"Mi treba da guramo omladinu do samih granica izdržljivosti, pa čak i preko njih, tako da od preživjelih imamo Rasu muškaraca i žena koji su naučili da se uzdignu iznad patnje i pobijede strah od smrti. "
Friday, August 31, 2012
Friday, August 17, 2012
Rudolf Hess - Mučenik Života i Smrti (in memoriam)
Na današnji dan podmuklo je ubijen Heroj Bele Rase:
Kad
god sam čitao i razmišljao o Rudolfu Hessu (zasigurno najčuvenijem
"ratnom zločincu" na svetu), na pamet mi dolaze stihovi iz naše, srpske
narodne junačke pesme o BANOVIĆ STRAHINJI: "Pomalo je takijih junaka,
netko beše Strahinjiću Bane". Verovatni će mnogi dok čitaju ovo,
pomisliti da preterujem. Ali to će pomisliti samo oni koji nisu upoznati
sa životom, delom i sudbinom ovog časnog Nemca! Onaj koji zna ep o
Strahinjiću Banu, a istovremeno je upoznat i sa Hessovom sudbinom,
sigurno će naći sličnost u plemenitosti, časti, junaštvu i žrtvovanju
ova dva izuzetna čoveka. Osim toga, pa ne rađaju se samo veliki ljudi u
Srbiji, zar ne?
Rudof Hess je rođen 26. aprila 1894. godine u Egiptu kao sin nemačkog biznismena koji je poslovao u toj, tada engleskoj koloniji. Hessov otac je bio nacionalista, u svojoj kancelariji iznad radnog stola je držao veliki portret nemačkog Kajzera; i sasvim je sigurno da je u svojoj najranijoj mladosti od svog oca poprimio patriotske ideje. Školu je završio u nemačkoj Carevini, a kada je izbio Prvi svetski rat 1914. godine, dobrovoljno se prijavio za front. Skoro sam gledao na lokalnoj televiziji englesku seriju "Hitlerovi ljudi" koja se bavila Hessom. U toj seriji su najozbiljnije tvrdili da je bio ono što je bio, zato što nije "stigao da bude vojnik, jer se rat završio pre nego što je on mogao da učestvuje u njemu" - kakva odvratna laž. Prava istina je da je bio dobrovoljac na zapadnom frontu od prvih dana rata, i da je zbog svojih sposobnosti bio unapređen u poručnika. Takođe je zbog iskazane hrabrosti bio odlikovan Gvozdenim krstom, a bio je i ozbiljno ranjen. Zatim se opet dobrovoljno prijavio u ratnu avijaciju kao pilot, ali se rat u međuvremenu završio.Ipak mu je avijacija ostala velika strast, i njome se bavio kao sportom i hobijem.
Na jednom od ranih mitinga koje održala Nemačka Radnička Partija u zadnjoj sobi Sterneckebraua u Minhenu, Rudolf je po prvi put video Adolfa Hitlera i čuo njegov vatreni govor. Momentalno mu je na pamet pala misao: "Ovo je jedini čovek koji može da spasi Nemačku" - i odlučio je da se odmah učlani u Partiju. Od toga dana, Rudolf je bio među prvim Hitlerovim bliskim sledbenicima i saradnicima.
Normalno, pošto je bio aktivni Hitlerov saradnik od najranijih dana NS pokreta, sudbinski mu je bilo suđeno da deli zarobljeništvo sa svojim šefom u tvrđavi LANDSBERG posle neuspelog puča u Minhenu 1923. godine. Tokom tih zatvorskih meseci provedenih u Landsbergu, ova dva čoveka su zajedno proveli dosta vremena, i Rudolf je dobio izvanrednu priliku da upozna svet Hitlerovih ideja. Rudolf je bio i od velike pomoći Hitleru prilikom pisanja prvog dela "Mein Kampf"-a dok su bili zatvoreni u tvrđavi. Od 1925. godine postao je Fuhrerov lični sekretar i dobar prijatelj u privatnom životu. Adolf Hitler je čak bio i kum Hessovog sina WOLF RUDIGER HESS-a. A kako je vremenom rasla i NS partija, tako je rastao i posao i obaveza Fuhrera partije. Hessov zadatak je bio da oslobodi svog šefa dnevnog posla u vezi organizacije i vođeanja partije, a što je Hitleru davalo više vremena za veće zadatke.
Rudolf je 1933. godine naimenovan na funkciju ministra Reicha i zamenika Fuhrera kao vođe nacional socijalističke partije. Takođe je bio i član Tajnog kabinetskog saveta isto kao zamenik Fuhrera. Sve poluge partijske organizacije su bile u Hessovim rukama - prosto rečeno, on je bio čovek No.2 u N.S.D.A.P. Njegova nominacija za sedište u kabinetu je bila formalno priznanje apsolutne unije partije sa državom; i to je osiguravalo saradnju između različitih odelenja državne vlasti i raznih ogranaka partijske organizacije. Tada su nemačka država i N.S.D.A.P postali jedno, stapajući se u DRITTE REICH.
Rudolf Hess se nije često pojavljivajo u javnosti, jer je bio veoma skroman porodični čovek. Njegova skromna kancelarija u WILHELMSTRASSE pokazivala je karakter čoveka koji je bio zaokupljen radom na kome je bio angažovan. Ta kancelarija je bila ista ona koju je imao i u militantnoj fazi pokreta. Rudolf je voleo da radi u tajnosti i tišini, pokazujući javnosti jedino rezultate svog rada. Na taj način on je bio primer lične discipline i samopregora drugim vodećim službenicima N.S.D.A.P, pa nije nikakvo čudo što ga je Hitler bio odredio za svog zamenika i naslednika. Živeo je veoma mirnim i disciplinovanim životom: nikada nije pušio, pio ni plesao na prijemima i iznad svega je bio odan svojoj porodici - skroman neki čovek, kao što već rekoh!
Od trenutka kada je N.S.D.A.P preuzeo vlast u Nemačkoj, Hessov cilj je bio očuvanje principa NS partije čistim i nedirnutim, i da okupi sve članove partije ispod inspiracije ovih principa. Onda nije nikakvo iznenađenje što je Hess do kraja života ostao veran ovim nacional socijalističkim principima i N.S.D.A.P-u. Jednom prilikom je * rekao, što je bilo karakteristično za ovog skromnog čoveka: "Adolf Hitler me je postavio za svog zamenika, zato što on zna da sam naučio da gledam na ljude i politiku kroz njegove oči". Rudolf je sa svojim podređenim u partijskoj organizaciji imao prijateljski i spontan odnos. Često je znao da im kaže i ovo: "Nemojte samo da izdajete naređenja, već dođite do rezultata koji će unaprediti interese nacional socijalizma".
Nešto manje od mesec dana pre nego što je najefikasnija mašina u istoriji izvršila preventivni napad na komunistički SSSR, Hess je sam poleteo avionom sa aerodroma u blizini Minhena. To se desilo u subotu uveče 10. maja 1941. godine, Rudolf se uputio pravo ka Engleskoj. Bio je to poslednji pokušaj da se obezbedi mir u Evropi i spreči rat između dve sile, između Velike Britanije i Nemačke. Ali na žalost, vladajuća demokratska klasa Engleske, slobodni masoni i njihovi finansijeri-"odabrani", su bili naoštreni za rat (u kome oni naravno nisu prolivali svoju krv!) i imali su drugačije ideje od mirovnih predloga Rudolfa Hessa! Vinston Čerčil je našao da je ovaj Hessov plemeniti gest - smešan; i ocenio je da je ovaj odlučni pokušaj spasavanja evropske krvi "fanatično delo ludačkog ponašanja".
Rudolf Hess, idealista i posvećeni patriota Arijevske rase par excellance, suprotno svim međunarodnim konvencijama o mirovnim pregovorima bio je momentalno uhapšen i zatvoren. Pitam se kako bi sada izgledala istorija da su nerazumni Englezi pristali na nemačke mirovne predloge koje je sa sobom doneo Rudolf Hess? I kako bi se to odrazilo na našu srpsku sudbinu u II svetskom ratu? Da li bi onda Englezi i njihova MI6 nahuškala svoje pse u Kraljevini Jugoslaviji - masonske političare i oficirske budale - na martovski puč? Da li bi onda bilo "bolje rat, nego pakt", da li bi bilo aprilskog rata, komadanja Jugoslavije i stvaranja NDH? Da li bi i u tom slučaju bilo hrvatskog genocida nad našim narodom i Jasenovca? Gde bi onda bila KPJ i njene crvene bande ubica? Da li bi se '45. desio slom srpskih nacionalnih snaga i pobeda zlikovca Tita i 50 godina vladavine komunizma? I šta bi danas bilo?
Ali desilo se ono što se desilo! Suprotno i protivno Haškoj konvenciji, * je proglašen nenormalnim i zadržan kao ratni zarobljenik tokom celog rata, da bi na kraju bio izveden pred pobednièki sud u Nirnbergu. I pored toga što je na tom "sudu" nađeno da je Rudolf nedužan za ratna neprijateljstva, dobio je najokrutniju kaznu. Osuđen je na doživotni strogi zatvor, koji je robijao kao jedini zatvorenik zatvora SPANDAU u Zapadnom Berlinu sve do njegovog ubistva 1987. godine. Što se tiče samog osvetničkog suda pobednika u Nirnbergu, ne treba mnogo pričati o njegovoj pravednosti, nepristrasnosti i njegovoj "pravnoj" regularnosti... Dovoljno je reći samo da su na početku njegovog rada pobednici imali i ovakve izjave, bolje reći zahteve: sovjetski krvolok Staljin je u to vreme zahtevao 50 000 pogubljenja u Nemačkoj; američki predsednik Ruzvelt je izjavio da će na tom sudu kastrirati nemački narod, a američki general Ajzenhauer je za nemačke vođe tražio kaznu koja će biti "veća od smrti".
