnim, traćavim životima - nesvesni opasnosti sa kojom se suočava njihova rasa i sama civilizacija. Danas, mnogi Arijevci su se prodali - i telo i dušu - i to onim istim strancima koji nameravaju da porobe arijevsku rasu radi svojih sopstvenih ciljeva.

Danas, ogorčeni i krvavi rat se vodi za arijevsku slobodu, arijevsko nasleđe i za civilizaciju. Na hiljade herojskih Arijevaca, širom Evrope i drugde, su zatvoreni zato što su se usudili da progovore protiv ili su se usudili da se suprostave tiranskom anti-arijevskom, stranom, sistemu koji je stvoren sa saglašnošću izdajničkih arijevskih političara.

Naše arijevsko nasleđe - koje traje sedam hiljada godina - je u opasnosti, baš kao i naša sama Arijevska rasa. Mi imamo jasan izbor: ili samozadovoljstvo ili da se herojski borimo za Arijevsku slobodu. Samozadovoljenje vodi jedino ka haosu i tami varvarstva, dok ako se borimo, mi možemo nastaviti slavno delo evolucije koje je Arijevska civilizacija.

Професор Бранимир Малеш о Јеврејима Сефардима и Ашкеназима

ЈЕВРЕЈИ СЕФАРДИ И АШКЕНАЗИ
У свима моментима живота Јевреја наилазимо и у прошлости и у садашњости на извесне разлике, па чак и на трвења и несугласице између две гране ”изабраног народа” Сефарда и Ашкеназа. Јер они се не разликују само по верским обредима и традицијама, већ махом и по свим елементима који карактеришу један народ. Разликују се пореклом, крвљу, тј. расом, језиком, историјом, темпераментом и начином живота.

Тако је у Бордоу у 18. веку дошло до сукоба између староседелаца Сефарда и нових досељеника из Елзаса, Ашкеназа. Сефарди су близу сто година тражили да се Ашкенази протерају из Бордоа. Сефарди, пореклом из Шпаније, били су на вишем културном степену. Ако се нису сасвим европеизирали, а оно су се свакако потпуно ”модернизирали”, тј. примили су многе особине средоземних народа. У својим рукама имали су већи део извозне трговине тог напредног и богатог приморског француског града. Напротив, Ашкенази бавили су се ситнијом трговином и зеленаштвом, а културно су за њима заостајали.

До сличних сукоба долазило је свуда где су се Сефарди сматрали ранијим гостима и скоро домаћинима, не само у Европи, па и код нас на Балкану, већ и код насељавања Палестине.

У дијаспори у расељавању Јевреја свакако се могу разликовати две струје, иако нису увек тачно одређене и одвојене. Једна је северна, а друга је медитеранска, југозападна.

Јевреји су још од најстаријих времена, као пуноправни грађани Римског царства постепено продирали према западу морем и обалама Средоземног мора. Ту су и клима и животни простор били као у прадомовини, па се и начин живота ових досељеника није битно изменио. Како су у прадомовини припадали неким источним медитеранским расним облицима, нова средина на њих није много утицала. Не само физичка већ и биолошка средина. Јер уколико је било мешања са осталим нејеврејским становништвом, нарочито на истоку у предњој Азији и на Кавказу и северној обали Африке, нови елементи су били сродни прастарим јеврејским.

Црномањасти Сефарди имају издужену лубању (дакле, делихеморфну), лице им је дугуљасто, коштуњаво, нос дугачак и често конвексно повијен, а коса нас подсећа на арменоидне и оријенталоидне типове. У осталом припадају свим медитеранским расним типовима.

Населивши средоземље и нарочито Шпанију, још од најранијих времена примивши шпански језик, преко Шпаније продирали су даље према северу, у централну Европу. Тако ове шпанске Јевреје налазимо још 893. године у Пољској где преговарају са првим пољским владарима. Та сеоба из Шпаније била је крајем 15. века и у 1б. веку за време прогона са стране шпанске инквизиције. Нарочито су налазили уточишта у земљама Отоманске империје. Сефарди у ствари означавају шпанске Јевреје.

Сефарди говоре нарочитим старим шпанским дијалектом. Има их највише непун милион. Живе у Италији, Шпанији, на Балкану, у Турској, у Португалији, у предњој Азији, у Северној Африци. Сматрају себе правим Јеврејима и не воле да се мешају са Ашкеназима.
Ашкенази, што је у ствари назив за Јевреје у немачкој, чине другу јеврејску грану. Из Палестине и предње Азије селили су се у прастаро доба према северу у неколико измешани са турско-татарским народима Хазарског царства, које се простирало од Крима до Урала, расељавали се даље према северу и према западу, у централну Европу и даље. У новије време кренули су и на југ, у Француску, на Балкан и северну Италију где су наишли на старе своје саплеменике Сефарде.

Ашкенази се разликују од Сефарда и телесним изгледом, више су здепасти и грубих облика, глава им је округла (дакле, брахиоморфна), лице шире, нос широк и меснат. И они су црнпурасти али се међу њима нађе и по нека плава особа. Говоре немачки или нарочит ”јидиш” дијалектом. Ову другу струју јеврејске дијаспоре можемо сматрати више европском континенталном, док је она прва више приморска. Овде немамо толико јерменских трагова, али су зато осетљиви лапоноидни, монголоидни и источноевропски расни елементи, којих код Сефарда скоро никако и нема.

Написао: Др Бранимир Малеш

Profesor Tihomir Đorđevi: CIGANI

Šta kaže Tihomir Djordjević (1868-1949), istaknuti etnolog, lekar i književnik (rodom iz Pirota, dugo službovao u Knjaževcu) o Ciganima u knjizi „Naš narodni život“, Beograd, Prosveta, 1984.god.:


1. VERA?
Srpski Cigani sami o sebi kažu: ”u svetu ima sedamdeset i sedam i po vera, Cigani su ono pola vere”.Turci imaju sličnu poslovicu..Muškatirović i Vuk Karadžić zabeležili su poslovicu „Kakve si vere, more?“ pitali Ciganina a on odgovorio „Kakve hoćeš, gospodaru“.. Nemaju sopstvene vere koju su poneli iz otadzbine i kojom bi se, bar kao Jevreji, među drugim narodima odlikovali.. Ciganin ne zna za odanost religiji, sa svakim selom menja religiju.. U hrišćanskim zemljama oni se krste a među muhamedancima se obrezuju. Među pravoslavnima su pravoslavni, među katolicima katolici, među protestantima protestanti.


2. KAKO SE ODRŽAVAJU?
Cigani su se vekovima održali medju drugim narodima.. ne oslanjaju se jedni na druge, niti se vole, niti se pomažu, ne odlikuje ih svagda čak ni zaseban ciganski jezik..Mnogi vlaški cigani u Rumuniji i Srbiji govore samo ciganski.. Beli Cigani u Bosni i Srbiji govore samo srpski...U najviše slučajeva su izgubili sve etničke odlike, pa su opet ostali Cigani.. Ja mislim, odmah da kažem, da Cigane izdvaja od drugih naroda i održava kao zaseban narod još jedino njihovo zanimanje i usled njega specijalan način života..(Medju Srbima preko Save i Dunava je svaki trgovac Grk pa kad kažu „Naš je Grk Čivutin“ ustvari objašnjavaju dućandziju-trgovca).
U Ulcinju (a i u Baru), na primer, tamošnji Cigani ne znaju ciganski: govore arbanaški i vrlo malo srpski... smatraju za uvredu kad ih ko tako zove. Kako znaju da nisu ni Srbi ni Arbanasi, oni kažu da su Kovači.. Meštani ih nazivaju Mađupima a njihovu cigansku malu Mahala Mađupve.. Naš narod na mnogim mestima zove Cigane imenima koja su došla od njihovog zanimanja: Koritari, Mečkari, Kovači, Klinčari...U Crnoj Gori kovač i Ciganin su sinonimi..U Vasojevićima se ne bi niko primio da bude kovač ili kalajdzija, jer bi ga i rođeni brat nazvao Ciganinom. I u Srbiji je bilo sramota dati dete na kovački zanat...


3. LEGENDE I PRIČE
Ciganske legende i priče vezane su za turske i simboliku „crnog“ uvek.. Na primer, objašnjenja prošenja je da su Cigani jednom, kad su bili gladni, pojeli svoju crkvu.. Dodatak vezan za Srbe je: Cigani su sagradili svoju crkvu od kamena, a Srbi od sira. Pogode se da se razmene: Cigani dadu crkvu a Srbi dajući crkvu od sira, ostanu dužni pet para.. Pošto gladni Cigani pojedoše crkvu od sira, malo po malo... i sad, zbog duga od pet para, idu od Srba da prose...
U Nišu sam od Turaka čuo o ciganskoj prošnji ovo kazivanje: bio neki siromašak, pa naglo obogati.. Bog, da bi ga iskušao, pošlje Dzebraila (Gavrila) u obliku Ciganina da ide u njega prosi.. No, ovaj ga odbije. Bog ga tada prokune te ponovo osiromaši... Turci neće Ciganina prosjaka nikad da odbiju, jer se boje da taj Ciganin što prosi ne bude preprušeni Džebrail.


4. CIGANSKI DOLAZAK?
Cigani su mogli doći među Srbe oko polovine 14.veka.. Nije bilo oskudice među Srbima u zanatstvu tada, ali su Cigani radili po manjoj ceni: za staro odelo, za pregršt brašna, za kokoš, za šaku vune.. I danas se tačno pravi razlika između ciganskih eksera, klinaca, grebena i burgija i naprimer uručkih grebena...


5. MUZIKA
Na kongresu u Londonu 1891.godine precizirano je (povodom uvreženog mišnjenja o Ciganima-sviračima):
1) Cigani svoje melodije pevaju, retko sviraju a sviraju melodije drugih naroda koje retko pevaju.
2) kod mađarskih Cigana melodija i ritam su mađarskog naroda a tekst na ciganskom.
3) kod vlaških, srpskih i drugih Cigana isto...
4) postoji nešto specijalno cigansko i opaža se u melodijama ciganskih pesama.
5) Cigani ciganiziraju i kvare originalne narodne melodije i u novije doba su iskvarili pravu mađarsku muziku.
6) Cigani nikako ne mogu biti tvorci muzike nijednog naroda.


6. RAZLIKE U MUZICI
Razlika izmedju srpske muzike i ciganske: srpski narodni pevači i svirači nisu naplaćivali sviranje na javnim mestima (pre dolaska Cigana) - muzika se smatrala opštim narodnim proizvodom i tekovinom a oni koji su joj vešti - proizvode je kad god je potreba, bez ikakave nagrade..
Instrumenti: gusle, duduk, gajde su taman odgovarali visinama (srpske) muzike.. V. Karić je zapisao „U ćemaneta i zurle svirju i u daire i bubanj ili goč udaraju mahom Cigani. Seljak u nas drži da je sviranje u ove instrumente ciganski posao”.


7. POREKLO CIGANA
Današnji Cigani Srbije poreklom su sa tri strane: iz TURSKE, RUMUNIJE i MADJARSKE..
1) Doneli su iz Turske instrumente i orijentalnu muziku, ali su morali da nauče srpske jer u srpskim selima nisu mogli zaraditi sa turskom muzikom, samo u varošima gde je Turaka bilo...
2) Iz Rumunije su donosili rumunsku muziku, ali joj među Srbima nisu ostali verni..
3) Iz Madjarske su donosili mađarsku muziku (gde se svaki muzikant naziva Ciganinom) i instrumente (dve violine, violon ili bas, klarinet i cimbala) a i njih su napustili...


8. MUZIČARI?
Iako neguju (izvode) srpsku muziku, Cigani je ne podižu.. Na osnovu svega mislim:
*da srpsku narodnu muziku nisu ni unapredili ni podigli, već da su je ciganizirali i kvarili.
*da višu umetničku muziku ne razumeju i da je samo iskvarenu unose u široku masu.
*da muzičke tvorevine njihovih majstora nemaju nikakvog značaja.
*da je njihova narodna muzika bila bez značaja po srpsku muziku.


