Filozofija Moći

Odakle potiče vlast čoveka nad čovekom?

Od sile oružija. Pobednici postaju vladari.

Ali među nama vlast silom je ukinuta?

To je popularna varka. Ona je

jača nego ikada.

Kako to da je nevidimo jasno?

Nema potrebe za prinudom nad inferijornima koji su uvek željni da se pokoravaju.

Kako se može Gospodarstvo Čoveka uništiti?

To se nikada nemože uništiti. Ono je osnovno.

Ali jedan Čovek da vlada nad drugim jeste pogrešno?

A šta je “pogrešno”? Jaki rade što ih je volja.

Ko su ti “jaki”?

Oni što pobeđuju, oni što uzimaju plen i loguruju na bojištu. Čitav život jeste bojište.

Odakle potiče podređenost?

Prvi rob beše poraženi borac, kasnije ukroćen uz pomoću gladi i batina. Njegovi potomci bili su rođeni i trenirani za poslušnost sa još više pokornosti. Sve slugeranske klase su potomstvo poraženih boraca.

Zar vazalstvo još uvek cveta kao i pre?

Sigurno. U nemilosrdnom sukobu za opstanak, svi slabići i krotko-misleće osobe su opravdano pokoreni.

Ali mi smo učeni da “svi ljudi su stvoreni jednakima”?

Vi ste učeni mnogim diplomatskim lažima.

Kako rob može da povrati svoju slobodu?

Tako što će pobediti svog gospodara. Ako se on oseća da nije dovoljno muškarac onda mora biti pokoran, iseći svoj sopstveni vrat, ili da umre boreći se nepokoran.

Ali sloboda mu se može podariti?

Sloboda se nemože podariti, ona se mora uzeti.

Onda je Sukob stalan, neizbežan, čak slavan?

Da! On je zamišljen kao neprestan, kao suđenje borbom. On nepogrešivo razdvaja krive od nedužnih.

Ali to je oštra filozofija?

Priroda je oštra, okrutna, nemilosrdna prema svim nemilim stvarima. Njen osmeh je samo za odvažne, jake, prekrasne i sve- usuđujuće.

Ti nemaš sažaljenja za “jadne i bedne”, “nevine”, i “srušene dole”?

Jadni i bedni su nakazna zaraza - nema nevinih, a srušeni dole su opravdano

prokleti - grešnici u paklu koji su oni sami stvorili.

Ti hvališ Jake, ti slaviš Moćne?

Da, Ja radim to. Oni su prirodni plemići. U njima ona sija: Sve-osvajajući! Neustrašivi!

Preuzeto iz “Moć Je Pravo”; Ragnar Redbeard,1910. Prevod i prepev Nenad Dinarski