Upravo se to desilo Rudolfu Hessu; preko polovinu svoje zatvorske kazne je proveo sam u ćeliji-samici, i po stare dane njegovi tamničari su ga terali da radi prljave poslove po zatvoru, i nikada mu nisu dozvolili da dodirne svoga sina, ženu ili unuke. Iako je ovaj starac dugi niz godina bio jedini zatvorenik zatvora SPANDAU, on je tamo bio "zatvorenik broj 7"; sam zatvor je bio opasan visokim zidom sa bodljikavom žicom kroz koju je puštana struja. Ovaj zatvor je čuvalo oko četrdesetak savezničkih vojnika koji su se periodično menjali. Naravno, sve ove mere bezbednosti svih tih godina nisu bile zbog Hessa, koji sigurno ne bi imao gde da pobegne. Više su ove mere bile zbog toga da bi se radoznalci sprečili da uđu u Spandau i dopru do Hessa, i da nekome ne bi slučajno ispričao o svome letu u Englesku i o tome šta je predlagao Britanskoj vladi, t.j. kako je Drugi svetski rat mogao biti sprečen...
Pored toga, u ovom zatvoru su za vreme Hessovog izdržavanja kazne bili stalno zaposleni i sveštenici, kuvari, čuvari, čistačice, majstori, bolničari i lekari, ali nikada niko od njih nije bio Nemac. Mnogima od njih je bilo zabranjeno da razgovaraju sa Hessom, a i oni koji su to mogli, nisu smeli to da rade bez prisustva čuvara! Interesantno je da je tokom '70. godina jedan od dva Hessova lična kuvara bio i naš zemljak Slavoljub Zdravković - Srbin iz sela Tamniče kod Negotina. Rudolf Hess je voleo njegove kuvarske specijalitete, naročito sarmu. Ovaj čovek tvrdi da je sa "Starim" (kako ga je zvao) imao prijateljski odnos, i pored toga što su mu oca 1943. godine ubili Nemci. Eto, šta vam je sudbina...
Avgusta 1997. navršila se desetogodišnjica od smrti Rudolfa Hessa, ili još bolje rečeno od ubistva ovog MUČENIKA MIRA. Kako godine prolaze, tako sa njima raste gomila položenog cveća na Hessovom grobu, a broj mladih ljudi koji dolaze da mu odaju poštu povećava se svake godine. 1997. godine, hiljade nemačkih policajaca, kao da nemaju pametnija posla, postavili su barikade na putevima po celoj Nemačkoj da bi sprečili masovno okupljanje na grobu Rudolf Hessa. Istovremeno, specijalna policija je sprovela masovno hapšenje poznatih nacional socijalista, sprovodeći ovo delo na najopresivniji način nebi li zadovoljili svoje ZOG gospodare. Preko 400 nemačkih drugova je bilo zatvoreno bez ikakve optužbe, što je baš u stilu pravog demo(no)kratskog napada na slobodu. Jedini "zločin" ovih ljudi je bio u tome što su hteli da se poklone i odaju poštovanje jednom nesrećnom čoveku koji je hteo da spreči bratoubilački rat u Evropi. I pored zakona koji guše ljudsku slobodu i osećanja, a koje nameću izdajnici iz Bona (da bi zadovoljili svoje ZOG gazde), i pored nemilosrdnog proganjanja nacional socijalističkih patriota, sve više i više drugova iz celog Belog sveta dolazi da popuni redove obeležavanja godišnjice Hessovog ubistva od strane STAROG PORETKA (a koji se danas popularno zove NOVI SVETSKI POREDAK).
Čega se ovi ljudi toliko plaše? Pre pola veka, u svom besu "saveznici" su bombardovali Hitlerovu kuću na Alpima - čuveni BERGHOF, da bi '45. njene ruševine rasturili u paramparčad. Berlinski bunker, zadnje NS uporište u kome je Adolf Hitler i umro, takođe su zbrisali sa lica Zemlje. Šta ih to toliko užasava da su morali da demoliraju zatvor SPANDAU odmah posle Hessove smrti? Spomen ploču koja je dugi niz godina obeležavala mesto u Škotskoj gde se '41. godine spustio Rudolf Hess, 1993. godine je uz pratnju TV kamera srušio čekićem "macolom" azijat AAMAR ANWAR, tadašnji vođa škotske ANTI * LEAGUE. Tako je spomenik, podignut čoveku koji je uradio sve da ne dođe do međusobnog ubijanja Belaca, srušio jedan MANDOV. Čak su i Hessovu staru Luftwaffe uniformu u kojoj je bio zarobljen, a koja je bila čuvana sve ovo vreme, uništili u strahu pred mrtvim starcem. Čega se to toliko plaše? Ovo je veoma interesantno pitanje za razmišljanje. Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan: drug * je bio čovek iz naroda!
Zakleti nacional socijalista, koji nikada nije napustio svoju odanosti ideji, pokretu i Fuhreru, iako ga je to koštalo 46 godina gubitka slobode - od čega je 21 godinu proveo u najstrožijim zatvorskim uslovima. Odbio je da se odrekne bilo čega, kao što je odbio i da traži pomilovanje i milost od sila "pobednica" tako što bi pisao Papi, sovjetskom i američkom predsedniku, bitanskoj vladi i Kraljici, Svetskom jevrejskom kongresu - kao što su to uradili bivši šef Hitler Jugend-a BALDUR VON SHIRAK i ministar industrije III Reich-a ALBERT SCHPER (i koji su posle toga bili oslobođeni). Na sugestije da to uradi , * je kratko rekao: "Meni je moja čast važnija od moje slobode".
Ovako častan čovek - veran sebi i svojim ubeđenjima, teško da bilo koga može ostaviti ravnodušnim. U čast sećanja na ovog čoveka, svaki NS treba da se posveti našoj stvari i sledi njegov primer. Uradite pravu stvar i ne plašite se ničega! Nijedan pravi NS neće se odreći svojih ubeđenja radi sopstvene koristi, niti će se prepustiti saradnji sa neprijateljem. budite ponosni, budite pravi i pokažite neprijatelju pravo lice hrabrosti i lojalnosti. Spoznajte sami značenje: "Moja čast je moja vernost". Znajte da se niko nije suočio sa zatvaranjem kao što je to učinio Rudolf *, i neka vam njegova konačna reč na Nirnberškom sudu bude inspiracija:
"Za mene je bila čast da dugi niz godina mog života radim pod najvećim sinom koga je moja zemlja dala u hiljadu godina istorije. Čak i kada bih mogao, ja sigurno ne bih izbrisao ovu epizodu iz svog života. Ja sam srećan jer znam da sam ispunio svoju dužnost prema svom narodu - svoju dužnost kao Nemac, kao nacional socijalista i kao pravi sledbenik Fuhrera. Ne žalim za ničim! Kada bih mogao da ponovo proživim svoj život, uradio bih opet isto kao što sam i uradio, čak i kada bih znao da će to na kraju da me dovede do neizbežne smrti. Bez obzira šta će ljudsko biće da uradi, ja ću jednog dana stati ispred suda Večnosti. I pred njime ću da odgovaram, i znam da će me ON proglasiti nevinim".
Ovo su bile zadnje javne reči, koje su bile dozvoljene Rudolfu Hessu da ih izgovori...
Svi veliki ljudi i žene imaju jaka, ukorenjena ubeđenja i često baš ta jaka i nepokolebljiva ubeđenja čine tu posebnu veličinu u čoveku. Nije to nikakvo "fanatično ludilo" ako čovek želi da se kvaliteti njegove rase nastave. To je čisti biološki instinkt, sasvim sigurno nešto zbog čega ne treba nikoga optuživati. Ako se neko po današnjim standardima smatra FANATIKOM zato što je ponosan na svoj etnički identitet, nasleđe i tradiciju, fanatikom zato što toliko voli svoju naciju i rasu da je spreman da se bori za njen opstanak i što želi da obezbedi budućnost svojoj deci, onda moramo znati da bez takvog fanatizma među našom sopstvenom vrstom i našom evropskom kulturom - naš opstanak biće nemoguć.
Već je jednom rečeno da je čast ništa drugo nego slobodna, prekrasna i plemenita duša: eto takav je bio i Rudolf *, svetski šampion mira i oličenje Arijevske volje. Neka njegova odanost i žrtva nikada ne budu zaboravljeni, jer pomalo je takvih ljudi kao što beše RUDOLF *...
Napisao DEAR.
Srpski Front No. 2
Rudolf Hes's (1894-1987)
Kad
god sam čitao i razmišljao o Rudolfu Hessu (zasigurno najčuvenijem
"ratnom zločincu" na svetu), na pamet mi dolaze stihovi iz naše, srpske
narodne junačke pesme o BANOVIĆ STRAHINJI: "Pomalo je takijih junaka,
netko beše Strahinjiću Bane". Verovatni će mnogi dok čitaju ovo,
pomisliti da preterujem. Ali to će pomisliti samo oni koji nisu upoznati
sa životom, delom i sudbinom ovog časnog Nemca! Onaj koji zna ep o
Strahinjiću Banu, a istovremeno je upoznat i sa Hessovom sudbinom,
sigurno će naći sličnost u plemenitosti, časti, junaštvu i žrtvovanju
ova dva izuzetna čoveka. Osim toga, pa ne rađaju se samo veliki ljudi u
Srbiji, zar ne?Rudof Hess je rođen 26. aprila 1894. godine u Egiptu kao sin nemačkog biznismena koji je poslovao u toj, tada engleskoj koloniji. Hessov otac je bio nacionalista, u svojoj kancelariji iznad radnog stola je držao veliki portret nemačkog Kajzera; i sasvim je sigurno da je u svojoj najranijoj mladosti od svog oca poprimio patriotske ideje. Školu je završio u nemačkoj Carevini, a kada je izbio Prvi svetski rat 1914. godine, dobrovoljno se prijavio za front. Skoro sam gledao na lokalnoj televiziji englesku seriju "Hitlerovi ljudi" koja se bavila Hessom. U toj seriji su najozbiljnije tvrdili da je bio ono što je bio, zato što nije "stigao da bude vojnik, jer se rat završio pre nego što je on mogao da učestvuje u njemu" - kakva odvratna laž. Prava istina je da je bio dobrovoljac na zapadnom frontu od prvih dana rata, i da je zbog svojih sposobnosti bio unapređen u poručnika. Takođe je zbog iskazane hrabrosti bio odlikovan Gvozdenim krstom, a bio je i ozbiljno ranjen. Zatim se opet dobrovoljno prijavio u ratnu avijaciju kao pilot, ali se rat u međuvremenu završio.Ipak mu je avijacija ostala velika strast, i njome se bavio kao sportom i hobijem.