9. VERA?
Dok je Srbija bila pod Turcima niko nije pomišljao o tome da Cigani prelaze u pravoslavlje.. Otkako su se (1830) Turci iz Srbije počeli iseljavati (1867.godine nestade ih), vera muhamedanska među Ciganima ostade samo po imenu, jer ne beše ni dzamija ni hodza po Srbiji.. Rađahu se i umirahu bez ikakavog obreda.. Mrtvace sahranjivahu dosta nalik na Turke, ali bez hodze i molitve..Takvu veru neki Cigani nazivaju svojom, faraonskom (!) verom..
Episkop timočki Melentije, izdao je poverljivu naredbu 30. januara 1892.godine, da se nastoji da se Cigani „bezverci“ u timočkoj eparhiji prevode u pravoslavlje.. Statistički: za naredne tri godine pokrstilo se 1145 muških Cigana i 1077 ženskih (2222) a do 190l.godine još 87(45+42) duša...
Narod je gunđao i govorio: zar Cigani da uđu u našu veru? Cigani nisu nikakva vera! Ciganin je proklet da bude Ciganin, on ne može nikad biti što i mi! Da je Bog hteo da i Cigani idu u crkvu, on ih ne bi stvorio Ciganima, već Srbima... Baš nekako u to vreme udari u Srbiji filoksera, te počeše propadati vinogradi. Narod je to protumačio kao Božje prokletstvo, što je i Ciganima dato pričešće.
Za vreme mađarske bune 1848.g., išli su iz Srbije protivu Mađara i Cigani. Predvodio ih je haračlija Atanasije Ivanović, polazak im je bio iz Jagodine. Srbi su se pričešćivali a Cigani zamole isto. Atanasije je držao da bi se tako pričešće obesvetilo, ali ne mogući da odbije - obeća.. Kako je bio grub i neobuzdan čovek, on ih pričesti mešavinom rena i sirćeta..Cigani su gutali a oči bi im se punile suza od ljutoga rena. Oni što čekaju pitali bi pričešćene „Ljaljom li gudlo?“ (Jesi li uzeo slatko?) - „Ljaljom i preljaljom“ (Uzeo i previše!), odgovarao je pričešćeni Ciganin i psovao i pričešće i ko ga je načinio..
Zvanično, pak, svi Cigani Kraljevine Srbije pripadaju samo dvema verama: muhamedanskoj i pravoslavnoj. Muhamedansku veru ispovedaju svi oni Cigani koji su se s juga preko Turske doselili na zemljište Srbije.. Pravoslavnu ispovedaju vlaški (rumunski) Cigani, koju su je imali i pre nego što su došli u Srbiju...Pravoslavnoj veri pripadaju još i neki Cigani, koji su se iz Turske doselili kao hrišćani, kao npr. Cigani u Trmčištu kod Kragujevca,
koji ne znaju otkad su hrišćani, i neki Cigani, u vranjskom kraju, koji se zovu Đorgovci..
M. Đ. Milićević veli: „Cigani se zovu samo oni Cigani, koji su turske vere a koji su kršteni, mada su soja cigaskog, zovu se Đorgovci“.. Rista T. Nikolić zabeležio je za Đorgovce u Gornjem Trebešinu, u okrugu vranjskom, da pričaju da im je redak Đorgo došao davno iz unutrašnjosti Srbije kao stočar.. Govore srpski, retko kad ciganski, i ne znaju ga dobro.. Karakteristično je da neki Cigani hrišćanske vere vrše poneke stvari kojih nema u Srba a podsećaju na hrišćanske običaje druge koje zemlje...
Davno doseljeni Cigani (Gadzikano Roma) - ima ih u Jagodini, još su mnogi muhamedanske vere.. Skoro doseljeni turski cigani (Korano Roma) - ima ih u Aleksincu, i Beli Cigani imaju običaje slične turskima, ali ipak nisu sasvim turski, jer Ciganima nije bilo dopušteno da se s Turcima izjednačuju..


10. OBREZIVANJE (sunet)
Iako im dosta Cigana muhamedanske vere, ipak nisu svi sunetisani..Samo skoro doseljeni Cigani (Korano Roma) vrše sunet detetu od 6 godina, vodeći ga u Niš kod berberina..


11. SVADBE (bijav) I SAHRANA
Tair, Ciganin iz Aleksinca, koji je do pre pet godina bio čergar, pa se u Aleksincu nastanio sa familijom, oženio je svoje dete od ČETIRI godine a uzeo mu ženu devojku između 16 i 18 godina..
Valja znati da je u Cigana čergara običaj da sa snahom živi svekar..
Kad se Ciganin povampiri (postane čohano) - postaje kasapin, ali nikad meso ne meri na kantaru, već ga uzme na mali prst i odmah zna koliko je. Voli da jede džigericu..Kad se vampir načne nožem ili iglom, odmah se spitijoše (postane od njega pihtija).Vampir može da se uništi kad se raskopa i na njega naspe vrela vina..Kad žena rodi od ciganskog vampira, dete je vampir-ogli, kad poraste može da vidi vampira i da ga ubije..Vampiri se tamane ili pomoću vampiroglija, ili time što se u subotu idu na vampirov grob, raskopaju ga i napune trnjem i zapale te izgori, ili ga izbodu oštrim kopljem ili drugim čim od čega se spihtijoše.. Ciganska su groblja svuda odvojena i od turskih i od srpskih.. Niko ne trpi da se Cigani ma koje vrste sahranjuje gde se drugi svet sahranjuje, jer se smatra da bi se time groblja oskrnavila...
I vlaški (rumunski) Cigani veruju u vampire, koje oni zovu strigoj..


12. PRAZNICI?
Nova godina ili Vasuljica (kod hristijanizovanih) pod nazivom Lačo dive (Dobar dan) ili Amaro lačo dive (naš dobar dan)
Erdeleze, turska reč koja označava praznik obnovljenja leta. Slave ga na dan srpskog Đurđevdana (23.april/6.maj).. Francuski autor Paspati navodi i čisto ciganski praznik kakkava, koji praznuju na isti dan Cigani u Trakiji (delo iz 1870. o Ciganima Turskog carstva).
Poneki Cigani pravoslavno obraćeni slave srpske slave.. Muhamedanski Cigani praznuju i Barjam i Ramazan kad im neko kaže (zapisano u Aleksincu), kad ne znaju - ne slave..


13. VEROVANJA?
Krste se i skaču, skidaju kapu kad vide mlad mesec.. Plaše se svega a najviše vetra..
Cigani su nekada imali veliko i silno carstvo, car se zvao Firaun, bio je strog i vrlo pravičan čovek.. Trećega je dana svoga oca obesio..Celoga bi dana grdio ljude i psovao Boga a noću bi se molio Bogu da mu oprosti.. Imao je pod sobom mnoge narode pa i Čifute...
Bog pomogne Firaunu u ratu, rastavi more da Firaun po suvom pođe..Usred puta Firaun rekne „ovo je moja sila“ umesto „tvoja, Bože“ te Bog vrati more da se vojska podavi... Preživele Sv.Vasilije spase uz pomoć guske.. Cigani su nastali od ostatka Firaunove vojske..
Cigani iz Glogovice pričaju ovako: Kad su Jevreji bežali od Faraonaca, Bog rastavi more i oni mirno pređu na drugu stranu.. Faraonci videvši rastavljano more, nagnu za Jevrejima.. Svi se podave.. Ostane samo jedna žena... Đavo je primora da se uda za njega.. Rodi ona troje mrtve dece.. Đavo im duvao u usta, ali ne mogaše da ih oživi... Požali se Bogu a on ga savetova da duva stražnjicom u mrtva dečja usta.. Deca zaista ožive, samo što im je duša uvek zaudarala. Od ove dece postali su Cigani koji i sad zaudaraju...
Cigani iz Kosovske Mitrovice pričaju ovako: Ciganski car Firaun je bio vrlo silan..Derviš mu predskaza sudbinu: rodiće se Musa i preuzeti carstvo. Onda Firaun poče ubijati mušku novorođenčad. Kad carica rodi žensko a komšika Srpkinja muško - zamene se (na molbu Srpkinje, da sačuva život).. Carica je tajno čuvala muško dete u dvoru, rekavši caru da je dete umrlo... Srsko dete je u trećoj godini izgledalo kao da ima dvadeset, iskrade se u planinu - Tamo je čuvao ovce dve godine (kod pejgambera?), za nagradu dobio jedan štap, jednu ćerku za ženu i svu belu jagnjad (jer je ovce dodirnuo štapom pa su rodile belu jagnjad). Izazove Firauna na boj, Firaun izabere da se biju na onu stranu Nišave (?), Srpče baci kožu ovčiju na reku, sede i tako pređe na drugu stranu.. Firaun zamahnu na reku, ona se odvoji, pođe suvim sa vojskom. Nasred Nišave reče: „Međer i Bog me se boji!“. Reka se sastavi, te se Firaun i vojska podaviše. Osta samo jedan Ciganin kome je bilo ime Vasilije, od njega nastaše svi Cigani..
Dr Sima Trojanović zabeležio (Srpski književni glasnik, januar 1902.god.,str.27): Cigani su u svom carstvu bili nepravedni prema Srbima, da bosi po trnju oru. Bogu dodija, te Sv. Sava navrati na ciganski sabor nekakvu ogromnu reku i svi se Cigani podave, samo ostane jedna hroma baba koja nije bila došla na sabor. Nju potom saleti đavo i ona s njim rodi poluđavolsko dete, od koga vode poreklo svi današnji Cigani..
Srpska poslovica je „traje kao cigansko carstvo“. Priča se u narodu da je prvoga dana ciganski car projahao majku kroz varoš, drugog je obesio svoga oca a trećega su ga Cigani zbacili..


14. NEČISTOĆA I SMRAD
U našem narodu se drži da svaki nekršten čovek smrdi. U Gorskom vencu, knez Janko pita kneza Rogana: „Kako smrde ove Poturice: opažaš li ti štogod, Rogane?“ U Veselinovićevom Hajduk Stanku se kaže: „Posečeš Turčina, šikne mlaz krvi iz onog bičjeg vrata i poprska te, pa posle smrdiš vazdan na Muhameda“..I Turci kažu: „Ciganin je kisela mesa (Faraon'n ekši eti), zato smrdi.“
Mnogi narodi jedni drugima zaudaraju. Ovo nije samo narodno pričanje, već i naukom utvrđen fakat. I Cigani Srbima smrde. Negde kažu da smrde jer su nečisti, negde da smrde jer su nekršteni, pa im duša smrdi a negde jer im je meso kiselo..
Arbanasi završavaju svoje pripovetke obično kakvom željom. Ja sam zabeležio da Arbanasi završavaju i sa: priča u kučinu, nesreća u Cigane..
Cigani nemaju slezine (?!), zato su brzi i laki....

Mrtve Krave Protiv Mrtvih Jevreja

"Da bi smo zaustavili širenje zaraze ludih krava, Britanska vlada je uništila više miliona životinja. Hiljade i hiljade smrznutih mrtvih krava prevezeno je i uskladišteno. Planine od kravljih pahuljica... onoga što je ostalo nakon mlevenja i ključanja tela životinja....trebaće više od decenije da sagore."

Hmmm... Da vidimo. Jedna krava teška je mnogo više, kažimo od sedam do deset jakih ljudi. Tako da milion mrtvih krava bilo bi ekvivalentno šest do deset miliona ljudi. Molim vas dozvolite mi da napravim istorijsko poredenje. "Nacisti" su navodno pobili i pretvorili u pepeo šest miliona Jevreja, kao i dobro poznato ostalih "žrtava", tokom perioda od tri godine u ranim 1940-im godinama. Tokom ovog perioda, tehnologija spaljivanja nije čak bila ni senka od onoga što je danas. Takođe, ti zli "Nacisti" su radili pod vrlo striktnom i ograničenom naredbom da kriju njihova zversvta, prema tome čineći njihova "zla dela" otežanim. Još su oni izveli potpuno čudo i bili su sposobni da istrebe i spale više tona mesa u tri godine pre nego što današnja kravlja - mesa - gore spaljena u deset narednih godina. I prema Jevrejima i Jevrejskim "stručnjacima", "Nacisti" čak mogli da samelju i istope njihova tela u pepeo;
Ili su Nacisti zaista izvodili čuda, ili se njihova zverstva nikada nisu ni desila?

RASE NE POSTOJE

RASE NE POSTOJE
Naučni odgovor na rašireni sofizam

UVOD
Rasno pitanje je pitanje koje se obično koristi u ekstremnom maniru: između 1800 i 1945 god. određeni broj teorija je precenjivao uticaj rase ili razlike između ljudskih rasa. Tokom tog perioada „Rasni Nacionalizam“ je bio norma, a „Rasni Nacionalizam“ je bio izuzetak. Od 1945.g., u velikoj meri kao rezultat sećanja na nacizam, dešava se sasvim suprotno: rasne razlike se poriču ili minimalizuju. Došlo se do tačke gde neki ljudi tvrde da rase uopšte i ne postoje (sasvim je kontradiktorno da takvi ljudi koji tvrde da rase nepostoje, često zahtevaju da ljudi različitih rasa treba da se pomešaju – što je stvarno čudno, jer ako rase nepostoje, onda i nema rasa koje bi trebale da se pomešaju!). Drugačiji pristup je zagovaranje tvrdnje da je rasa „socijalni proizvod“, „lingvistiška odrednica“ ili čak „eurocentrična forma represije“.
Od 1960-ih pa na ovamo, naučnici su odigrali važnu ulugu u delegitimizaciji koncepta rase: Ashley Montague, Richard Lowantine, Leon Kamin, Stephen Jay Gould, Andre Langaney, Albert Jacquard, itd... Ovi pisci su se najčešće oslanjali na lažne intrepretacije molekularne biologije i na logične greške koje su proizašle iz njihovih ideoloških predrasuda. Predmet ovog eseja je da pogleda na činjenice koje nam govore naučna otkrića o rasnim razlikama i da odgovori na najčešći sofizam koji se trenutno pojavljuje kada se govori o rasi.

POREKLA LJUDSKE RAZLIČITOSTI

1. Sile Evolucije
Prema Kreativističko-Bibliskom modelu, rase su čisto izolovane tvorevine koje su se same reprodukovale na isti način kroz istoriju kao potomci Sema, Hama i Jafeta. Ipak u stvarnosti, rasa je razvijena kroz procese selekcije najboljih i najnaprednijih varijacija u datim okruženjima. Faktori koji rade u procesu evolucije rasa su:
• Prirodna Selekcija (određeni pojedinci, više adaptirani od ostalih na okolnosti okoline, prenose svoje gene iz opšteg posebnog nasleđa) Polna Selekcija ( kriterijumi odabira drugog člana iste vrste).
• Migracija (ljudske vrste su pokretljive, čovek je kolonizovao čitavu planetu; geografska izolacija različitih grupa istih vrsta povećava njihove posebnosti na račun homogenosti koju imaju od zajedničkih predaka – kao što je to slučaj Baska).
• Genetska Usmerenost (statistički zakon genetskih komponenti populacije): nesigurni nivo varijacije prohodnosti određenih gena u populaciji. Što je manja populacija na početku pojave vrsta ili tokom određene faze u evoluciji, to su važniji efekti usmerenosti).
• Mutacija (genom je nestabilan: određeni geni mutiraju iz jedne u drugu generaciju, dajući alelomorfične varijacije, što će reći prisustvo različitih formi istog predačkog gena).
• Izbor Partnera (podudarnost u selekciji: u slučaju svih vrsta sa seksualnim karakteristikama, pojedinci teže sparivanju sa onima koji su im genetski bliži).

AUSTRALISKI ABORIDZANI

2. Razvoj Rasne Nauke: od poligenetike do monogenetike
Još iz antičkih vremena pisci su pominjali postojanje različitih rasa (Homer, Herodot, Hipokrat, Aristotel). Psihološke i fizičke razlike su generalno bile pripisivane faktorima socijalne i fizičke okoline. Naučno proučavanje rasa u stvarnosti počinje u 18 veku, prvu veliku klasifikaciju rasa je učinio švedski botaničar Carl von Linne (1707 – 1778), otac taksonomije. Johann Friedrich Blumenbach (1752 – 1840) profesor i otac nauke o kraniologiji bio je prvi koji je indetifikovao 4 osnovne ljudske rase, klasifikacija koja je i danas naširoko prihvaćena, naime: Kavkazoidi, Mongoloidi, Nigridi i Austrolaidi. Na osnovu ovih klasifikacija, fizički antropolozi i rasni karakterolozi su napravili razliku između brojnih pod-rasa (na primer u slučaju Bele, EuroArijevske rase postoje 5 bazična pod-tipa: Nordiski, Istočno Baltički, Alpinski, Dinarski i Mediteranski). U trenutke, što će reći na početku industriske revolucije, široko raširena seljačka populacija bila je mnogo manje pomešana nego što je to danas slučaj. Kriterijumi za kvalifikaciju su bili osnovno fizički (somatometrični i osteometrični, boja kože, boja i oblik očiju, boja i tekstura kose, visina, profil, kefalični indeks i tako dalje); pored toga postojalo je psihološko razmatranja koje je bilo mnogo više subjektivno i ne naučno (naprimer stanovišta da je Žuta rasa okrutna i podmukla, Crna rasa je ljutog temperamenta i lenja....).

ARMENOIDNE JERMENKE SA KAVKAZA

Velika debata u 19 veku i početkom dvadesetog se vodila oko poligeneze i monogeneze. Za teoretičare poligeneze (najčuveniji je Samuel Georg Morton 1799 – 1851, a kasnije Coon i Weidenreich) ljudske rase su različite vrste, koje su ili proizišle iz različitih odeljaka sa „drveta“ ili od degenerisanih tipova Bele rase. Ovakva nagađanja su se pokazala kao netačna i sada je prihvaćena teorija monogenetike, pre svega zato što je kolonizacija uskoro obezbedila dokaze da inter-rasno mešanje različtih ljudskih rasa proizvodi plodne potomke.

3. Eva iz Afrike i Multiregionalna teorija
Postoje 2 velike naučne teorije o početku čoveka: prva je teorija „Poreklo iz Afrike“, a druga je multiregionalna teorija, teorija o poreklu iz Afrike je podržana od strane naučnika genetičara (kao i od medija!). Teorija je lansirana 1987.g. na osnovu rada Rebecc Cann, Mark Stonekinga i Allan Wilsona na mitočondrijalnoj DNK, što je potvrđeno odvojenim proučavanjem nuklerane DNK i Y hromozoma. Prema ovoj teoriji moderan čovek, ovde označen kao Homo Sapiens Sapiens relativno je evoluirao skoro u Africi (pre 100000/250000 godina). Nove vrste su zamenile sve ostale, ustvari Homo Sapiens Neanderthalensisa u Evropi. Metod istraživanja koji se ovde primenjuje sastoji se iz toga da se rekonstruiše model evolucione istorije tako što će se upoređivati genom živeće populacije i merenjem genetske razdaljine (alelomorfična varijacija), podrazumevajući da je tu regularna stopa genetske mutacije (molekularni sat) i tako iscrtati „moguće“ poligenetsko stablo čovečanstva („moguće“ ovde znači da se računa sa bar mogućom mutacijom neophodnom za dolazak na trenutno stanje različitosti. Ovo se naziva parsimonim metoda). Slabost ovom metodu analiziranja je ta da se genetičari ne slažu o stopi genetske mutacije u evolucionoj istoriji (razlike se rangiraju oko skale od jedan do deset što znači da, prema prihvaćenoj skali, ljudski predak može biti star između 50 i 500 hiljada godina); konstrukcija stabla je pod znakom pitanja odakle da se krene? Određeni genetičari su obezbedili na desetine hiljada stabala porekla na osnovu istih uzoraka.
Multi-regionalna teorija je favorizovana od strane paleotologa (Amerikanci Milford Walpoff i Rachel Caspari, Kinez Wo Xinghi, Moravac Jan Jelinik, Hrvat Jakov Radović a skoro im se pridružio i francuski palentolog Yves Coppens). Ovde je principijalna ideja da je deljenje čovečanstva otpočelo još u dobu Homo Erectusa, što znači preko najmanje milion godina. Prema ovoj teoriji čovek se pojavio na nekoliko različitih mesta, više ili manje istovremeno kao rezultat lokalnih procesa evolucije. Metod koji se ovde koristi je upoređivanje skeleta koji postoje, pokazujući doba i istrajnost određenih rasnih karakteristika (sekutići Kineza su već prepoznatljivi kod ostataka Pekinškog Čoveka) kao i posrednički stadijumi između Homo Sapijens Sapijensa i Neanderthalensisa.
Slabost ovog metoda je da se on ne poklapa sa otkrićima genetike (odvojenost od preko milion godina trebala bi da proizvede veće genetske razlike između rasa nego što je slučaj) i nedostatak fosila na kojima se baziraju dokazi i teškoća potvrđivanja sa sigurnošću ako ima takvih dokaza.

JEVREJI IZ JEMENA

AFRIČKI BUŠMANI

Treba istaći da nijedna teorija ne stavlja u pitanje postojanje rasa, ali za teoriju „porekla iz Afrike“ proces rasne diferecijacije je bio rapidan i skorašnjiji nego što je to u multi-regionalnoj teoriji. Obe teorije trebaju biti pročišćene da bi omogućile da im se prilazi sa poverenjem, u prvom slučaju genetski sat treba biti više precizniji dok je u drugom slučaju potrebno još fosilnih ostataka (do današnjeg dana, naprimer, samo jedan kopletni skelet i nekoliko lobanja Homo Erectusa bili su pronađeni, pored toga što je ova vrsta postojala oko 2 miliona godina!); mediji koriste ovu debatu za svoje ideološke svrhe (ne samo Afro-centrične) odabirajući monocentričnu teoriju porekla iz Afrike, koju uprošćavaju i karikaturiraju za svoje sopstvene svrhe.

POD A i B: „AFRIČKA VENERA“, TO SU BUŠMANSKE ŽENE. C i D.... UPRAVO ONO ŠTO MISLITE DA JESTE!

RASNE VARIJACIJE
1. Genetika i populacija: rad L. L. Cavali-Sforza
Prvi rad o serumologiji, imunologiji i genetici suprostavlja se intuiciji fizičke antropologije da nema striktne heterogenosti u podeli gena između ljudskih populacija. Krvne grupe A, B, i O su, naprimer, pronađene u svim etničkim grupama u svetu. Bez obzira, tu su i značajne statističke varijacije. Na drugoj strani, određene rasne grupe su zaista karakteristične po određenoj patalogiji: drepanocitostična anemija je jedinstvena za crnce (heterozirot formira zaštitu protiv malarije), hemoglobin je jedinstven za mongoloide, taj-sačova bolest jedinstvena je za kakvkazoide (posebno za Aškenaz Jevreje i centralne evropljane).
Najvažnije ispitivanje o različitosti čovečanstva ostvarli su dva italijanska istražitelja: Luigi Luca Cavalli-Sforza i Alberto Piazza. Oni su uporedili 120 alomorfa u 42 različite populacije, multi-različite analize sa principijalno sastavnim elementima (proučavanje varijacija alomorfa upoređujući ga sa svima ostalima, plus ukrštanje sastavljeno od ovih statističkih varijacija da bi se dobila globalno ostupanje).

BELA EUROARIJEVSKA ŽENA IZ ČEŠKE. OČIGLEDNA I VELIKA TELESNA RAZLIKA OD „AFRIČKE VENERE“.

Rezultat: 4 osnovne zone koje dobro i stvarno odgovaraju četri glavnih rasa čoveka (koje se iz političkih razloga danas nazivaju „etničke grupe“). Glavni deo ovih analiza i komentara je o zonama tranzicije između glavnih rasnih grupa u Mediteranu i Sibiru.