Na jednom od ranih mitinga koje održala Nemačka Radnička Partija u zadnjoj sobi Sterneckebraua u Minhenu, Rudolf je po prvi put video Adolfa Hitlera i čuo njegov vatreni govor. Momentalno mu je na pamet pala misao: "Ovo je jedini čovek koji može da spasi Nemačku" - i odlučio je da se odmah učlani u Partiju. Od toga dana, Rudolf je bio među prvim Hitlerovim bliskim sledbenicima i saradnicima.
Normalno, pošto je bio aktivni Hitlerov saradnik od najranijih dana NS pokreta, sudbinski mu je bilo suđeno da deli zarobljeništvo sa svojim šefom u tvrđavi LANDSBERG posle neuspelog puča u Minhenu 1923. godine. Tokom tih zatvorskih meseci provedenih u Landsbergu, ova dva čoveka su zajedno proveli dosta vremena, i Rudolf je dobio izvanrednu priliku da upozna svet Hitlerovih ideja. Rudolf je bio i od velike pomoći Hitleru prilikom pisanja prvog dela "Mein Kampf"-a dok su bili zatvoreni u tvrđavi. Od 1925. godine postao je Fuhrerov lični sekretar i dobar prijatelj u privatnom životu. Adolf Hitler je čak bio i kum Hessovog sina WOLF RUDIGER HESS-a. A kako je vremenom rasla i NS partija, tako je rastao i posao i obaveza Fuhrera partije. Hessov zadatak je bio da oslobodi svog šefa dnevnog posla u vezi organizacije i vođeanja partije, a što je Hitleru davalo više vremena za veće zadatke.
Rudolf je 1933. godine naimenovan na funkciju ministra Reicha i zamenika Fuhrera kao vođe nacional socijalističke partije. Takođe je bio i član Tajnog kabinetskog saveta isto kao zamenik Fuhrera. Sve poluge partijske organizacije su bile u Hessovim rukama - prosto rečeno, on je bio čovek No.2 u N.S.D.A.P. Njegova nominacija za sedište u kabinetu je bila formalno priznanje apsolutne unije partije sa državom; i to je osiguravalo saradnju između različitih odelenja državne vlasti i raznih ogranaka partijske organizacije. Tada su nemačka država i N.S.D.A.P postali jedno, stapajući se u DRITTE REICH.
Rudolf Hess se nije često pojavljivajo u javnosti, jer je bio veoma skroman porodični čovek. Njegova skromna kancelarija u WILHELMSTRASSE pokazivala je karakter čoveka koji je bio zaokupljen radom na kome je bio angažovan. Ta kancelarija je bila ista ona koju je imao i u militantnoj fazi pokreta. Rudolf je voleo da radi u tajnosti i tišini, pokazujući javnosti jedino rezultate svog rada. Na taj način on je bio primer lične discipline i samopregora drugim vodećim službenicima N.S.D.A.P, pa nije nikakvo čudo što ga je Hitler bio odredio za svog zamenika i naslednika. Živeo je veoma mirnim i disciplinovanim životom: nikada nije pušio, pio ni plesao na prijemima i iznad svega je bio odan svojoj porodici - skroman neki čovek, kao što već rekoh!
Od trenutka kada je N.S.D.A.P preuzeo vlast u Nemačkoj, Hessov cilj je bio očuvanje principa NS partije čistim i nedirnutim, i da okupi sve članove partije ispod inspiracije ovih principa. Onda nije nikakvo iznenađenje što je Hess do kraja života ostao veran ovim nacional socijalističkim principima i N.S.D.A.P-u. Jednom prilikom je * rekao, što je bilo karakteristično za ovog skromnog čoveka: "Adolf Hitler me je postavio za svog zamenika, zato što on zna da sam naučio da gledam na ljude i politiku kroz njegove oči". Rudolf je sa svojim podređenim u partijskoj organizaciji imao prijateljski i spontan odnos. Često je znao da im kaže i ovo: "Nemojte samo da izdajete naređenja, već dođite do rezultata koji će unaprediti interese nacional socijalizma".
Nešto manje od mesec dana pre nego što je najefikasnija mašina u istoriji izvršila preventivni napad na komunistički SSSR, Hess je sam poleteo avionom sa aerodroma u blizini Minhena. To se desilo u subotu uveče 10. maja 1941. godine, Rudolf se uputio pravo ka Engleskoj. Bio je to poslednji pokušaj da se obezbedi mir u Evropi i spreči rat između dve sile, između Velike Britanije i Nemačke. Ali na žalost, vladajuća demokratska klasa Engleske, slobodni masoni i njihovi finansijeri-"odabrani", su bili naoštreni za rat (u kome oni naravno nisu prolivali svoju krv!) i imali su drugačije ideje od mirovnih predloga Rudolfa Hessa! Vinston Čerčil je našao da je ovaj Hessov plemeniti gest - smešan; i ocenio je da je ovaj odlučni pokušaj spasavanja evropske krvi "fanatično delo ludačkog ponašanja".
Rudolf Hess, idealista i posvećeni patriota Arijevske rase par excellance, suprotno svim međunarodnim konvencijama o mirovnim pregovorima bio je momentalno uhapšen i zatvoren. Pitam se kako bi sada izgledala istorija da su nerazumni Englezi pristali na nemačke mirovne predloge koje je sa sobom doneo Rudolf Hess? I kako bi se to odrazilo na našu srpsku sudbinu u II svetskom ratu? Da li bi onda Englezi i njihova MI6 nahuškala svoje pse u Kraljevini Jugoslaviji - masonske političare i oficirske budale - na martovski puč? Da li bi onda bilo "bolje rat, nego pakt", da li bi bilo aprilskog rata, komadanja Jugoslavije i stvaranja NDH? Da li bi i u tom slučaju bilo hrvatskog genocida nad našim narodom i Jasenovca? Gde bi onda bila KPJ i njene crvene bande ubica? Da li bi se '45. desio slom srpskih nacionalnih snaga i pobeda zlikovca Tita i 50 godina vladavine komunizma? I šta bi danas bilo?
Ali desilo se ono što se desilo! Suprotno i protivno Haškoj konvenciji, * je proglašen nenormalnim i zadržan kao ratni zarobljenik tokom celog rata, da bi na kraju bio izveden pred pobednièki sud u Nirnbergu. I pored toga što je na tom "sudu" nađeno da je Rudolf nedužan za ratna neprijateljstva, dobio je najokrutniju kaznu. Osuđen je na doživotni strogi zatvor, koji je robijao kao jedini zatvorenik zatvora SPANDAU u Zapadnom Berlinu sve do njegovog ubistva 1987. godine. Što se tiče samog osvetničkog suda pobednika u Nirnbergu, ne treba mnogo pričati o njegovoj pravednosti, nepristrasnosti i njegovoj "pravnoj" regularnosti... Dovoljno je reći samo da su na početku njegovog rada pobednici imali i ovakve izjave, bolje reći zahteve: sovjetski krvolok Staljin je u to vreme zahtevao 50 000 pogubljenja u Nemačkoj; američki predsednik Ruzvelt je izjavio da će na tom sudu kastrirati nemački narod, a američki general Ajzenhauer je za nemačke vođe tražio kaznu koja će biti "veća od smrti".
Upravo se to desilo Rudolfu Hessu; preko polovinu svoje zatvorske kazne je proveo sam u ćeliji-samici, i po stare dane njegovi tamničari su ga terali da radi prljave poslove po zatvoru, i nikada mu nisu dozvolili da dodirne svoga sina, ženu ili unuke. Iako je ovaj starac dugi niz godina bio jedini zatvorenik zatvora SPANDAU, on je tamo bio "zatvorenik broj 7"; sam zatvor je bio opasan visokim zidom sa bodljikavom žicom kroz koju je puštana struja. Ovaj zatvor je čuvalo oko četrdesetak savezničkih vojnika koji su se periodično menjali. Naravno, sve ove mere bezbednosti svih tih godina nisu bile zbog Hessa, koji sigurno ne bi imao gde da pobegne. Više su ove mere bile zbog toga da bi se radoznalci sprečili da uđu u Spandau i dopru do Hessa, i da nekome ne bi slučajno ispričao o svome letu u Englesku i o tome šta je predlagao Britanskoj vladi, t.j. kako je Drugi svetski rat mogao biti sprečen...
Pored toga, u ovom zatvoru su za vreme Hessovog izdržavanja kazne bili stalno zaposleni i sveštenici, kuvari, čuvari, čistačice, majstori, bolničari i lekari, ali nikada niko od njih nije bio Nemac. Mnogima od njih je bilo zabranjeno da razgovaraju sa Hessom, a i oni koji su to mogli, nisu smeli to da rade bez prisustva čuvara! Interesantno je da je tokom '70. godina jedan od dva Hessova lična kuvara bio i naš zemljak Slavoljub Zdravković - Srbin iz sela Tamniče kod Negotina. Rudolf Hess je voleo njegove kuvarske specijalitete, naročito sarmu. Ovaj čovek tvrdi da je sa "Starim" (kako ga je zvao) imao prijateljski odnos, i pored toga što su mu oca 1943. godine ubili Nemci. Eto, šta vam je sudbina...
Avgusta 1997. navršila se desetogodišnjica od smrti Rudolfa Hessa, ili još bolje rečeno od ubistva ovog MUČENIKA MIRA. Kako godine prolaze, tako sa njima raste gomila položenog cveća na Hessovom grobu, a broj mladih ljudi koji dolaze da mu odaju poštu povećava se svake godine. 1997. godine, hiljade nemačkih policajaca, kao da nemaju pametnija posla, postavili su barikade na putevima po celoj Nemačkoj da bi sprečili masovno okupljanje na grobu Rudolf Hessa. Istovremeno, specijalna policija je sprovela masovno hapšenje poznatih nacional socijalista, sprovodeći ovo delo na najopresivniji način nebi li zadovoljili svoje ZOG gospodare. Preko 400 nemačkih drugova je bilo zatvoreno bez ikakve optužbe, što je baš u stilu pravog demo(no)kratskog napada na slobodu. Jedini "zločin" ovih ljudi je bio u tome što su hteli da se poklone i odaju poštovanje jednom nesrećnom čoveku koji je hteo da spreči bratoubilački rat u Evropi. I pored zakona koji guše ljudsku slobodu i osećanja, a koje nameću izdajnici iz Bona (da bi zadovoljili svoje ZOG gazde), i pored nemilosrdnog proganjanja nacional socijalističkih patriota, sve više i više drugova iz celog Belog sveta dolazi da popuni redove obeležavanja godišnjice Hessovog ubistva od strane STAROG PORETKA (a koji se danas popularno zove NOVI SVETSKI POREDAK).