2. Evoluciona psihologija: J. P. Rushtonov model
Kanadski istražitelj J. Philippe Rusthton je proučavao razlike između glavnih rasnih grupa u zadnjih 15 godina, skupljajući dugačke studije o fizičkim i psihološkim propozicijama svake rase. Rushton je izcrtao grafikon koji ilustruje sintezu razlika između Negroida, Kavkazaca i Mongoloida. Kavkazoidi spadaju u srednju grupu svaki put. Rushton objašnjava ovu činjenicu referencom na evolucionu psihologiju (definiciju) i još određenije na strategiju r/K. Strategija r : mnogo potomaka, malo roditeljskog ulaganja. Strategija K : nekoliko potomaka, mnogo roditeljske brige. Ova teorija se odnosi na čitavo životinjsko carstvo (ostrige stvaraju 500 miliona oploćenih jajašaca; gorile imaju jedno mladunče svakih 5 godina). U ljudskom slučaju: afrička klima favorizuje strategiju r (vruća klima, namernice nabavljive preko čitave godine, česte oluje, nedostatak virusa i bakterija, itd..), dok su humanoidne grupe koje su se uspostavile u Evropi i Aziji sklonije strategiji K (hladna klima zahteva zimske rezerve, oblačenje, opšta upotreba vatre, kompleksne tehnike lova).

3. Odgovori na principijalne Sofizme današnjice
- „Nepostoje čiste rase, već širok spektrum ljudskih varijacija od Šveđana do Malajaca“. Logičan odgovor na ovo: Ovakav hiper-nominalizam efektno znači da crno i belo nepostoji, toplo i hladno nepostoji, visoko i nisko nepostoji, pošto je tu u svakom slušaju beskonačna gradacija između bilo koje dve date tačke! Zasigurno da nema sasvim „čistih rasa“, jer bi to navodno značilo rase koje postoje sasvim izolovano od ostalih rasa još od Palaeolitika (osim možda Australoidne grupe ili određenih Indijanskih i Afriških grupa). Na drugoj strani, nema pitanja da glavne rase čovečanstva mogu biti fizički i psihički izjednačene. Fundementalna podela između Kavkazoida, Negroida, Mongoloida i Australoida je dobro i istinito potvrđena od nauke. Mi smo još uvek u početnom periodu istraživanja: samo 120 gena u jednom genomu koji nosi između 30 i 40 hiljada gena. Projekat genomske različitosti, kada bude adekvatno istražen, sigurno će stvoriti mnoga iznenađenja.
- „Mi smo svi ljudi a svi različiti“. Kao generalizacija, ovo ima određeni nivo istine. Mi imamo zajedničkog pretka i svi pojedinci su genetski različiti (sa izuzetkom pravih blizanaca). Ali: a) ovaj predlog ne isključuje statističke varijacije između rasa (tendencija ka nasilju ili različiti nivoi Koficijenta Inteligencije, ispitanih od strane Rushtona); b) duga istorija čovečanstva (sa svim vrstama) jeste istorija različitosti, ne unifikacije: počevši od zajedničkih predaka čovečanstvo je dostiglo etničke i rasne razlike koje vidimo danas.
- „Esencijalni elemenat u varijaciji je intrarasni a ne inter-rasni“. Ovo je bio argumenat R. Lowontina u 1970-ima. Ako uporedimo razlike između individualaca, mi vidimo da se 85% razlika dešava unutar populacije i samo 15% između populacija. Sa kvantitativne perspektive ovo je istina da su razlike intrarasne, ne inter-rasne. Ali kvalitetativna perspektiva je više važnija: nisu svi geni kodirani za iste funkcije. Uzmimo na primer šimpanze: populacija od 100 ljudi i 10 šimpanza će pokazivati više varijacija između svakog pojedinca nego između dve vrste. Ovo nikako ne znači da nema nekih suštinskih razlika između šimpanza kao grupe i ljudi kao grupe! Još jedan primer: pudlica i buldog imaju isti genom, i jesu istih vrsta; ali ko može da tvrdi da kod njih varijacija nekoliko alelomorfičnih gena nije drastično uticala na njihove telesne crte i karakteristike ponašanja?

ZAKLJUČAK
Rasizam: teorija prema kojoj a) rase su odlučijući elemenat istorije i/ili kvaliteta pojedinca; b) određene rase su superijornije prema ostalima (ili rase mogu biti podeljene na inferiorne i superiorne); c) određene rase imaju pravo da ili dužnost da civilizuju/asimiliraju/eksplatišu ostale. Ni jednu od ovih tvrdnji nauka ne podržava.
Na drugoj strani tu je anti-rasistička doktrina prema kojoj a) rase ne postoje; b) nema velikih razlika koje razlikuju jednu rasu od druge; c) uverenje da rasa nema nikakvu ulugu u ponašanju. Sva ova ubeđenja su bez ikakve naučne potpore bilo koje vrste.
Naša pozicija: biološka i kulturna različitost. Univerzalno rasno mešanje je osiromašenje Prirode. Rasa je prirodni deo čovečanstva, ali smisao apsolutno „čiste“ rase je besmislen (postanak rasa kao postanak vrsta je tekući proces). Rasa ne odlučuje baš sve (gledajući na stvar sa biološke perspektive: ljudski mozak je sposoban za razmenu ideja, predstavljanje saznanja, apsorbovanje i prenošenje ideja izvan rasnih granica); ali rasa zaista prestavlja jednu od osnova ljudskog indentiteta.

Napisao: Charles Champetiter
Preuzeto iz „SRPSKI FRONT“ No. 23/ Period jesen 2005./ GODINA OSMA
Originalni tekst izašao u časopisu "THE SCORPION" No.21
Preveo: Nenad D.

''Државно насиље, вођено од органа народне моћи против непријатеља народа неће уопште имати ограничења!"
Каи Мурос

Зашто се све про-беле оранизације не уједине?

Зашто се све патриотске, про - бијеле организације не уједине умјесто сто свака покушава да добије битку против Америчких непријатеља одвојено? Кад би могли да удружимо снаге како то раде они на супротној страни почели би да добијамо пар битки уместо сто их читаво вријеме губимо.

Одговор на то питање је очигледан сваком ко је у руководству, било која организација да је у питању, али је то тешко објаснити некоме ко нема такав поглед на ту ствар.
Укратко,разлог за несауглашеност медју патриотама се може грубо подијелити на разлике и мотивације,сопствене проблеме, и разлике у идеји.
У првом поглављу требали би напоменути да стварна мотивација коју различити индивидуалци или организације узимају да искажу одређен став - о расном мјешању,иступању, о комунистичкој инфилтрацији у влади – се примјетно разликује.
Неки заузимају свој став јер експонира њихову искреност и убеђења и желе да ураде нешто у складу са њиховим убеђењима.
Али ту су нажалост бројне такозване 'патриоте' и медју њима су неки од најуспјешнијих – који уопште немају убјеђења. Они су једноставно бизнисмени и трговци који продају шта год патриотски настројени Американци желе да купе у било које вријеме. Они држе овлажен кажипрст до повјетарца патриотског мишљења и одлучују да је сад вријеме за анти-путујући амандман или отпор према Панама Цанал-у 'гивеаwаy'- или уопште патриотској унији.
И кад искрени патриота осуђује једну од ових курви јавно, одговор је ''не нападај другог патриоту.
Ми требамо унију не заваду.''
Коначно, ту су и особе '' Стари Борци'' који су искрени при својим убјеђењима али су изгубили наду да се било шта може урадити.
Они имају пар посвећених следбеника који прате њихове чланке и држе их једва спојене и тако шире своје опште стране. То је то што они знају да раде и задовољни су са тим. Они немају интересе низашта изван тога.
Сопствени проблеми имају више облика. Ту су и неке патриотске водје које се једноставно не могу са другим извесним водјама.или онима који им невјерују,или који су интензивно љубоморни на неке.Ово срећом , није проблем ограничен на патриоте.
Вође неких организација константно хране свој его. Сваки је претјерано опијен осјећајем да је он највећи жабац у посебној бари, и задња ствар коју жели да уради је да из своје баре скочи у језеро,гдје би могле да се нађу мало већи жабци. Ту се највјероватније налазе више од сто и једне организације,које су исте такве, и идеја о стицању нечег вриједног живота као уједињење је по њима комична ствар.
Рјешавајући се курви, ''старих бораца'',егоиста, и пар осјетљивих и абразивних личности, зашто се мањина патриотских вођа не могу скупити као један покрет- оних који вјерују довољно у оно за шта се боре, да то ставе испред сопствених разматрања? Обично то узрокује ватрена оданост да докаже као камени блок у путу којим покрет иде.
Бизнисмен који продаје интересе максимално повећава свој улог, ће спремно направити било какав компромис који му доноси већу зараду. Идеја је оно што он продаје и увјек ће бити спреман да покрене нову линију робе кад се услови продаје промјене - или да узме новог партнера или да удје у интеграције.
Из различитих ралога организатора група од случаја до случаја без визије иза достигнућа непосредног практичног циља ће често бити воља да се придружи без обзира како му могу помоћи без обзира на разлике у стилу и уверењима.
На другој страни,вођа који се борио годинама- одустаје од своје борбе и било какве сличности са нормалним породичним животом - у циљу унапређења узрока који има дубоки идеолошки значај за њега биће мање спреман да створи компромис његовим увјерењима за привремену предност. Он има дуг поглед на ствари и више је забринут за одржавање своје групе у правом смијеру ка удаљеном циљу, него што преговара о следећој рупи на путу.
Огорченим патриотама који желе непосредно олакшање од ужасавајућег комунизма,злочина на улицама, и аутобусима,идеолошке нејсасноће могу се чинити неважнима. Он једноставно не може разумјети зашто ватрени либерали, који се гнушају злоупотребе како влада ограничава слободу говора код појединца, не може да заустави злоупотребу код расних идеалиста, који се гнушају злоупотребе расног и културног деструктивног обичаја. Он заборавља да се либерали такодје гнушају ''расизма''(као форму ''колективизма'') и да се расни идеалисти гнушају егоизма, атомистичког хипер-индивидуализма либерализма.
Ничија није воља да означавају одобрење друге филозофије кроз отворену сарадњу.
Сад, ово све не значи да патриотске организације неће или не могу сарађивати. Они често и сарађују и несумњиво и свакако ће сарађивати у будућности. Национална Алијанса, напримјер, сарађује са више група и особа чија се убјеђења не подударају са нашим, мада таква сарадња понекад није објављена.
Али то значи да било која врста уско уједињене патриотске организације, обухватајући тренутно постојеће групе у оквиру јединственог вођства, јесте изванредно невјероватна.
Ово свакако није неублажена катастрофа како се то чини. Комбиновање слабости не значи испољавати снагу, како осам богаља, приступањем у војску, не доноси гладијатора.
Оно сто требамо се права снага,не комбинација слабих, пут у којем снага ће постигнута кроз слободну игру снага - кроз одабрано такмичење између различитих група из које ће воља искрснути неког ко ће одговарати да води наше људе. То је расипнички чак и трагичан процес, али то је увек био пут Природе.
Све лијепо, племенито и што вриједи вјечно на овом свијету је прошло кроз такав процес, који је немилосрдно истријебио слабости, казнио грешке и исправљао их. То је воља којом ми тежимо и биће постигнута на исти начин.
Ми морамо учинити све што је неопходно за нас да побједимо - укључујући да се придружујемо другим снагама и групама кад то може узнапредовати нашу Ствар - али ми не смијемо да правимо грешке или да жртвујемо наше праве снаге - што је исправно за наше идеје - за илузорне предности и брзу добит у бројевима.
Написао: dr William L. Pierce
Превод: Lav Mišić

O OTPORU BEZ VOĐSTVA

„Niti je jedna borba u istoriji uspela bez vođstva, kao i bez nekog nivoa masovne podrške, to je činjenica. Oni koji omanu da shvate ovo, prosto su zaokupljeni besplodnim bacanjem kamenčića na diva. RAHOWA!“
Rev. Matt Hale, P.M.

***

I ja takođe mislim da „otpor bez vođstva“ ima svoje vreme i mesto. Sada nije vreme. Naš rasni pokret (kolektivno) je u fazi „uspeti ili se neuspeti“. Danas je vreme za svakog Belog čoveka da „izađe iz ormara“ i počne otvoreno da govori. Samo kroz našu odvažnost možemo regrutovati mase belih muškaraca i žena koje će nam trebati da bi pobedili.