Čega se ovi ljudi toliko plaše? Pre pola veka, u svom besu "saveznici" su bombardovali Hitlerovu kuću na Alpima - čuveni BERGHOF, da bi '45. njene ruševine rasturili u paramparčad. Berlinski bunker, zadnje NS uporište u kome je Adolf Hitler i umro, takođe su zbrisali sa lica Zemlje. Šta ih to toliko užasava da su morali da demoliraju zatvor SPANDAU odmah posle Hessove smrti? Spomen ploču koja je dugi niz godina obeležavala mesto u Škotskoj gde se '41. godine spustio Rudolf Hess, 1993. godine je uz pratnju TV kamera srušio čekićem "macolom" azijat AAMAR ANWAR, tadašnji vođa škotske ANTI * LEAGUE. Tako je spomenik, podignut čoveku koji je uradio sve da ne dođe do međusobnog ubijanja Belaca, srušio jedan MANDOV. Čak su i Hessovu staru Luftwaffe uniformu u kojoj je bio zarobljen, a koja je bila čuvana sve ovo vreme, uništili u strahu pred mrtvim starcem. Čega se to toliko plaše? Ovo je veoma interesantno pitanje za razmišljanje. Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan: drug * je bio čovek iz naroda!
Zakleti nacional socijalista, koji nikada nije napustio svoju odanosti ideji, pokretu i Fuhreru, iako ga je to koštalo 46 godina gubitka slobode - od čega je 21 godinu proveo u najstrožijim zatvorskim uslovima. Odbio je da se odrekne bilo čega, kao što je odbio i da traži pomilovanje i milost od sila "pobednica" tako što bi pisao Papi, sovjetskom i američkom predsedniku, bitanskoj vladi i Kraljici, Svetskom jevrejskom kongresu - kao što su to uradili bivši šef Hitler Jugend-a BALDUR VON SHIRAK i ministar industrije III Reich-a ALBERT SCHPER (i koji su posle toga bili oslobođeni). Na sugestije da to uradi , * je kratko rekao: "Meni je moja čast važnija od moje slobode".
Ovako častan čovek - veran sebi i svojim ubeđenjima, teško da bilo koga može ostaviti ravnodušnim. U čast sećanja na ovog čoveka, svaki NS treba da se posveti našoj stvari i sledi njegov primer. Uradite pravu stvar i ne plašite se ničega! Nijedan pravi NS neće se odreći svojih ubeđenja radi sopstvene koristi, niti će se prepustiti saradnji sa neprijateljem. budite ponosni, budite pravi i pokažite neprijatelju pravo lice hrabrosti i lojalnosti. Spoznajte sami značenje: "Moja čast je moja vernost". Znajte da se niko nije suočio sa zatvaranjem kao što je to učinio Rudolf *, i neka vam njegova konačna reč na Nirnberškom sudu bude inspiracija:
"Za mene je bila čast da dugi niz godina mog života radim pod najvećim sinom koga je moja zemlja dala u hiljadu godina istorije. Čak i kada bih mogao, ja sigurno ne bih izbrisao ovu epizodu iz svog života. Ja sam srećan jer znam da sam ispunio svoju dužnost prema svom narodu - svoju dužnost kao Nemac, kao nacional socijalista i kao pravi sledbenik Fuhrera. Ne žalim za ničim! Kada bih mogao da ponovo proživim svoj život, uradio bih opet isto kao što sam i uradio, čak i kada bih znao da će to na kraju da me dovede do neizbežne smrti. Bez obzira šta će ljudsko biće da uradi, ja ću jednog dana stati ispred suda Večnosti. I pred njime ću da odgovaram, i znam da će me ON proglasiti nevinim".
Ovo su bile zadnje javne reči, koje su bile dozvoljene Rudolfu Hessu da ih izgovori...
Svi veliki ljudi i žene imaju jaka, ukorenjena ubeđenja i često baš ta jaka i nepokolebljiva ubeđenja čine tu posebnu veličinu u čoveku. Nije to nikakvo "fanatično ludilo" ako čovek želi da se kvaliteti njegove rase nastave. To je čisti biološki instinkt, sasvim sigurno nešto zbog čega ne treba nikoga optuživati. Ako se neko po današnjim standardima smatra FANATIKOM zato što je ponosan na svoj etnički identitet, nasleđe i tradiciju, fanatikom zato što toliko voli svoju naciju i rasu da je spreman da se bori za njen opstanak i što želi da obezbedi budućnost svojoj deci, onda moramo znati da bez takvog fanatizma među našom sopstvenom vrstom i našom evropskom kulturom - naš opstanak biće nemoguć.
Već je jednom rečeno da je čast ništa drugo nego slobodna, prekrasna i plemenita duša: eto takav je bio i Rudolf *, svetski šampion mira i oličenje Arijevske volje. Neka njegova odanost i žrtva nikada ne budu zaboravljeni, jer pomalo je takvih ljudi kao što beše RUDOLF *...
Napisao DEAR.
Srpski Front No. 2
Sunday, August 12, 2012
Dragan Glavašić: "Bolesno društvo"
U komunizmu, tupavi radnici su izrabljivali državu (potpuno nesvesni
koliko su imali da izgube ako se uruši taj, barem donekle, pravedni
društveni poredak), potpomognuti od korumpiranih komunističkih vođa,
koji bi tajno sabotirali komunizam u nameri da postanu nova bogata
elita... Dok u kapitalizmu, izopačena država zlostavlja obezglavljeni
narod a okrutni kapitalisti [bivši korumpirani komunisti] izrabljuju i
surovo eksplatišu obespravljene radnike! Pri čemu je nemoralna
vladajuća elita [tajkuni, političari, medijske drolje] na sve spremna
samo da očuva svoje privilegovane položaje, a samim tim i ovo nepravedo
društvo (koje je zasnovano na nemoralu, nepravdi, zatupljavanju masa,
manipulaciji, obespravljivanju većine, pljački, otimačini i nemilosrdnom
izrabljivanju, odnosno, neograničenom bogaćenju vladajuće „elite“)...
Razne perverzne grupe (pedera, lezbejki, feminista, mazohista, nimoida, itd) okupljaju se u Beogradu i drugim većim gradovima u Srbiji. Većina tih perverata dolazi iz inostranstva. Finansirani su od strane raznih degenerika (kao što je jevrejin Soroš te od muslimanskih milijardera iz Saudijske Arabije) a sa ciljem da truju i degradiraju Srpski narod... Tako na primer, vole da paradiraju ulicama grada, po parkovima te ispred škola (naročito tamo gde ima dosta naivne dece) i to najčešeće kao pederski, lezbejski i/ili međurasni parovi... Namera im je da javnim prikazivanjem određenih perverznih ili destruktivnih ponašanja: indoktriniraju populaciju da to prihvati... Dakle dobijaju pare od raznih eksremno bogatih nimoida, te zaštitu od naših političara (a samim tim i policije) da manipulišu, obmanjuju i temeljno truju ovaj narod... Takođe, dobijaju velike pare za organizovane izlazke na inernet sa ciljem nametanja svega onog što je blud, krajnje nemoralno, dekadentno, perverzno i po naše društvo veoma pogubno!... A i cigane su počeli organizovati i finansirati... Samo pitanje je kakvi su to „naši“ mediji koji o tome svemu ćute, odnosno, kakvi su to „naši“ političari kojima to ništa ne smeta te koji ništa ne preduzimaju da spreče spomenuta divljanja raznih mazohista, perverata i degenerika.
Kao i ljudi, odnosno, sve životinje i biljke: društvo takođe može biti zdravo ili bolesno. Bolest može biti manje ili više opasna. Sledeći su samo neki od simptoma izrazito bolesnog društva, koji se mogu videti na primeru Srbije:
(1) Filozofija i prava nauka se degradiraju i guraju u zaborav! Dok u isto vreme: praznoverje, okult, nadrilekarstvo i lažna nauka se intenzivno promovišu i nameću!
(2) Umesto da filozofi i istinski intelektualci budu najvažniji, najmoćniji i najpolularniji članovi društva; tajkuni, političari, sportisti i zabavljači (glumci, pevači i medijske ličnosti) su vodeći u društvu... Dakle društveno verovanje, tendecnije i ponašanje nije nametano od strane onih koji su najpametniji i najmoralniji, već od strane onih koji su najgluplji i krajnje nemoralni! A svako društvo je jadno, te predodređeno za propast, u kome budale i najgori perverti nameću javnosti šta da misli, u šta da veruju, kako da se ponaša, zapravo, šta je dobro ili loše, šta je (javno) prihvatljivo ili neprihvatljivo!
(3) Po nas pogubne ličnosti nalaze se na ključnim položajima u društvu. Sve poslove rade ili obavljaju uglavnom ili isključivo neadekvatne osobe... Nepotizam, korupcija, „politička podobnost“ (a u slučaju žena i promiskuitet ili prostitucija) su glavni kriterijumi za uspeh, dobijanje posla ili položaja u društvu... [Deca profesora postaju profesori, nebitno koliko su neadekvatni za to zanimanje...]
(4) Škole su degradirane i one često ne uče našu decu, već im ispiraju mozak svakojakim glupostima, lažima, najgorom propagandom. Što čini celokupan narod neobrazovanim, zaostalim, lakovernim te podobnim za indoktrinaciju i manipulaciju.
(5) Vrši se sistematska diskriminacija većine (naročito belih muškaraca) u korist raznih degenerika, mazohista, parazita i perverata!