Mase moraju da se osećaju sigurnim; naš posao je da ih ubedimo da se osećaju tako. Strateg Sun Tsu piše da nikada ne uvlačite vaše snage u grad opasan zidom. Takođe niti mi smemo da se ograđujemo zidom. Skrivanje i biti uplašen je ono što drugi smatraju kukavičlukom i nečasnim. Ako pedersko đubre može da izađe iz svog ormara i otvoreno kaže da voli neprirodni seks, zašto bi onda mi trebali da se plašimo da otvoreno kažemo da hoćemo Belo društvo? Jedini razlog zbog koga su danas ovi pešovani u poziciji da imaju kulturnu moć je čista upornost. Mi takođe moramo biti uporni.

Jedini način na koji možemo naterati prosečne „filistince“ da se pridruže našem velikom pokretu je da ih ubedimo da se sa nama osećaju sigurno. Ovce se okupljaju zajedno u stadu, zar ne? Nama trebaju ovce, to jest mase, da bi bili uspešni. Trebaju nam njihove članarine da bi finansirali naš pokret. Potrebna su nam njihova zbijena tela na našim marševima i mitinzima. Što više nas vide, to bolje.

Ako sam u mogućnosti da prisutvujem nekom našem mitingu, ja ću tamo sigurno ići. Reći ću svima koje poznajem da ima našeg mitinga, bez obzira dali će doći ili ne, ali ja ću im reći! Možda nam se neće pridružiti baš danas, ali je seme posađeno.

Preklinjem svakog Belca koji sada razmatra neku pucnjavu ili bacanje bombe, da to ne uradi. Biće momenta za napad na neprijatelja sa direktnom akcijom. Možda nam je to bliže nego što bilo ko od nas misli. Ali to nije sada. Nije danas. Sada je vreme regrutovanje i obuku. Budućnost naše dece zavisi od toga. Naša Bela Rasa zavisi od toga! White Power!!!
Napisao: David M. Pringle; WCOTC

Упутства за чланове покрета

- Буди увек чист у свом појављивању и лепо се понашај – твој први задатак је да добијеш поверење народа.

- Помогни старијем, болесном, и сваком коме је потребна помоћ. Помогни им без питања, сваки припадник Покрета мора оличавати Покрет и његову пропагандну борбу.

- Служи народу! Онај ко служи народу тај ће надвладати.

- Штити народ! Онај ко штити народ ће надвладати.

- Први задатак који члан Покрета има, је да придобије срца и умове људи.

- Буди искрен, вредан и праведан: Промена почиње са тобом.

- Буди јак, али имај разумевања за оне који су слаби. Носи и њихов терет.

- Одржати свој морал у суочавању са проблемима свакодневног живота је највећи хероизам. Сваки нови дан не доноси нову борбу са њим и свака битка се не завршава са победом.

- Гледај на револуционарни процес у целости и твој удео у њему, на овај начин добићеш снагу у тешким временима и стрпљење када ништа не изгледа да се нешто дешава.

- Ми нећемо добити крајњу победу кроз велике битке већ кроз тежак рад који ми улажемо између битки. Ми ћемо победити кроз упорност, стрпљење и марљивост.

- Упознај себе путем наше идеолошке литературе са циљем да сазнаш ко си и зашта си.

- Буди у форми. Идеолошко свесна душа у телу ратника треба бити твој идеал.

- Буди изнад свега вулгарног, пакосног и подлог. Ти си револуционарна душа, пламен у мраку.

- Буди покоран своме покрету. Из понизности прави понос ће се уздигнути.

- Очврсни себе против исмевања, јер они не знају шта раде.

- Добро одрађен посао је ствар части. Без обзира шта радите, радите професионално - са великом бригом и љубављу. Будите пример другима.

- Слушајте народ са циљем да га разумете, јер онај ко разуме народ тај ће победити.

- Слушајте народ и учите од њих, тако да они за узврат могу учити од вас када за то дође време.

- Револуција је дијалектички процес у коме Покрет учи од маса и масе од Покрета. Наша победа ће бити заснована на овом дијалектичком односу.

- Сазнајте и прикажите криминале радње почињене од система. Запамтите: Када ти говориш, Покрет говори.

- Кроз тебе револуционарна свесност наших људи ће расти. Свака твоја реч треба бити као метак.

- Сазнај и информиши се о нашим непријатељима и пријави их читавом Покрету. Запамти: Ти си очи и уши Покрета.

- Ти си Покрет, ма где да идеш, иду и дела Покрета са тобом.

- Сваки члан је почетак новог одељка Покрета. Ти мораш ширити идеју Покрета тамо где још увек не постоји и ојачати је тамо где већ постоји.

- Друже: Започни нов одељак Покрета! Још увек несвесне масе су бојно поље на коме Покрет мора стално напредовати.
- Циљ сваког одељка Покрета је да преузме стварно вођство у локалној заједници где је активан.
Autor: Kai Murros
Preuzeto iz: Rasne Publikacije; Srpski Front

О вери у Победу...

''Ми, као националисти морамо прећи најмасивније препреке икада постављене пред неки политички покрет, пре него што можемо да се надамо некој политичкој моћи. Прва и последња ствар коју морамо имати је вера. Вера у величину наше расе. Вера у идеологију нашег покрета и на крају вера у неизбежност наше коначне победе. Ова вера ће нас одржати кроз мрачне периоде угњетавања, заробљеништва, чак и смрти. Вера није нешто што умире са појединцем, него вечни пламен који неће бити угашен до краја времена. Ово је једино што наши непријатељи не могу уништити.'' Ian Stuart

OPUSTOŠENA KOLONIJA POD OPSADOM AZILANATA

Filozofija

Dragan Glavašić

OPUSTOŠENA KOLONIJA POD OPSADOM AZILANATA

Zlo Koje Nas je Snašlo

Na TV-u se pojavi uglađena, izuzetno vesela, veoma nasmejana spikerka pa kaže: „Da li ćemo uskoro moći kod lekara ako nemamo privatnu polisu zdravstvenog osiguranja? Zašto žitelji Alibunara žive prosperitetno i kad je u svetu kriza... Saznajte u nacionalnom dnevniku...“ Znači dok se narod muči da preživi, stoka na vlasti i njihove beskrupulozne sluge samo smišljaju kako da izmanipulišu mase, da nas perfidno obmanu, kako još više od nas da otmu, samo da bi oni imali što više za sebe!

Svetom su zavladali najužasniji degenerici i smrdljivci koji postoje, a kao posledica svega toga na zemlju Srbiju se obrušio talas neprevaziđenog zla...

Mediji su najopasnije oruđe, naročito kad ih kontrolišu izrazito nemoralne, devijantne, ekstremno glupe i/ili po nas pogubne osobe!


U Srbiji, cigana ima sve više i oni žive sve bolje, dok je Srba sve manje i mi živimo sve lošije i lošije! U ovoj zemlji su firme masovno pozatvarane, sva porizvodnja je zamrla: te su Kinezi dovedeni—iz tamo nekakvih užasnih zabiti—i to u velikom broju da se bogate na našoj nesreći i da pritom izigravaju nekakve šefove za koje će jadni i obespravljeni Srbi raditi za male pare i to usred zemlje Srbije... Za to vreme u “narodnoj skupštini“ jedna te ista bagra se, već decenijama, bahato ponaša, šegači sa sluđenim narodom, dok u svoje džepove nemilice trpaju pare... Tajkuni i političari nisu deo ovog naroda, oni su se odnarodili, postaili su izrod i zlikovci koji jedino i isključivo gledaju sebe i svoje interese! Skupština nije narodna, već se u njoj nalaze isključivo naši najgori neprijatelji, naši izrabljivaći, naši okupatori!

Zabranili su nam da pričamo kako su svetom zavladali najgori paraziti i najužasniji perverti, odnosno, da se nad nama vrši genocid, iliti da su druge rase inferiorne, da imaju manju inteligenciju, da im se daje neograničen pristup svom našem znanju i svoj našoj tehnologiji, te da je proizvodnja, a samim tim i prosperitet, preseljen iz naših zemalja u Kinu, Turksu, Indiju, Brazil. Zabranili su nam da kažemo kako su druge rase primitivne i divlje te da su smrt za našu rasu, kulturu i civilizaciju! Odnosno, da je njihovo sistematsko naseljavanje u našim zemljama, ništa drugo do smišljeno sprovođenje našeg pogroma! Na medijima se ništa od toga ne sme čuti, u knjigama se to ne sme spominjati (izuzev ako nije u izrazito negativnom kontekstu), čak i internet pokušavaju temeljno kontrolisati. Drugim rečima, oni ne žele da se istina čuje, da se o tome priča, da bilo ko to zna: jer oni nameravaju da nas drže u tami, potlačene i izmanipulisane; oni hoće da mi ćutimo i trpimo ili još gore, SARAĐUJEMO, dok nas izgladnjuju, zlostavljaju, ponižavaju, kastriraju, izrabljuju i nad nama vrše tihi genocid! Podmukli vladari sveta traže od nas da se mirno i svojevoljno samouništimo!



Nikad gore nije bilo: nema novca, nema slobode, nema budućnosti! [Naravno, ne računajući vreme kad je Srbija bila zagađena Turskim divljacima!] Naše tupave i pomahnitale “vođe” su nas dovele do samog ruba propasti; a niko nije prozvan za datu veleizdaju ili osuđen zbog toga!



Živimo u užasnom vremenu, epohi zla, kad ljudi nemaju posao: izuzev šaćice srećnika—sa debelim vezama—koji rade za preostale firme iliti državne institucije; odnosno, izrabljivane i ponižavane jadnike koji rade za kineze ili arape... Sada, u najvećem broju slučaja, starice i starci koji su dobili penzije za vreme komunizma izdržavaju decu i unučad, jer jedino još oni imaju regularna primanja, koja su pritom nedovoljna za život, jer su pohlepne bitange i lopuže, na vlasti, bahato obezvredili penzije, kako bi imali što više da strpaju u svoje duboke džepove!

Komunizam je bio loš sistem (neadekvatno osmišljen i veoma korumpiran). Ali u komunizmu smo barem imali zdravstvenu zaštitu i besplatno školstvo te oni najbogatiji nisu imali mnogo više od onih najsiromašnijih. I što je veoma bitno, komunisti su svrgnuli sa vlasti [pohapsili, pobili ili proterali] sve te trule bogataše koji su do Drugog svetskog rata imali veliko bogatstvo i živeli veoma raskošno, dok se narod mučio. U stvari, najbitnije od svega, u komunizmu niko nije bio gladan ili obespravljen... A u kakvoj smo mi to zemlji sada? Mali broj ultrabogataša ima neopisivo bogatstvo i sve moguće privilegije dok većina naroda živi u bedi i očaju. Jer da bi nekolicina mogli imati neshvatljivo bogatstvo, da bi oni prigrabili sve za sebe: većina mora živeti u opštoj nemaštini!

Ali kakva je to zemlja u kojoj vladari [bogataši i političari] rade svakojako zlo svom narodu i ovoj zemlji samo da bi oni lično od toga imali korist. Na taj način, oni uništiše našu ekonomiju i proizvodnju kako bi dovlačili jeftinu bofl robu iz Kine, Indije, Brzila, Turske i ko zna sve odakle... Dovedoše i veliki broj cigana u Srbiju sa ciljem da oraspolože svetske moćnike tako da bi im ovi dozvolili da ostanu na vlasti. Jer korumpirani i nemoralni šljam će sve uraditi zarad ličnih interesa, zapravo, vlasti! Kinezi im dadoše pare da dozvole smrdljivim mongoloidima da se nasele u Srbiji, otvore radnje na sve strane, u svakom pa i najmanjem mestu širom naše zemlje te da izigravaju nekakve šefove za koje rade ojađeni i obespravljeni Srbi. Znači, kineski podmukli političari pozvaše naše korumpirane političare na razgovor, dadoše im neke pare, a naši tupavi i nemoralni političari zatvoriše sve naše fabrike i širom otvoriše vrata kineskoj najezdi te im još omogućiše da grade most preko Dunava. Dovedoše Kineze iz tamo nekakvih zaostalih provincija, a oni od pregladnelih strvinara odjednom postadoše uspešni biznismeni i veliki šefovi Srbima! Upravo takvu su klimu napravili idioti od političara u našoj napaćenoj domovini. Sada su Kinezi glavni poslodavci u Srbiji te se bogate varajući i izrabljujući naš narod, prodavajući nam škart robu. Bogate se varajući Srbe, uvaljujući nam bofl robu, koji svi moramo da kupujemo, jer je evropsko/američka proizvodnja zamrla i sve se sada pravi uglavnom u Kini. [No, svi nimoidi su hronični lopovi, kriminalci i prevaranti: kad oni daju navodnu donaciju, možemo biti sigurni da je u pitanju neka podvala!]