(6) Bela kuga! Odnosno, promoviše se pogubna ideologija koja uči Belce da nemaju decu. Bela kuga je dodatno podsticana putem dekadentinih i pogubnih verovanja i/ili učenja: feminizma, homosekusalizma, mazohizma, nimoizma, itd.
(7) Intelekutalno i civilizacijiski inferiornim rasama je dozvoljeno da neometano infiltriraju naše teritorije te zagađuju naše gene! Istovremeno se zakonski zabranjuje narodu da ispoljva rasizam, kao jedinog prirodnog i efikasnog načina da se zaštiti rasa od trovanja i uništenja [mešanjem sa inferiornim rasama]!
(8) Razni ogavni paraziti: cigani, arapi, jevreji, kinezi, crnci i ostali mundovi se nesmetano nastanjuju i njima se daju razne nenormalne privilegije, te ista ili veća prava od našeg naroda, kome zemlja „navodno“ pripada. Na hiljade mundova (cigana, arapa, kineza, crnaca, jevreja, itd) se dovode sa svih strana sveta te beskrupulozno i neometano nastanjuju u Srbiji. Uz sve to—dok nas uništava BELA KUGA—oni su još podsticani i potpomognuti da imaju što više mladunaca...
(9) Na Kosovu, Srbe terorišu i brutalno istrebljuju šiptari; a u zemlji Srbiji šiptari i cigani rade šta hoće, neometano terorišu, maltertiraju, pljačkaju i izrabljuju Srbe! Svašta rade po ulicama naših gradova, na grobljima i ispred crkava; otimaju nam zemlju, truju našu narodnu muziku, prave haos u ovom društvu... I niko to ne sankcioniše...
(10) Jedina navodno patriotska stranka u skupštini ima poslanike: cigane, muslimane i šiptare. U isto vreme, za njih je patriotizam isključivo ekstremna mržnja prema onima koji su nam kulturno najbliži i genetski najsrodniji: Hrvatima!
(11) Turske reči i izrazi se još uvek koriste u Srpsom jeziku, kao i za nazive mesta. Na primer, reči ili nazivi kao što su: „bre“ koji su turci koristili za stoku i krajnje pogrdno za Srbe, „ćale“ koja je izuzetno pogrdna reč u turskom, „Karaburma“, „Rospi Ćuprija“, „Kalemegdan“, „Tašmajdan“, itd. Dobronamerna vlast bi odavno već zamenila te užasne izraze i/ili nazive sa adekvatnim terminima. Na primer: umesto „Karaburama“ može „Zvezdana Padina“, umesto „Kalemegdan“ neka bude „Keltikovac“, umesto „Tašmajdan“ neka bude „Centralni Park“... A umesto „Palata Albanija“ neka bude „Palata Rusija“.
(12) Svi mediji—TV, radio, internet, časopisi, novine—su preplavljeni nimoidima (crncima, ciganima, kinezima, arapima, indijancima, hispanicima, itd), pervertima (homoseksualcima, feministima, degenericima)... Pederske emisije, mundovske serije [južno-američke serije najprimitivnijeg užasa] i (kineski) filmovi (koje samo maloumni kreteni mogu gledati) se neprestano prikazuju...
(13) Lažne „naučne“ emisije naveliko obmanjuju mase i promovišu svakojake bizarne gluposti i najgore izmišljotine... Cilj im je, samo, da degradiraju bele muškarce, našu rasu, kulturu i civilizaciju; dok u isto vreme podmuklo uzdižu parazitske rase, njihove „kulture i civlizacije“!
(14) Klasična muzika je ignorisana, degradirana i polako gurana u zaborav... Istovremeno, žestoko se promovišu razne ne-evropske gluposti, kao što su crnački kretenizmi: džez, bluz i rap [a naročito rap koji izvode najgori kriminalci (ubice, pljačkaši, preprodavci droge i podvodači prostituki), odnosno, najprimitivniji divljaci sa američkih najprljavijih ulica]. [BELEF je nekad uglavnom prezentovao kasičnu muziku; a sada (kad su deca provobitnih tvoraca BELEF-a preuzela „Beogradski Letnji Festival“) umesto klasične muzke, crnački užas je u prvom planu!]
(15) Naša narodna tradicija [izvorene igre i pesme] su sistematski uništavani dok se istovremeno razne ne-evropske gluposti i totalni užasi forsiraju kao navodno naše „narodne pesme“.
(16) Mongoloidni „borilački“ ples [karate, džudo, aikido, joga, đuiđica, itd] se neprestano nameću našoj deci [ne samo dečacima već i devojčicama]. Čak se i u osnovnim školama otvaraju klubovi gore navedenih mongoloidnih „narodnih“ plesova i igara... Ilipak se forsiraju južnoamerički plesovi, kao što su: tango, rumba, samba, ča-ča-ča, itd... Sve samo ne ono što je zaista izvorno i pre svega naše te što bi naša deca jedino i isključivo trebali učiti i/ili znati!
(17) Mongoloidna hrana [svakojake ogavne splačine koje mogu jesti samo izraziti mazohisti] se prodaju u mundovskim „restoranima“. Na desetine su već otvoreni širom Beograda. [Čak su otvorili i suši bar (restoran sirove ribe) za vanserijske mazohiste i najgluplje malograđane!]
(18) Razni sportovi su preplavljeni nimoidima: naročito fudbal i košarka. Svi naši klubovi—čak i neki nižerazredni—su zagadjeni mundovima, kojima se daju stanovi i velike pare da igraju u našoj zemlji!
(19) Donose se pogubni zakoni koji diskriniminiraju protiv većine: muškaraca, belaca, našeg naroda, normalnih ljudi; te koji štite i pomažu sve što je po nas štetno, loše i/ili pogubno: mundove, homoseksualce, feministe, degenerike, lopove, kriminalce, itd. Što je pre svega pokazatelj ko su doista „naši“ političari i za koga oni stvarno rade!
(20) Sve što je glupo, idiotsko ili pogubno se nameće i promoviše, a sve što je dobro se ignoriše ili degradira... Neke od najvećih gluposti u Srbiji su: EXIT (crnačko-pederski festival u Novom Sadu), razni džez festivali u nekoliko Srpskih gradova, FEST (festival sumanutih i/ili dekadentih filmova), BITEF (pederski pozorišni festival), i Sabor Trubača u Guči (zapravo, festival gnusnog ciganskog užasa)... Istovremeno, pušenje i drogiranje je sve učestalije...
(21) Kockanje je dozvoljeno. Odnosno, razmin kriminalcima je dato pravo da legalno pljačkaju zatupljeni narod preko kockarnica.
(22) Razne ogavne gluposti su doneti iz Azije, Afrike i Južne Amerike: mundovske religije, praznoverje, droga, pušenje, tetovaža, nadrilekarstvo, akupunktura, „body piercing“, japanke [verovatno najgluplje „cipele“ ikad izmišljene, koje su anatomski štetne po noge], itd.
(23) Umesto da na more i/ili letovanje idemo u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, a povremeno i u druge evropske zemlje; Srbi su obmanuti da letuju u Turskoj, Egiptu, Tunisu, Indoneziji i drugim muslimanskim zemljama... A s obzirom kakva su sve neopisiva zlodela turci (ili muslimani) činili našim precima: to je nešto najgore i najnemoralnije što i jedan Srbin može uraditi! [A kakve, onda, tek mogu biti osobe koje rade u turističkim agencija i nameću date destinacije.]
(24) U Srbiji se masovno zatvaraju: fabrike, preduzeća, velike proizvodne firme, poljoprivredne zadruge, naučni instituti, biblioteke, škole, obdaništa, porodilišta, kulturne institucije, domovi zdravlja, knjižare, itd.; a umesto njih, otvaraju se: političke stranke, (inostrane) banke, menjačnice, kockarnice, solarijumi, kafići, restorani kineske “hrane”, turističke agancije, prodavnice (jeftine) bofl robe iz Kine i/ili Indije i/ili Turske, klubovi mongoloidnih borilačkih plesova, razne „humanitarne“ ili “ne-vladine organizacije” (najćešće krajnje perverznih grupacija), tržni centri i supermarketi (u vlasništvu raznih lopova, u kojima se prodaje isključivo bofl roba iz Kine, Indije, Turske), radio i TV stanice (koje emituju samo najogavniji program i najgoru propagandu), novine i časopisi (koji objavljuju samo naručene članke), kriminalne bande, prostitucija, male privatne škole (za ekstremno bogate lopove i njihovu privilegovanu decu), šiptarske poslastičarnice, fantomske firme (za pranje novca), „ordinacije“ nadrilekara i svakojakih vidovnjaka, škole stranih jezika, noćni (iliti džez/bluz/rap) klubovi, razna udruženja [na primer, “srpsko-mongoloidnih prijateljstava”], itd.
(25) Naša proizvodnja i ekonomija su totalno uništeni. Svi proizvodi se donose uglavnom iz Azije [na neizmernu radost podmuklog uvozničkog lobija]. Pri čemu je kvalitet te robe na najnižem mogućem nivou, a često mnogi od tih proizvoda su i opasni... [Na primer, hrana za decu koja može prouzrokovati smrt ili mentalnu retardiranost, igračke koje sadrže otrovne hemkalije ili delove od kojih se deca mogu povrediti ili ugušiti!]
(26) Svakojake boleštine dolaze iz mundovskih zemalja i stvaraju razne epidemije, zaraze i opasnosti... Svake godine, samo epidemije gripa koštaju evropsku ekonomiju milijarde dolara te na desetine ili stotine života... [Uz sve to, upravo ovih dana—kad je zvanično proglašena pandemija meksičkog gripa—„naša“ vlast organizuju UNIVERZIJADU, te dovodi sportiste iz preko 140 zemalja (uključujući iz Meksika i Kine (gde je najveće žarište date epidemije), što znatno povećava mogućnosti širenja dotične zaraze u Srbiji te donošenja nekih novih epidemija! To ukazuje na neodgovornu vladu, ciji nepromišljeni potezi će koštati životima mnoge Srbe, kroz nekoliko meseci kad počne sezona gripa. Srbi će platiti životima organizovanje takmičenja koje nema nikakav značaj i koje niko na svetu ne želi...)]. [A u slučaju da se virus ne proširi u dovoljnoj meri, za svaki slučaj su još organizovali i EXIT, te ko zna šta još posle toga: što će zasigurno omogućiti virusu da napravi haos u Srbiji tokom naredne zimske sezone!] [U stvari, već sada se zna da, pre ove dve idiotske manifestacije, u Srbiji nije bilo obolelih od tog virusa; a sada, neposredno po njihovom okoncanju, ima ih već preko 100!]