Pa ko je to ovde lud? Jesu li oni normalni? Narodni muzej je zatvoren i ne radi već decenijama; a umesto njega se intenzivno forsira, tajno finansira i perfidno nameće: ni više ni manje nego, muzej „afričke umetnosti“... Kakva je to suluda glupost, usred Beograda, muzej i to još „afričke umetnosti“: što je KONTRADIKCIJA nad kontradicijama, kao da su rekli „slatko od izmeta“... No, suštinsko pitanje je šta zapravo stoji iza svega toga i da li oni žele da poistovete Srbe sa tim zaostalim divljacima... [Što je istina, Srbe neprestano poistovećuju sa, i guraju ka, svemu ne-evropskom (turcima, kinezima, arapima, ciganima, crncima, hispanicima, itd).] Dovode ogavne crnce iz Afrike da divljaju po Srbiji; omogućavaju im da igraju razne sportove i budu uspešni ili im daju univerzitetske diplome, a oni ni jezik nisu naučili niti uopšte na predavanja idu. Srbi (iako znaju Srpski) moraju i po sedam puta izlaziti na isti ispit i učiti napamet knjige od hiljadu strana: a smrdljivcima se poklanjaju diplome! Na sve strane se šetaju nekakvi Arapi [verovatno su naši pohlepni političari, za dobre pare, omogućili velikom broju muslimana iz Libije da prebegnu u Srbiju] i ko zna šta sve još!

Ogavni azilatni [naročito iz Avganistana i Afrike] preplaviše Srbiju. Slobodno se šetaju, rade šta hoće, divljaju, maltretiraju i terorišu lokalno stanovništvo. Šta više, vlast je pozatvarala radnička odmarališta—koje su za vreme komunizma koristili radnici—kako bi od njih postali prihvatilišta za dotične nimoide. Daju im smeštaj, hranu i džeparac: dok većina Srba gladuje... Verovatno će pokušati opravdati, upravo navedeno, s činjenicom da Srbija više nema fabrika i radnika pa samim tim nam ne trebaju ni radnička odmarališta, te ih je bolje ustupiti nimoidima koji vrše invaziju na Evropu. A pošto Srbija ima i sve manje Srpske dece: onda je za očekivati da će uskoro i prazne vrtiće iliti škole pretvoriti u prihvatilišta za uljeze... Cigani napadaju i terorišu Srbe, naročito Srpkinje. Ako vide samu Srpkinju priđu joj i traže pare, a ako im ona ne da, oni joj prete! U zemlji Srbiji, cigani otvoreno prete Srbima i na svakojake načine maltretiraju ovaj obezglavljeni narod! Džepare Srbe gde stignu, terorišu nas tako što prave barikade po ulicama i prose ili navodno peru šoferšajbne, „pevaju i sviraju“ po autobusima i tramvajima da bi im tupavci i mazohisti za to još dali pare; a povrh svega, od tih ogavnih parazita se u domove zdravlja i javni prevoz ne može ući! Dok na sve to, policija gleda na drugu stranu i pušta ih da rade šta hoće; odnosno, juri skinhedse [jedine patriote koji su organizovani da se bore protiv tih azijskih uljeza]! ČIJA JE OVO ZEMLJA?! Kako se ova zemlja zove? Afrikanlija, Arabija, Mongolija, Ciganlija ili možda Srbija? Jesu li Srbi ovde još uvek većina i zašto gnusni cigani [Jer šta se drugo može reći o tim gnusnim parazitima i štetočinama kad oni vrednost neke osobe cene po tome koliko je već ukrala ili koliko je uspešna u varanju.] imaju veća prava od nas samih i to u našoj vlastitoj domovini? Ko to dozvoljava ovoliku nepravdu? Zašto se nad nama vrši tihi genocid? Zašto je priraštaj tih divljaka znatno veći od priraštaja Evropljana, i zašto niko ne preduzima ništa da se to koriguje: jer ne treba velika matematika da se zaključi kako će kroz nekoliko decenija biti više smrdljivaca od Srba (odnosno, svih pravih Evropljana). Kako li će tek onda naša deca živeti kad Srbi postanu manjina u Srbiji? Kad smo mi, još kao većina, ovoliko obespravljeni i ojađeni!

U školama sve rade da svako odeljenje zagade ciganima. Donose zakone i daju razne pogodnosti kako bi dotični uljezi imali privilegovani status u ovoj NAŠOJ temeljno zagađenoj zemlji! Direktiva, u svakoj školi, je da prema ciganima moraju svi biti maksimalno tolerantni. I kad oni kradu, preturaju po tuđim stvarima, divljaju, prave haos, pogubno utiču na našu decu, šire zarazu, lome ili prljaju ili uništavaju stvari: učitelji i đaci moraju biti toleranti prema tim divljacima! A povrh svega, dok su mnogi Srbi gladni, ciganima se svakodnevno kamionima dovozi besplatna hrana da jedu. U svim mestima gde živi velika koncentracija cigana [na primer, u Beogradsim naseljima Makiš i Kijevo]: kamioni im svakodnevno dovoze hranu... Je li to normalno, u zemlji Srbiji, Srbi su obespravljeni i gladni, a ciganima sve bolje i bolje! Od Srba se nemilice otima da bi se davalo ciganima! Kretenska država je obezbedila da su oni siti, dobro obučeni i zbrinuti. Gledaju ih ko malo vode na dlanu, kao da su najveće blago ove zemlje... Znači, Srbi se muče i pate—većina Srba gladuje—u zemlji Srbiji, dok cigani uživaju, bahato se ponašaju te rade šta hoće, čak im se podižu spomenici! Stvorena je klima da Srbi (i svi pravi Evropljani) nemaju decu, dok se razni uljezi masovno razmnožavaju. Pa šta je ovo? Čija je ovo zemlja? Protiv Srba se otvoreno diskriminše u korist cigana! Od Srba se nemilosrdno otima [putem poreza, taksi, kazni i raznih dažbina] dok se ciganima daje i kapom i šakom! Protiv srpsih (i evropskih) patriota se vodi hajka! Ova perverzna vlast je majka ciganima dok je Srbima maćeha... Pa ko ih je to doveo na vlast—ovako sumanute—te ko ih to i dalje drži na vlasti? Odnosno, zašto? Zašto bi ih Srbi takve dovodili na vlast da nama zlo nanose, i zašto bi ih mi držali na vlasti da nam i dalje čine zlo?

Čak su i naše muzičke škole preplavili sa zaostalim mongoloidima. Ta primitivna stoka koja do nedavno nije ni za struju znala, ni klavir nikad nisu videli, sada treba da interpretira Baha, Prokofjeva, Lista, Šopena ili Vivaldija... To je krajnji bezobrazluk i perverzija neviđenih razmera. Nimoidi [ne-bele rase] nisu ni genetski, ni intelektualno, ni kulturološki sposobni da se bave našim kulturnim nasleđčem ili da čuvaju našu umetničku tradiciju! Niti mi tako nešto suludo trebamo uopšte tolerisati ili dozvoliti! Kakav su samo neverovatni užas Japanci uradili u Sikstinskoj kapeli kad su navodno restaurirali Mikelanđelove freske. Uništili su neprocenjivo blago Evropske kulturne baštine; a sad treba još Kinezima davati priliku da sakate našu klasičnu muziku [Pritom, puštaju ih u peti razred a oni ni note ne znaju!]. [A da i ne pričamo o tome kako su cigani već uništili našu tradicionalnu (izvornu) narodnu muziku!] Jer da bi se ti Kinezi upisali u naše muzičke škole, neki Srbi neće imati mesta. A i da ima mesta za sve Srbe nije u redu da ti zaostali divljaci prljaju naše škole ili blate našu kulturnu tradicjiju. Jer Kinezi su retko primitivne životinje, koje jedu sve i svašta [od tigrovog polnog organa koje u „kineskoj medicini“ koriste za potenciju ili bešika raznih životinja za koje tvrde da imaju predivan ukus te da uz to poboljšavaju opšte zdravlje do fetus supe (napravljene od ljuskih abortiranih fetusa i/ili posle porođaja odbačene posteljice) koju navodno koriste za podmlađivanje] te nema smisla zagađivati naše škole, stambene zgrade, ulice sa takvim ogavnim uljezima, zaostalim primitivcima, sa takvom pomahnitalom bagrom. A da i ne govorimo o svim tim „restoranima kineske hrane“. Samo najveći idioti, odnosno najgori mazohisti mogu ići u kineski „restoran“ da jedu, kod primitivnih ljigavaca koji su poznati po „kulinarskim specijalitetima“, odnosno, „jelima“ od raznih buba, pacova, miševa, kerova, hijena, gmizavaca, škorpiona, sirovih ili otrovnih i/ili nehigijenskih „namirnica“, abortiranih fetusa i ko zna još čega... [Na hiljade mongoloida se otruje, širom Azije, svakogdnevno jedući otrovnu, opasnu, sirovu, nehigijensku ili neadekvatno spremljenu „hranu“! Naročito kad jedu guštere, ribu, bube, vodozemce, gmizavce ili zmije koje u sebi prirodno sadrže otrove i/ili štetne materije.] [U stvari, njihova pogubna prehrana te potpuno neznanje u vezi higijene su glavni razlozi za odpočinjanje i širenje, širom sveta, raznih epidemija i boleština!]



Mongoloidi (zapravo, svi nimoidi) nemaju dušu, su najgori divljaci i primitivci. Oni nisu genetski sposobni za više emocije. Na primer, oni mogu naučiti većinu tehnika potrebnih za sviranje klasične muzike, ali njima fali jedna bitna komponenta: oni nisu u stanju da ugrade osećanja. Te su njihove izvedbe—i pored velike medijske pompe ili propagande—beznačajne… Što ukazuje da su oni na znatno nižem evolucionom razvoju. Nimoidi nisu evoluciono napredni i pametni kao Beli Muškarci i nemaju sposobnost dubljih emocija: a to znači, oni nisu mentalno jednaki Beloj Rasi! Drugim rečima, dato neopozivo pokazuje da crnci i mongoloidi nisu ljudi. Ili još preciznije, to definitivno dokazuje da su svi nimoidi životinje!



Mongoloidi su vanserijski tupavci koji nisu u stanju ni azbuku da izmisle, već koriste na hiljade različitih znakova za reči; pa čak, u svojim nerazvijenim jezicima—sa izrazito malim fondom pojmova—nemaju ni interpunkciju, ni padeže, poređenje prideva, glagolska vremena, množinu imenice ili bilo kakvu gramatiku. To su primitivni divljaci, koji umesto viljuške koriste dva štapića, umesto cipela imaju parče ravnog drveta prikačenog za stopalo; odnosno, obmotano platno umesto gaća... A da i ne govorimo da pojam HIGIJENE za njih ne postoji! Svake godine „daruju“ svetu razne zarazne infekcije i boleštine. A od kad je svetska proizvodnja, na izrazito podmukli način, premeštena u Kinu, uz bofl robu šalju po svetu, u kontejnerima, i razne živuljke iliti užasni korov, svakojake bube, gmizavce, komarce, parazite i štetočine.