(27) Lažni patirotizam [odnosno, mundializam] se gura u prvi plan, dok je pravi patriotizam ignoriasan i/ili zakonski proganjan.
(28) Srbe i Srbiju neprestano poistovećuju sa svim onim čemu ne pripadamo (ciganima, arapima, muslimanima, južnoamerikancima, kinezima, Južnom Amerikom, Azijom i Afrikom...); a odvajaju nas od onog čemu zapravo pripadamo i što nam je blisko (Hrvatima, Crnogorcima, Slovenima, Rusima, Evropljanima, Evropom, evropskom kulturom i civilizacijom...)!
(29) Nad nama se primenjuje drevna metoda „zavadi pa vladaj!“ pojačana dodatnom sintagmom „zatruj, obmani, srozaj i sludi populaciju do besvesti, kako bi se lakše s njom manipulisalo i vladalo...“
(30) Srbima i Rusima se nameće ćirilica [koju su izumeli dva vizantijska sveštenika, grčkog porekla (a koji nemaju nikakvu vezu ni sa Srbima ni sa Rusima)] kako bismo se što više udaljili i odvojili od Evrope... Dok u isto vreme, turcima i albanicima se nameće latinica kako bi se oni što lakše infiltrirali u Evropu!
(31) Cigani dobijaju besplatne stanove i imaju besplatno zdravstveno osiguranje [najviše zahvaljujući jevrejinu Sorošu]. Od njih se ne može ući u bolnice, domove zdravlja i porodilišta... Dok, u isto vreme, mnogi Srbi nemaju rešeno stambeno pitanje te nemaju zdravstveno osiguranje! Što čini cigane građanima prvog reda, a Srbe građanima drugog reda, u zemlji Srbiji, i to dok smo mi još uvek većina... Pitanje je samo šta će tek snaći našu decu kad oni postanu manjina u Srbiji...
(32) Druge rase nam postepeno otimaju zemlju te našeg naroda, odnosno, naše rase neće ni biti u doglednoj budućnosti!
(33) Policija služi i štiti najveće lopove [tajkune i političare] te najgore perverte! Narod je obmanut, prevaren i primoran da samo ćuti i trpi, te da svojevoljno sarađuje u sopstvenom samouništenju! Narod je učen totalnom pacifizmu, mazohismu i postepenom samouništenju! Ali kako može biti u interesu jednog naroda da se svojevoljno samouništi, da mu otimaju zemlju, da nad njim vrše tihi genocid, da ga degradiraju te spremaju nešto najgore za njihovu vlatitu decu. Jer ono što se već desilo Srbima u Sarajevu, što se trentuno dešava Srbima na Kosovu će se desiti i našoj deci u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Zagrebu, Ljubljani, kao i svim Belcima širom ove planete kad Bela Rasa postane marginalni deo opšte populacije... Sprema nam se sudbina gora od smrti, a niko ne radi ništa da to spreči, još dok za to ima vremena!
(34) U zdravom društvu, uzor narodu, a naročito mladima su: filozofi i intelektualci te najveće patriote; dok u sumanutom društvu uzor su tupavi sportisti, najogavnije crnčuge, ljigavi pederi i smrdljive lezbejke, perverzni zabavljači, najgori i najveći lopovi (ili tajkuni) te najnemoralniji političari.
(35) Više obrazovanje je uglavnom rezervisano za decu privilegovanih grupa, za one koji su politički podobni, te za bogate...
(36) Pozicija, položaj ili uspeh u društvu se stiče ili dobija putem nepotizma, „političke podobnosti“, veza, poznanstava, ženskim dromfuljanjem, i preko mita ili korupcije...
(37) Najveći lopovi (bivši komunisti), preko noći, postadoše tajkuni [tako što su pokrali sve što se moglo: ogromne pare, cele firme i/ili sve nekretnine]; a drugi po redu lopovi (političari) su zaseli u raznim skupštinama ili kancelarijama te ne mrdaju [godinama, oni tako planduju: pune svoje džepove i bogate se dok nas narod tiho pati i polako propada]!
Svi ovi simptomi su prisutni u zemlji Srbiji! Pri čemu treba imati na umu da što više simptoma zemlja i/ili društvo ispoljava to je ono bolesnije. U ovom trentuku, zasigurno, među najbolesnijim zemljama—ne računajući izrazito mundovske teritorije—su SAD i Srbija. A prethodni, samo delimični, spisak simptoma bolesti za Srbiju su i dokaz izuzetno urgentne situacije koja je snašla pacijenta... Te da je jedini adekvatan lek: revolucija, odnosno, intelektualna revolucija!
Filozofi su najkorisniji, najznačajniji i najvažniji članovi društva. Oni su lekari čiji pacijenti su društvo i civlizacija...
Razne perverzne grupe (pedera, lezbejki, feminista, mazohista, nimoida, itd) okupljaju se u Beogradu i drugim većim gradovima u Srbiji. Većina tih perverata dolazi iz inostranstva. Finansirani su od strane raznih degenerika (kao što je jevrejin Soroš te od muslimanskih milijardera iz Saudijske Arabije) a sa ciljem da truju i degradiraju Srpski narod... Tako na primer, vole da paradiraju ulicama grada, po parkovima te ispred škola (naročito tamo gde ima dosta naivne dece) i to najčešeće kao pederski, lezbejski i/ili međurasni parovi... Namera im je da javnim prikazivanjem određenih perverznih ili destruktivnih ponašanja: indoktriniraju populaciju da to prihvati... Dakle dobijaju pare od raznih eksremno bogatih nimoida, te zaštitu od naših političara (a samim tim i policije) da manipulišu, obmanjuju i temeljno truju ovaj narod... Takođe, dobijaju velike pare za organizovane izlazke na inernet sa ciljem nametanja svega onog što je blud, krajnje nemoralno, dekadentno, perverzno i po naše društvo veoma pogubno!... A i cigane su počeli organizovati i finansirati... Samo pitanje je kakvi su to „naši“ mediji koji o tome svemu ćute, odnosno, kakvi su to „naši“ političari kojima to ništa ne smeta te koji ništa ne preduzimaju da spreče spomenuta divljanja raznih mazohista, perverata i degenerika.
Kao i ljudi, odnosno, sve životinje i biljke: društvo takođe može biti zdravo ili bolesno. Bolest može biti manje ili više opasna. Sledeći su samo neki od simptoma izrazito bolesnog društva, koji se mogu videti na primeru Srbije:
(1) Filozofija i prava nauka se degradiraju i guraju u zaborav! Dok u isto vreme: praznoverje, okult, nadrilekarstvo i lažna nauka se intenzivno promovišu i nameću!
(2) Umesto da filozofi i istinski intelektualci budu najvažniji, najmoćniji i najpolularniji članovi društva; tajkuni, političari, sportisti i zabavljači (glumci, pevači i medijske ličnosti) su vodeći u društvu... Dakle društveno verovanje, tendecnije i ponašanje nije nametano od strane onih koji su najpametniji i najmoralniji, već od strane onih koji su najgluplji i krajnje nemoralni! A svako društvo je jadno, te predodređeno za propast, u kome budale i najgori perverti nameću javnosti šta da misli, u šta da veruju, kako da se ponaša, zapravo, šta je dobro ili loše, šta je (javno) prihvatljivo ili neprihvatljivo!
(3) Po nas pogubne ličnosti nalaze se na ključnim položajima u društvu. Sve poslove rade ili obavljaju uglavnom ili isključivo neadekvatne osobe... Nepotizam, korupcija, „politička podobnost“ (a u slučaju žena i promiskuitet ili prostitucija) su glavni kriterijumi za uspeh, dobijanje posla ili položaja u društvu... [Deca profesora postaju profesori, nebitno koliko su neadekvatni za to zanimanje...]
(4) Škole su degradirane i one često ne uče našu decu, već im ispiraju mozak svakojakim glupostima, lažima, najgorom propagandom. Što čini celokupan narod neobrazovanim, zaostalim, lakovernim te podobnim za indoktrinaciju i manipulaciju.
(5) Vrši se sistematska diskriminacija većine (naročito belih muškaraca) u korist raznih degenerika, mazohista, parazita i perverata!
(6) Bela kuga! Odnosno, promoviše se pogubna ideologija koja uči Belce da nemaju decu. Bela kuga je dodatno podsticana putem dekadentinih i pogubnih verovanja i/ili učenja: feminizma, homosekusalizma, mazohizma, nimoizma, itd.
(7) Intelekutalno i civilizacijiski inferiornim rasama je dozvoljeno da neometano infiltriraju naše teritorije te zagađuju naše gene! Istovremeno se zakonski zabranjuje narodu da ispoljva rasizam, kao jedinog prirodnog i efikasnog načina da se zaštiti rasa od trovanja i uništenja [mešanjem sa inferiornim rasama]!
(8) Razni ogavni paraziti: cigani, arapi, jevreji, kinezi, crnci i ostali mundovi se nesmetano nastanjuju i njima se daju razne nenormalne privilegije, te ista ili veća prava od našeg naroda, kome zemlja „navodno“ pripada. Na hiljade mundova (cigana, arapa, kineza, crnaca, jevreja, itd) se dovode sa svih strana sveta te beskrupulozno i neometano nastanjuju u Srbiji. Uz sve to—dok nas uništava BELA KUGA—oni su još podsticani i potpomognuti da imaju što više mladunaca...
(9) Na Kosovu, Srbe terorišu i brutalno istrebljuju šiptari; a u zemlji Srbiji šiptari i cigani rade šta hoće, neometano terorišu, maltertiraju, pljačkaju i izrabljuju Srbe! Svašta rade po ulicama naših gradova, na grobljima i ispred crkava; otimaju nam zemlju, truju našu narodnu muziku, prave haos u ovom društvu... I niko to ne sankcioniše...
(10) Jedina navodno patriotska stranka u skupštini ima poslanike: cigane, muslimane i šiptare. U isto vreme, za njih je patriotizam isključivo ekstremna mržnja prema onima koji su nam kulturno najbliži i genetski najsrodniji: Hrvatima!
(11) Turske reči i izrazi se još uvek koriste u Srpsom jeziku, kao i za nazive mesta. Na primer, reči ili nazivi kao što su: „bre“ koji su turci koristili za stoku i krajnje pogrdno za Srbe, „ćale“ koja je izuzetno pogrdna reč u turskom, „Karaburma“, „Rospi Ćuprija“, „Kalemegdan“, „Tašmajdan“, itd. Dobronamerna vlast bi odavno već zamenila te užasne izraze i/ili nazive sa adekvatnim terminima. Na primer: umesto „Karaburama“ može „Zvezdana Padina“, umesto „Kalemegdan“ neka bude „Keltikovac“, umesto „Tašmajdan“ neka bude „Centralni Park“... A umesto „Palata Albanija“ neka bude „Palata Rusija“.
(12) Svi mediji—TV, radio, internet, časopisi, novine—su preplavljeni nimoidima (crncima, ciganima, kinezima, arapima, indijancima, hispanicima, itd), pervertima (homoseksualcima, feministima, degenericima)... Pederske emisije, mundovske serije [južno-američke serije najprimitivnijeg užasa] i (kineski) filmovi (koje samo maloumni kreteni mogu gledati) se neprestano prikazuju...
(13) Lažne „naučne“ emisije naveliko obmanjuju mase i promovišu svakojake bizarne gluposti i najgore izmišljotine... Cilj im je, samo, da degradiraju bele muškarce, našu rasu, kulturu i civilizaciju; dok u isto vreme podmuklo uzdižu parazitske rase, njihove „kulture i civlizacije“!
(14) Klasična muzika je ignorisana, degradirana i polako gurana u zaborav... Istovremeno, žestoko se promovišu razne ne-evropske gluposti, kao što su crnački kretenizmi: džez, bluz i rap [a naročito rap koji izvode najgori kriminalci (ubice, pljačkaši, preprodavci droge i podvodači prostituki), odnosno, najprimitivniji divljaci sa američkih najprljavijih ulica]. [BELEF je nekad uglavnom prezentovao kasičnu muziku; a sada (kad su deca provobitnih tvoraca BELEF-a preuzela „Beogradski Letnji Festival“) umesto klasične muzke, crnački užas je u prvom planu!]
(15) Naša narodna tradicija [izvorene igre i pesme] su sistematski uništavani dok se istovremeno razne ne-evropske gluposti i totalni užasi forsiraju kao navodno naše „narodne pesme“.
(16) Mongoloidni „borilački“ ples [karate, džudo, aikido, joga, đuiđica, itd] se neprestano nameću našoj deci [ne samo dečacima već i devojčicama]. Čak se i u osnovnim školama otvaraju klubovi gore navedenih mongoloidnih „narodnih“ plesova i igara... Ilipak se forsiraju južnoamerički plesovi, kao što su: tango, rumba, samba, ča-ča-ča, itd... Sve samo ne ono što je zaista izvorno i pre svega naše te što bi naša deca jedino i isključivo trebali učiti i/ili znati!
(17) Mongoloidna hrana [svakojake ogavne splačine koje mogu jesti samo izraziti mazohisti] se prodaju u mundovskim „restoranima“. Na desetine su već otvoreni širom Beograda. [Čak su otvorili i suši bar (restoran sirove ribe) za vanserijske mazohiste i najgluplje malograđane!]
(18) Razni sportovi su preplavljeni nimoidima: naročito fudbal i košarka. Svi naši klubovi—čak i neki nižerazredni—su zagadjeni mundovima, kojima se daju stanovi i velike pare da igraju u našoj zemlji!
(19) Donose se pogubni zakoni koji diskriniminiraju protiv većine: muškaraca, belaca, našeg naroda, normalnih ljudi; te koji štite i pomažu sve što je po nas štetno, loše i/ili pogubno: mundove, homoseksualce, feministe, degenerike, lopove, kriminalce, itd. Što je pre svega pokazatelj ko su doista „naši“ političari i za koga oni stvarno rade!
(20) Sve što je glupo, idiotsko ili pogubno se nameće i promoviše, a sve što je dobro se ignoriše ili degradira... Neke od najvećih gluposti u Srbiji su: EXIT (crnačko-pederski festival u Novom Sadu), razni džez festivali u nekoliko Srpskih gradova, FEST (festival sumanutih i/ili dekadentih filmova), BITEF (pederski pozorišni festival), i Sabor Trubača u Guči (zapravo, festival gnusnog ciganskog užasa)... Istovremeno, pušenje i drogiranje je sve učestalije...
(21) Kockanje je dozvoljeno. Odnosno, razmin kriminalcima je dato pravo da legalno pljačkaju zatupljeni narod preko kockarnica.
(22) Razne ogavne gluposti su doneti iz Azije, Afrike i Južne Amerike: mundovske religije, praznoverje, droga, pušenje, tetovaža, nadrilekarstvo, akupunktura, „body piercing“, japanke [verovatno najgluplje „cipele“ ikad izmišljene, koje su anatomski štetne po noge], itd.
(23) Umesto da na more i/ili letovanje idemo u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, a povremeno i u druge evropske zemlje; Srbi su obmanuti da letuju u Turskoj, Egiptu, Tunisu, Indoneziji i drugim muslimanskim zemljama... A s obzirom kakva su sve neopisiva zlodela turci (ili muslimani) činili našim precima: to je nešto najgore i najnemoralnije što i jedan Srbin može uraditi! [A kakve, onda, tek mogu biti osobe koje rade u turističkim agencija i nameću date destinacije.]
(24) U Srbiji se masovno zatvaraju: fabrike, preduzeća, velike proizvodne firme, poljoprivredne zadruge, naučni instituti, biblioteke, škole, obdaništa, porodilišta, kulturne institucije, domovi zdravlja, knjižare, itd.; a umesto njih, otvaraju se: političke stranke, (inostrane) banke, menjačnice, kockarnice, solarijumi, kafići, restorani kineske “hrane”, turističke agancije, prodavnice (jeftine) bofl robe iz Kine i/ili Indije i/ili Turske, klubovi mongoloidnih borilačkih plesova, razne „humanitarne“ ili “ne-vladine organizacije” (najćešće krajnje perverznih grupacija), tržni centri i supermarketi (u vlasništvu raznih lopova, u kojima se prodaje isključivo bofl roba iz Kine, Indije, Turske), radio i TV stanice (koje emituju samo najogavniji program i najgoru propagandu), novine i časopisi (koji objavljuju samo naručene članke), kriminalne bande, prostitucija, male privatne škole (za ekstremno bogate lopove i njihovu privilegovanu decu), šiptarske poslastičarnice, fantomske firme (za pranje novca), „ordinacije“ nadrilekara i svakojakih vidovnjaka, škole stranih jezika, noćni (iliti džez/bluz/rap) klubovi, razna udruženja [na primer, “srpsko-mongoloidnih prijateljstava”], itd.
(25) Naša proizvodnja i ekonomija su totalno uništeni. Svi proizvodi se donose uglavnom iz Azije [na neizmernu radost podmuklog uvozničkog lobija]. Pri čemu je kvalitet te robe na najnižem mogućem nivou, a često mnogi od tih proizvoda su i opasni... [Na primer, hrana za decu koja može prouzrokovati smrt ili mentalnu retardiranost, igračke koje sadrže otrovne hemkalije ili delove od kojih se deca mogu povrediti ili ugušiti!]
(26) Svakojake boleštine dolaze iz mundovskih zemalja i stvaraju razne epidemije, zaraze i opasnosti... Svake godine, samo epidemije gripa koštaju evropsku ekonomiju milijarde dolara te na desetine ili stotine života... [Uz sve to, upravo ovih dana—kad je zvanično proglašena pandemija meksičkog gripa—„naša“ vlast organizuju UNIVERZIJADU, te dovodi sportiste iz preko 140 zemalja (uključujući iz Meksika i Kine (gde je najveće žarište date epidemije), što znatno povećava mogućnosti širenja dotične zaraze u Srbiji te donošenja nekih novih epidemija! To ukazuje na neodgovornu vladu, ciji nepromišljeni potezi će koštati životima mnoge Srbe, kroz nekoliko meseci kad počne sezona gripa. Srbi će platiti životima organizovanje takmičenja koje nema nikakav značaj i koje niko na svetu ne želi...)]. [A u slučaju da se virus ne proširi u dovoljnoj meri, za svaki slučaj su još organizovali i EXIT, te ko zna šta još posle toga: što će zasigurno omogućiti virusu da napravi haos u Srbiji tokom naredne zimske sezone!] [U stvari, već sada se zna da, pre ove dve idiotske manifestacije, u Srbiji nije bilo obolelih od tog virusa; a sada, neposredno po njihovom okoncanju, ima ih već preko 100!]
(27) Lažni patirotizam [odnosno, mundializam] se gura u prvi plan, dok je pravi patriotizam ignoriasan i/ili zakonski proganjan.
(28) Srbe i Srbiju neprestano poistovećuju sa svim onim čemu ne pripadamo (ciganima, arapima, muslimanima, južnoamerikancima, kinezima, Južnom Amerikom, Azijom i Afrikom...); a odvajaju nas od onog čemu zapravo pripadamo i što nam je blisko (Hrvatima, Crnogorcima, Slovenima, Rusima, Evropljanima, Evropom, evropskom kulturom i civilizacijom...)!
(29) Nad nama se primenjuje drevna metoda „zavadi pa vladaj!“ pojačana dodatnom sintagmom „zatruj, obmani, srozaj i sludi populaciju do besvesti, kako bi se lakše s njom manipulisalo i vladalo...“
(30) Srbima i Rusima se nameće ćirilica [koju su izumeli dva vizantijska sveštenika, grčkog porekla (a koji nemaju nikakvu vezu ni sa Srbima ni sa Rusima)] kako bismo se što više udaljili i odvojili od Evrope... Dok u isto vreme, turcima i albanicima se nameće latinica kako bi se oni što lakše infiltrirali u Evropu!