No, da bi se shvatilo o kakvim zaostalim primitivcima je stvarno reč treba uzeti u obzir i slučaj koji se desio u Kini, a kakvih (ili još gorih) je zasigurno bezbroj širom Azije, Afrike i Južne Amerike. [O čemu, naravno, naši mediji ne govore.] Nimoidkinja ostavi dvogodišnje mladunče potpuno samo i nezbrinuto, dok ona bezbrižno razgleda i kupuje u prodavnici. Mladunče izađe na ulicu. Vozač kombija polako ide ka „detetu“ i očigledno ga (iz čista mira) namerno pregazi, udari ga kombijem, obori na zemlju i pređe prednjim desnim točkom preko njega. Zaustavi se na kratko a potom pređe i zadnjim desnim točkom preko minijaturnog Kineza. Na desetine vozača, biciklista i pešaka prolaze pored krvavog tela i niko se ne zaustavlja da pomogne teško povređenoj bebi. Uključujući i neku ženu sa detetom. Zamislite samo, mongoloidkinja sa svojim mladunčetom, prolazi pored povređenog mladunčeta i neće da mu pomogne! Uopšte se ne obazire na njega; samo ga hladno zaobiđe. Nekolicima drugih pešaka, biciklista i vozača: svi oni mirno prolaze pored pregažene bebe, neki je i preskaču, ali neće da pomognu. Jednostavno ih ne zanima. A onda, kao vrhunac svega, i drugi auto ponovo pregazi već teško povređeno mladunče. Dok ono u lokvi krvi leži na ulici, drugi Kinez jednostavno pređe, svojim autom, preko njega!... Sledećeg dana, jedan od tih vozača, koji je pregazio malog Kineza, pozove oca, ponudi mu neku malu svotu novca, kao konpenzaciju za smrt bebe, a potom mu kaže: „I ti bi to isto uradio da si bio na mom mestu!“ Što je, pre svega, dokaz da su mongoloidi [zapravo, svi nimoidi] životinje! To nisu ljudi! Oni genetski nemaju osećaj za zajednicu—nisu biološki opremljeni za život u civilizovanom društvu—već su puni oholosti, zla i mržnje te se samo ekstremnim represivnim merama mogu primorati na nekakav poludivlji iliti vandalski suživot sa drugima! [Dragan Glavašić Filozofija i Misli (Beograd: Odin & Thor, 2010) St. 481, 541-2] Te trovati našu zemlju sa takvom užasnom, temeljno zaostalom, podljudskom vrstom (uz to još punom mržnje i zlobe) je zločin nad zločinima! Je zlodelo neprevaziđenih razmera!

Kakvo su podmuklo zlo Kinezi pokazuju i sledeća dva primera: (1) Žena iznajmi dvosoban stan—na Novom Beogradu, u ulici Jurija Gagarina—nekom mongoloidnom paru. Ali umesto dvoje Kineza u stan se, za relativno male pare, postepeno usele preko dvadeset kineza. I za nepunih mesec dana stan je potpuno demoliran. Toliko je smrdeo, bio prljav, zamašćen, i oštećen da se u njemu više nije moglo stanovati... (2) Kinezi namame i otruju (odnosno, ubiju) pse i mačke lutalice a potom ih skuvaju i pojedu ili prodaju u svojim kineskim „restoranima“; u koje samo najveći mazohisti, kreteni i maloumnici još mogu jesti... Jer Kinezi su vanserijski prevaranti i najgnusniji smrdljivci koji postoje, te će oni koristiti svaku priliku da prevare i obmanu one naivne: naročito kad je naša vlast temeljno korumpirana i za male pare spremna da primi veliki broj Kineza, možda i da im tajno pokloni državljanstvo te im, zasigurno, omogući da preplave našu otadžbinu svojim „radnjama“ i svojom bofl robom, odnosno, im dozvoli da od Srbije nesmetano prave kinesku koloniju!

Jer dok Srbi moraju plaćati dobre pare da nabave svinjsko, ovčje ili pileće meso; za to vreme, Kinezi dobijaju psećje, mačje, pacovsko i ko zna još koje „meso“ za džabe. Sve što treba da urade je da ih namame, ubiju, i spreme u svojim ogavnim kuhinjama, a potom predstave kao neki „njihov specijalitet“ na primer, kao „pekinšku patku“ ili možda kao „jun jon jin patku“. U svakom slučaju će to biti nekakva patka za sluđene tupavce, konzumente kineske bizarne kuhinje...

Znači marionetska vlast će sve uraditi da ostane na vlasti, a to znači da će dobrovoljno uništiti svoj vlastiti narod, da će pozatvarati sve naše fabrike i radnje, te da će od naše zemlje napraviti kinesku koloniju, a sve to zarad svojih ličnih interesa...



Druge rase nisu isto što i mi. One se drastično razlikuju od nas. Imaju inferiorne mozgove u poređenju sa nama te su na znatno nižem socijalnom stupnju razvoja. To su životinje koje nemaju razvijena osećanja (na primer, pripadnost ili saosećajnost). Tvrditi da su druge rase [cigani, arapi, Turci, mongoloidi, crnci, itd] nama jednake, isto što i mi, iste inteligencije kao i mi, da im trebamo dati našu tehnologiju i znanje, da su na našem kulturnom razvoju ili da ih trebamo primiti u naše društvo je velika obmana, u stvari, perfidan pokušaj da se Bela Rasa zatruje i podmuklo uništi! Svi ti morbidni političari koji dovode Kineze i ostale nimoide u našu zemlju (i/ili dato tolerišu) su perverzni zlikovci, koji truju našu civilizaciju, uništavaju našu kulturnu zajednicu te koji jednog dana moraju odgovarti za sva ta gnusna zlodela, odnosno, za veleizdaju našeg naroda, za sistematsku degradaciju našeg društva, za naš genocid! Pa zar još trebamo i da strepimo za našu ređenu decu, odnosno, da li će i našu decu namerno i hladnokrvno gaziti razni nimoidi i ko zna šta sve još raditi u našoj vlastitoj otadžbini, upravo zbog tih prokletih idiota, zbog pomahnitalih političara...



Homoseksualcima već drugu godinu zaredom pokušavaju omogućiti da paradiraju ulicama Beograda—u izopačenoj paradi srama—i da tako prkose narodu, zapravo, promovišu svoju dekadentnu bolest, iliti nagovaraju zdravu decu da im se pridruže u toj pogubnoj pošasti! Za tu svrhu su angažovali na desetine hiljada policajaca i specijalaca. Dok na Kosovu, Srbi nemaju nikakva prava, nad njima se vrši svakodnevna represija i teror, žive bez vode i struje, nemaju šta da jedu ili od čega da prežive, odnosno, nemaju ni elementarne uslove za opstanak: za to vreme naši političari vode brigu o ciganima, pederima, Arapima, Kinezima, crncima i ostalom ogavnom šljamu. Narod u Srbiji jedva krpi kraj sa krajem, ali naše političare to ne zanima: oni jedino brigu vode da ostanu na vlasti i napune svoje duboke džepove. A da bi u tome uspeli, moraju zadovoljiti ekstremno nastrane perverte—najveće bogataše—koji vladaju svetom. To znači, moraju činiti sve što mogu da unište Srbe, kastriraju muškarce te degradiraju našu kulturu i civilizaciju. Da izvrše genocid nad našim narodom (i svim pravim Evropljanima)! U stvari, u Srbiji, svi nimoidi i perverti [cigani, Kinezi, Arapi, crnci, pederi/lezbejke, feministi, itd.] žive bolje od Srba! Nad Srbima se vrši diskriminacija usred zemlje Srbije! Dotični degenerici imaju sve veća prava. Primitivne i mentalno zaostale rase bolje žive od nas u našoj vlastitoj domovini. Zapravo, svi bolje žive od nas, u našoj vlastitoj zemlji! Užas nad užasima...

No, da stvari budu još gore, smislili su i podvalu po kojoj šalju Srbe u sve većem broju da rade na Bliskom istoku za muslimane. Od Srba se traži da se maksimalno ponižavaju te da budu poslušne sluge i ponizni robovi tamo nekim Turcima i/ili Arapima... Jer u Srbiji je sve manje posla, a sve će ga manje i biti pa ako hoće da rade, većina naroda će uskoro morati ili da radi za gnusne Kineze ili da ide na Bliski istok da radi za muslimane, odnosno da služi one koji su u velikoj meri isfinansirali te zapravo potpomogli raspad Jugoslavije, zavadili nas sa našom slovenskom braćom, gurnuli nas u ovaj sumanuti pakao, u ovu spiralu neprestanog posrtanja i propadanja! Čak se priča da će uskoro Turcima dati kontrolu nad tarifnim sistemom Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu, pa će Turci zarađivati na našem javnom prevozu, to jest, odlučivati ko može da se vozi, po kojoj ceni i pod kojim uslovima: da li stara lica, trudnice, invalidi i školska deca mogu da koriste besplatno javni prevoz! A s obzirom kolika je mržnja Turaka prema Srbima i prema svemu Evropskom, možemo biti sigurni da trudnice (koje nose Srpsku decu) ili invalidi (koji su se žrtvovali za dobrobit ovog naroda) ili deca (koja su naša budućnost) verovatno više neće moći besplatno u javni prevoz.

Za sve zlo koje nas je snašlo, za invaziju azilanata, za pretvaranje Srbije u kinesku koloniju, za sav taj neprevaziđeni užas: krivi su oni koji trenutno imaju vlast ili koji su je imali u zadnje vreme: tajkuni i političari! Kao i sve njihove ponizne sluge, a tu pre svega treba svrstati medije i zabavnu industriju... Pozicija i opozicija su dve strane jedne te iste pare. Bogataši i političari su najveći paraziti. Zajedno sa temeljno pomahnitalim medijima, oni su naši najgori neprijatelji jer oni rade samo za sebe, međusobno sarađuju na ostvarenju po nas pogubnih ciljeva te pomažu svima onima koji hoće da nas ponize, sistematski osiromaše i brutalno unište! Komunizam je bio loš ali niko u komunizmu nije bio gladan. Odnosno, i najgori komunizam je bio bolji od ovog što imamo sada! Neopisivo zlo koje nas je snašlo—takozvana „demokratija“ i izrabljivački kapitalizam—su nešto najgore što postoji... Revolucija je jedini izlaz iz ovog sumanutog sistema perverznog užasa! Intelektualna revolucija u kojoj će stvarno najpametniji MUŠKARCI doći na vlast te zavesti poredak svega onog što je zdravo, prirodno i normalno!


Zabavna industrija i takozvana „umetnost“ su promoteri svakojakog zla! U svetu, kao i u Srbiji, njih kontrolišu najveći kreteni. Stoga oni zapošljavaju te nameću isključivo samo ono najgore. Ogavni nimoidi, homoseksualci, kao i žene (pisci, kompozitori, slikari, glumci, režiseri) te opšte budale i/ili najgori perverti su olako nazivani umetnicima ili velikim zvezdama. Sve se radi kako bi najveći šljam postao slavan, odnosno, kako bi određene osobe zaradile pare i uz to još promovisale razne dekadentnosti iliti po nas pogubne perverzije!



Mediji [televizija, radio, novine] su najmoćnije sredsvo za stvaranje, manipulisanje i održavanje javnog mnjenja. Šta mase misle, veruju ili kako se ponašaju je u velikoj meri uslovljeno time ko kontroliše masovne medije. Na našu veliku nesreću, medije u Srbiji kontrolišu uglavnom veliki bogataši i/ili političari. Uslet toga, zaposleni na medijima, naročito na ključnim pozicijama su uglavnom najgori degenerici i perverti. Jer negativna selekcija i opšti nepotizam su osigurali da samo najperverzniji i najnemoralniji mogu raditi na medijima: kako bi svojim nemoralom i svojom perverzijom još više sludili ovaj narod, te ga gurnuli u ponor bez dna, potpomogli genocidu koji nam se perfidno sprema!