(31) Cigani dobijaju besplatne stanove i imaju besplatno zdravstveno osiguranje [najviše zahvaljujući jevrejinu Sorošu]. Od njih se ne može ući u bolnice, domove zdravlja i porodilišta... Dok, u isto vreme, mnogi Srbi nemaju rešeno stambeno pitanje te nemaju zdravstveno osiguranje! Što čini cigane građanima prvog reda, a Srbe građanima drugog reda, u zemlji Srbiji, i to dok smo mi još uvek većina... Pitanje je samo šta će tek snaći našu decu kad oni postanu manjina u Srbiji...
(32) Druge rase nam postepeno otimaju zemlju te našeg naroda, odnosno, naše rase neće ni biti u doglednoj budućnosti!
(33) Policija služi i štiti najveće lopove [tajkune i političare] te najgore perverte! Narod je obmanut, prevaren i primoran da samo ćuti i trpi, te da svojevoljno sarađuje u sopstvenom samouništenju! Narod je učen totalnom pacifizmu, mazohismu i postepenom samouništenju! Ali kako može biti u interesu jednog naroda da se svojevoljno samouništi, da mu otimaju zemlju, da nad njim vrše tihi genocid, da ga degradiraju te spremaju nešto najgore za njihovu vlatitu decu. Jer ono što se već desilo Srbima u Sarajevu, što se trentuno dešava Srbima na Kosovu će se desiti i našoj deci u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Zagrebu, Ljubljani, kao i svim Belcima širom ove planete kad Bela Rasa postane marginalni deo opšte populacije... Sprema nam se sudbina gora od smrti, a niko ne radi ništa da to spreči, još dok za to ima vremena!
(34) U zdravom društvu, uzor narodu, a naročito mladima su: filozofi i intelektualci te najveće patriote; dok u sumanutom društvu uzor su tupavi sportisti, najogavnije crnčuge, ljigavi pederi i smrdljive lezbejke, perverzni zabavljači, najgori i najveći lopovi (ili tajkuni) te najnemoralniji političari.
(35) Više obrazovanje je uglavnom rezervisano za decu privilegovanih grupa, za one koji su politički podobni, te za bogate...
(36) Pozicija, položaj ili uspeh u društvu se stiče ili dobija putem nepotizma, „političke podobnosti“, veza, poznanstava, ženskim dromfuljanjem, i preko mita ili korupcije...
(37) Najveći lopovi (bivši komunisti), preko noći, postadoše tajkuni [tako što su pokrali sve što se moglo: ogromne pare, cele firme i/ili sve nekretnine]; a drugi po redu lopovi (političari) su zaseli u raznim skupštinama ili kancelarijama te ne mrdaju [godinama, oni tako planduju: pune svoje džepove i bogate se dok nas narod tiho pati i polako propada]!
Svi ovi simptomi su prisutni u zemlji Srbiji! Pri čemu treba imati na umu da što više simptoma zemlja i/ili društvo ispoljava to je ono bolesnije. U ovom trentuku, zasigurno, među najbolesnijim zemljama—ne računajući izrazito mundovske teritorije—su SAD i Srbija. A prethodni, samo delimični, spisak simptoma bolesti za Srbiju su i dokaz izuzetno urgentne situacije koja je snašla pacijenta... Te da je jedini adekvatan lek: revolucija, odnosno, intelektualna revolucija!
Filozofi su najkorisniji, najznačajniji i najvažniji članovi društva. Oni su lekari čiji pacijenti su društvo i civlizacija...
Thursday, August 2, 2012
Biološko-politički zadaci srpskog naroda
Svest o značaju nacije za kulturu i nacionalni život tj. buđenje rasnog
instikta srpskom narodu koji je od presudnog značaja za njegov opstanak.
Glavni zahtev, koji proističe iz gornjeg mog shvatanja, svode se na to,
da se mase srpskog naroda, kao i narodna imanja u zemlji, sačuvaju,
uvećaju i dobro odneguju. Da se u narodnom, socijalnom, duhovnom, i u
celokupnom kulturnom životu moralne snage, zajedništva i jedinstva
narodnih masa očuvaju, kao i da se razviju sve specifičke osobine naše
nacije.
Cilj narodnog kulturnog napredka nije samo u razvijanju znanja i nauke, već više u popravljanju telesnog sastava našeg antropološkog bića i oplemenjivanju narodnih duhovnih osobina. Kultura dosta zavisi od rase, ona se ne može sama od sebe razvijati, niti se može prenositi svuda i na silu, već ona zavisi od urođenih duhovnih osobina i svojstva. Rasne osobine i rasne obdarenosti koje je dala Priroda jednoj naciji, nisu podjednake kod sviju naroda. Evropska, Arijska rasa, kojoj pripada i naš narod, kao što svedoči istorija, najobdarenija je. Otuda, naš jedan od zadataka trebao bi da bude očuvanje dinarskih rasnih osobina u čistini srpske krvi. To sve treba raditi radi opstanka budućih pokoljenja. Sadašnji civilizacijski i kulturni poredak, ovaj multinacionalni i multirasni haos mora biti prekinut, radi biološkog opstanka naše srpske nacije koja može nestati poput jutarnje rose! Otuda je naš sveti zadatak, da ovo shvatanje širimo u srpskom narodu i da iz njega izvlačimo sve potrebne zaključke.
Potrebno je iskreno ispitivanje naše dinarske rasne istorije. Svako mešanje sa drugim rasama unapred označava pogoršavanje i slabljenje našeg dinarskog rasnog tipa. Savremena industrijsko-kapitalistička civilizacija utiče na narodne procese vrlo štetno, jer stvara nepovoljne i veštačke uslove života. Sve ovo vodi brzom propadanju i nestajanju kulturnih slojeva, narodnih klasa, seljačkog stanovništva, koji su osnova snage jedne nacije. Rezultati će biti kobni, degenerisanje i najzad, izumiranje. Zbog toga je naš zadatak jasan, jačanje naših dinarskih rasnih osobina! Sprečavanje rasnog kvarenja, što bi postigli putem nacionalne ekonomske i socijalne politike. Briga o izvoru narodne snage, o seoskom stanovništvu, kako u pogledu njegovog razmnožavanja, tako i u pogledu njegovog duhovnog oplemenjivanja. Zatim obustavljanje bežanja seoskog stanovništva u gradove, pomoću unutrašnje kolonizacije, pomoću dobrotvorne pomoći, pomoću dobre zemljoradničke politike. Prema građanskom stanovništvu preduzeti sledeće mere: dobrotvorna pomoć i čuvanje sirotinje u higijenskom pogledu, žestoka borba sa narkomanijom i alkoholizmom, kao borba sa materijalizmom i sa opštom trkom za novcem. Potrebna je radikalna reforma našeg industrijsko-kapitalističkog života i civilizacije. Pomaganje i povlađivanje sklapanja brakova između zdravih pojedinaca, koje su bogate porodom. Povećavanje poreza neradnicima i ljudima bez porodice koji su za to sposobni, neračunajući u to ljude koji se bave izučavanjem starina. Nacija koja prati Put života, ima Božansku sudbinu!
Autor nepoznat.
www.srpskifront.com
Cilj narodnog kulturnog napredka nije samo u razvijanju znanja i nauke, već više u popravljanju telesnog sastava našeg antropološkog bića i oplemenjivanju narodnih duhovnih osobina. Kultura dosta zavisi od rase, ona se ne može sama od sebe razvijati, niti se može prenositi svuda i na silu, već ona zavisi od urođenih duhovnih osobina i svojstva. Rasne osobine i rasne obdarenosti koje je dala Priroda jednoj naciji, nisu podjednake kod sviju naroda. Evropska, Arijska rasa, kojoj pripada i naš narod, kao što svedoči istorija, najobdarenija je. Otuda, naš jedan od zadataka trebao bi da bude očuvanje dinarskih rasnih osobina u čistini srpske krvi. To sve treba raditi radi opstanka budućih pokoljenja. Sadašnji civilizacijski i kulturni poredak, ovaj multinacionalni i multirasni haos mora biti prekinut, radi biološkog opstanka naše srpske nacije koja može nestati poput jutarnje rose! Otuda je naš sveti zadatak, da ovo shvatanje širimo u srpskom narodu i da iz njega izvlačimo sve potrebne zaključke.
Potrebno je iskreno ispitivanje naše dinarske rasne istorije. Svako mešanje sa drugim rasama unapred označava pogoršavanje i slabljenje našeg dinarskog rasnog tipa. Savremena industrijsko-kapitalistička civilizacija utiče na narodne procese vrlo štetno, jer stvara nepovoljne i veštačke uslove života. Sve ovo vodi brzom propadanju i nestajanju kulturnih slojeva, narodnih klasa, seljačkog stanovništva, koji su osnova snage jedne nacije. Rezultati će biti kobni, degenerisanje i najzad, izumiranje. Zbog toga je naš zadatak jasan, jačanje naših dinarskih rasnih osobina! Sprečavanje rasnog kvarenja, što bi postigli putem nacionalne ekonomske i socijalne politike. Briga o izvoru narodne snage, o seoskom stanovništvu, kako u pogledu njegovog razmnožavanja, tako i u pogledu njegovog duhovnog oplemenjivanja. Zatim obustavljanje bežanja seoskog stanovništva u gradove, pomoću unutrašnje kolonizacije, pomoću dobrotvorne pomoći, pomoću dobre zemljoradničke politike. Prema građanskom stanovništvu preduzeti sledeće mere: dobrotvorna pomoć i čuvanje sirotinje u higijenskom pogledu, žestoka borba sa narkomanijom i alkoholizmom, kao borba sa materijalizmom i sa opštom trkom za novcem. Potrebna je radikalna reforma našeg industrijsko-kapitalističkog života i civilizacije. Pomaganje i povlađivanje sklapanja brakova između zdravih pojedinaca, koje su bogate porodom. Povećavanje poreza neradnicima i ljudima bez porodice koji su za to sposobni, neračunajući u to ljude koji se bave izučavanjem starina. Nacija koja prati Put života, ima Božansku sudbinu!
Autor nepoznat.
www.srpskifront.com
Subscribe to:
Posts (Atom)