Naša srozana otadžbina krvari, naša nacija je do te mere ojađena i osakaćena iliti degradirana, situacija je toliko loša: da bi neko radio kao sluga domaćih i svetskih moćnika [ekstremnih bogataša], ta osoba mora imati izuzetno jake veze i/ili biti politički podobna... I mora biti ekstremno nemoralna iliti nastrana, jer po nalogu zlih gospodara, njihove sluge su od Srbije napravili okupiranu zemlju iliti kinesko-cigansko-tursku koloniju. Znači, naši političari (koje smo mi navodno izabrali) i naši tajkuni (koje niko nije izabrao) čine da Srbija ubrzano postaje turska ili ciganska ili kineska kolonija! Sve što je ne-evropsko, sve što je ogavno, izopačeno i po nas pogubno: nama se nameće i Srbi se sve više manipulišu da mi pripadamo ili imamo zajedničkog sa svim i svačim što nije naše, što nije Evropsko!



Komunizam, ma koliko da je bio nesavršen ili loš, je i pored svega bio neizmerno bolji od ovog sumanutog zla [demokratije-kapitalizma] koje nas je snašlo! U komunizmu smo svi bili dobro zaštićeni, temeljno zbrinuti i niko nije bio gladan! Prokleti političari i direktori firma—uz obilatu podršku stranih faktora [zapadnih kapitalista i njihovih tajnih službi]—su urušili komunizam, izmanipulisali obezglavljene radnike, perfidno ih podsticali na nerad i opšti javašluk kako bi komunizam propao, urušio se iznutra, a oni od toga lično profitirali. [Još su odgovorni i za krvoproliće među Južnim Slovenima!] Sada, neki od tih bivših političara (i/ili direktora) su najveći tajkuni te imaju neizmerno bogatstvo—zapravo, javnu svojinu koju su od nas oteli, za sebe prisvojili, podmuklo prigrabili—dok većina naroda nema šta ni da jede! U stvari, većina populacije ili ne radi ili prima plate/penzije koje su ekstremno obezvređene i za koje mogu adekvatno živeti samo nekoliko dana u mesecu, dok sve ostale dane moraju gladovati. Obezglavljene i obespravljene mase se pate i muče, tiho jecaju u očaju, dok šačica probranih lopova [tajkuna] i njihovih pokornih sluga [političara i svih onih na ključnim mestima u društvu]: uživa, ne zna šta će sa (našim) parama. Te da je i malo pametan, i malo osvešćen, ovaj narod bi se, do sad, digao na ustanak—TREĆI SRPSKI USTANAK—te proterao svu tu pokvarenu bagru sa vlasti—i poziciju i opoziciju: jer su svi ti političari (i njihovi pohlepni gospodari) jedno te isto: najgori lopovi, kolaboratori, te naši neprijatelji, naši izrabljivači, naši okupatori!


Mada treba imati na umu i činjenicu: da niko u Srbijij (ili svetu) ne može postati ništa od značaja (ni uspešan političar, ni velika zvezda, ni čuveni pisac, ni veliko bilo šta, ukoliko nema odgovarajuću pozadinu, odnosno ukoliko nema puno novca, jaku vezu ili nije politički podoban. Jer svi oni koji su trentuno „neko i nešto“ u Srbiji: su deca onih koji su bili „neko i nešto“ u pređašnjem vremenu ili su bili u prilici da omoguće uspeh svojih potomaka. Niko ne postaje uspešan zahvaljujući svojoj pameti, vrednosti, talentu, sposobnosti, spretnosti ili znanju... Svi su uspešni zato što ih je neko progurao, zato što su imali odgovarajuću pozadinu! A kad je najveći šljam uspešan onda je to smrt za samu zemlju! Jer dok pravi intelektualci [oni koji stvarno imaju šta da kažu] tavore u anonimnosti, nemaju nikakav pristup medijima, žive u bedi; za to vreme ciganin (koji se bavio kriminalom, a koga su degenerici, sa ulice pokupili, zbog njegove „političke podobnosti“) pravi solističke koncerte i ubira velike pare, trujući sluđene Srbe sa istočnjačkim melosom i raznim perverzijama!


Zašto nas je ovakvo zlo snašlo? Zašto azilanti vrše invaziju, zašto Srbija postaje kolonija... Jer svetom vladaju degenerici i zlikovci neprevaziđenih razmera... Zato što su svi uspešni političari [pozicija i opozicija] isti: oni su naši neprijatelji! Jer je to jedan zatvoreni krug u koji niko spolja ne može ući... Jer je korumpirani sistem osigurao da niko normalan ne može biti uspešan u bilo čemu te da samo najgore osobe, najnemoralnije probisvete mogu postati ponizne sluge ekstremenih bogataša, kako bi svojim zlodelima osigurali našu propast, naš genocid!


~ ~ ~


Pojavi se, tamo neki, lažni intelektualac na drugom kanalu Televizije Beograd i kaza, ni manje ni više nego, da su siromašni samo ljubomorni na tajkune, jer su ovi izuzetno uspešni i veoma bogati! Što je, zapravo, dokaz da su najveće budala proglašene „intelektualcima“ te da su oni zajedno sa medijima u službi sistema: političara i tajkuna (ekstremnih bogataša)...



Naš svet je faktički, prećutno i perfidno podeljen na četiri klase: (1) ekstremnih bogataša (2) sluga (3) privilegovanih grupacija (4) potlačenih.

Opširnije rečeno: (1) ekstremnih bogataša: zapravo, šačice najgorih lopova, vrhunskih bitangi i najvećih neradnika; onih koji su bahato prigrabili skoro sve za sebe (2) njihovih izopačenih sluga: nemoralnih osoba koje rade kao uspešni profecionalci: političari, medijski radnici i medijske ličnosti, sportisti i razni zabavljači (pevači, komičari, glumci, itd), sudije, advokati, fakultetski radnici (pre svega, profesori), lažni intelektualci, uspešni (ali loši) pisci, istrazivači javnog mnjenja, razni činovnici, policajci, itd. te koji svojim radom direktno održavaju ovaj dekadentni sistem koji najviše odgovara ekstremnim bogatašima, a potom, samo donekle, u većoj ili manjoj meri, i njihovim poniznim slugama (3) privilegovanih grupacija: perverata (homoseksualaca, feminista, tranzvestita, hermafrodita) i nimoida (ne-belih rasa: cigana, crnaca, kineza i ostalih mongoloida, arapa i ostalih muslimana, jevreja, itd) (4) potlačeni: odnosno, širokih narodnih masa koje su primorane da preživljavaju u bedi i očaju, kako bi ekstremni bogataši mogli živeti u neopisivoj raskoši, kako bi njihove sluge mogle živeti na određenom (višem ili nižem) nivou, te kako bi privilegovane grupacije mogle divljati do mile volje...



Pri čemu treba imati na umu i činjenicu da su sve te klase suštinski zatvorene. To znači, da neko od potlačenih, uglanom, ne može postati sluga (niti bogataš); jer nove sluge (ili bogataši), u većini slučajeva, se regrutuju od istih, postaju njihova deca ili bliski rođaci ili kumovi ili najbolji prijatelji. Drugim rečima, kad je neko rođen kao sluga njegovi potomci će najverovatnije biti sluge, te potomci potlačenih će i sami biti potlačeni, a potomci ekstremnih bogataša će ostati privilegovani i ekstremno bogati. Dakle, neko će biti cenjeni lekar, uspešan pisac, poznati muzičar ili glumac, mali ili veliki političar, itd: ne zato što je pametan, prirodno talentovan, izuzetno sposoban ili u tome dobar; već samo zato što je imao odgovarajuću vezu! To znači, niko ne može postati poslanik u skupštini ako nema za to prikladnu zaleđinu; te isto tako niko ne može postati profesor na fakultetu, medijska ličnost, novinar, kompozitor, popularan pevač, direktor škole, sudija, menadžer firme ili bilo šta drugo (od nekog značaja) ako nema dovoljno para, odgovarajuće veze i/ili ako nije „politički podoban“! A to znači da će većina naroda (i njihovi potomci takođe) živeti u bedi i nemaštini kako bi manjina (i njihovi potomci) živeli u manjem ili većem blagostanju! Što je dovoljan razlog da se većina probudi te digne na ustanak! Jer osudili su ne samo nas, već i naše potomke da se mučimo zarad ekstremnih lopova i najgorih prazita; odnosno, da ponizne sluge i njihova buduća pokolenja pokorno služe te iste...



Jedini izlas iz ovog neprevaziđenog zla je da najveće patriote i pravi intelektualci [istinski pametni muškarci koji stvarno imaju šta da kažu, a koji su ignorisani i/ili proganjani (sankcionisani) od strane režima], prvo, ukažu na to šta se stvarno dešava: kolika se nepravda perfidno čini većini našeg naroda, našoj celoj rasi, na to da se normalni muškarci sistematski kastriraju; a potom da se potlačene mase samoorganizuju, UJEDINE, dignu na ustanak te da zajedničkim snagama svrgnu sa vlasti užasne eksplatatore, gnusnu koaliciju ekstremnih bogataša i njihovih nemoralnih sluga te njima izrazito dragu grupaciju izopačenih perverata i ogavnih nimoida iliti degenerika!


~ ~ ~


Populacija se može sociološki podeliti na: (1) ekstremno bogate (2) sluge (3) privilegovane manjine (4) izrabljivane.



Takođe, populacija se može psihološki podeliti na: (1) perverte (2) pasivnu većinu (3) patriote.


~ ~ ~


Interesi su suština! Lični i opšti interesi su ključni faktor u svemu... Ljudi i grupe će javno ili tajno delati u skladu sa svojim interesima. To je normalno i prirodno: pitanje je samo šta društvo sankcioniše, a šta forsira ili nagrađuje. Dekadentna država štiti tajkune i njihove poslušne sluge, kao i perverte i nimoide, odnosno, stvara klimu koja vodi ka našem samouništenju! Zdrava država proganja perverte i nimoide, odnosno, stvara društvenu klimu koja vodi ka našem prosperitetu, gde osobe i grupacije imaju lični interes da štite i potpomažu naš Relm [naš narod, rasu, kulturu, civilizaciju].



Šačica ekstremnih parazita i lopova (tajkuna) uz pomoć svojih pokornih sluga mogu manipulisati i izrabljivati mase do mile volje: jer u svakom narodu, većina je prirodno pasivna i samo će se u izuzetnim okolnostima spontano pobuniti. No, isto tako, u svakom narodu postoji i određen procenat izopačenih debila (perverata i mazohista, svih onih koji će svojevoljno doprinositi uništavanju tog istog naroda); te određen procenat istinskih patriota (najpametnijih, najhrabrijih i/ili najmoralnijih osoba koje će, nebitno od toga ko je na vlasti, uvek pomagati i štititi naš narod, naš Relm [sve ono čemu pripadamo i što je deo nas]). Pa je na pravim patriotama da se ujedine i organizuju te probude temeljno sluđene mase i dignu ih na ustanak.



Samo je bitno da što veći broj ljudi pročita ovaj tekst, jer među njima će biti i pravih patriota: onih koji će biti spremni da se ujedine i organizuju zarad opšte dobrobiti svih nas! Drugim rečima, najvažnije je da se intelektualno nađe rešenje i ukaže kojim smerom treba ići: te da dovoljan broj ljudi bude upoznat sa datim. Priroda će uraditi ostalo, jer se svemir nije razvijao milijardama godina, stvarao život i usavršavao razum: kako bi ga degradirala šačica izopačenih degenerika, jer kad se pravi patrioti probude i usmere u odgovarajućem pravcu, naš spas će biti na pomolu, a dešavanja na ovoj planeti će se vratiti u prirodne tokove! Znači, govorite istinu, glasno i sa dubokim uverenjem: jer će nas ona osloboditi zla koje se na nas obrušilo...



Čemu vas učim ima ime, zove se revolucija;

Intelektualna revolucija je ono čemu vas učim!



Jer svetom ne trebaju da vladaju bogati paraziti i njihove ponizne sluge, jer u svetu ne smeju degenerici i perverti biti privilegovani; dok široke narodne mase žive u mukama i nemaštini! Jer svetom moraju vladati najpametniji muškarci, a narod mora biti privilegovan!

Preuzeto iz STVARNOST eJournal