Reče doktor...

Mir nije najveći cilj. Iznad njega stoji Život. A smisao života je održanje.
Narod koji se odriče održanja, odriče se i prava na život. Drugi narodi koji poštuju taj večiti zakon postojanja, stićiće dalje. Jer, to je jedino pravo koje je Bog dao narodima: Živeti i braniti taj sveti život.

Dakle, počnimo borbu!

Preuzeto iz uvodnika "Der Angriff" 5. III 1928.
Napisao: dr Joseph Paul Goebbels

Ben Klassen - Svrha života

Milenijumima je, čovečanstvo u celini, a filosofi posebno, proučavalo značenje života. Ovo pitanje je, bez sumnje, mučilo i brinulo praktično svako inteligentno ljudsko biće. Vrlo mali broj njih je stigao do bilo kakvog zaključka za svog života, ostavljajući ovo pitanje bez odgovora. Naravno da je i mene ovo pitanje interesovalo, manje ili više, tokom mnogobrojnih faza mog života, počevši od ranog adolescentnog doba. Mada sam pretraživao crkvene zapise, proučavao religije, filozofije mnogobrojnih poštovanih mislilaca kroz istoriju, ništa od svega ovoga nije mi pomoglo da dođem do zadovoljavajućeg odgovora. Na kraju sam zaključio da ne postoji značenje života, da on nema svrhu, da je naš boravak ovde besmislen, beskoristan trud koji može da ostane i nezavršen. U stvari, pre deset godina sam do te mere tako ubeđen u bezrazložnost našeg postojanja ovde na zemlji, da sam počeo da pišem knjigu na ovu temu, pod nazivom Trka pacova u zaborav.

Ali, činjenica da ovde postojimo i dalje je stajala, kao i činjenica da ćemo i dalje biti ovde i da će naši potomci biti ovde generacijama i vekovima i milenijumima koji dolaze. Očigledno da će vrsta ljudi, koja će živeti ovde u budućim vekovima i milenijumima, biti uveliko određena svakom generacijom, u odnosu na to šta je uradila, kakav je bio njen pogled na život, kakvi su bili njeni načini razmnožavanja i kakve su bile njene filosofije i religija. Takođe je bilo očigledno da će uslovi, pod kojim će naši budući potomci živeti, biti umnogome određeni onim što mi sada radimo, baš kao što su i uslovi, pod kojima mi danas živimo određeni onim što su uradili, ili nisu, naši preci.

Što sam više proučavao istoriju, sve je očiglednije postajalo da je u niti istorije utkan beskonačan i najvažniji faktor rase. Najočigledniji od svih faktora je počeo da se uzdiže – da je jedna i samo jedna rasa izradila i uveličala sve civilizacije – i da je to bila bela rasa. Štaviše, postojalo je sve očiglednije da je padu svake civilizacije prethodilo trovanje krvi stvaralačke Bele rase, a njenu propast je uvek uzrokovala nebriga bele rase da pazi i štiti čistotu svojih krvnih loza.

Daljim proučavanjima, ispitivanjima i utvrđivanjima istorijs­kih činjenica, postalo je očigledno da je čovečanstvo, kao celina, pratilo iste evolutivne šeme kao što je to radila svaka druga vrsta, a da je evolucija svake vrste pratila stroge i nepromenljive zakone prirode. Tako ni čovek nije bio izuzetak, mada je u svojoj zabludi i gluposti često pokušavao sebi da kaže da je on iznad i izvan svih zakona prirode i da je, u stvari, pokorio prirodu.

Tako je on mislio. Međutim, ništa nije dalje od istine od toga. Hladna, kritička analiza istorije i zakona prirode pokazuje da razvoj čovečanstva prati zakone prirode isto toliko odano i strogo kao i razvoj, recimo, ptice ili dinosaurusa. Štaviše, pad i istrebljenje čoveka su isto tako mogući kao i nestanak dinosaurusa sa lica zemlje.

Iz svih ovih proučavanja, počeli su da niču određeni, vrlo očiti zaključci. Br. 1. - da je čovek vrsta čiji su razvoj i opstanak na zemlji podređeni organizovanim zakonima prirode. Br. 2. - da je jedan od najsurovijih zakona prirode opstanak najjačih. Br. 3. - da priroda, u cilju usavršavanja vrste, promoviše i podržava razdvajanje unutar vrsta, pri čemu se jedna vrsta bori protiv druge, a jača opstaje. One koje se kreću stazama koje im ne odgovaraju za tu surovu borbu ne preživljavaju, već nestaju.

Postalo je očigledno da priroda ne brine o opstanku individue, već je mudro postavila i usadila u svaku jedinku vrste sredstava i volju da propagira, širi i unapređuje samu vrstu i, pri tome, u surovoj borbi za opstanak, tera vrste da se usavršavaju i napreduju, ili da, u protivnom, nestanu.

U trećem zakonu prirode nalazimo svrhu života i svrhu zbog koje smo smešteni na lice zemlje. Ovde smo da usavršavamo i razvijamo svoju sopstvenu vrstu. To nije cilj samo ljudske vrste, već i svih ostalih vrsta koje vidimo oko sebe, bez obzira da li je to ptica ili jelen, ribe u moru ili jato u vazduhu. Celokupni njihovi napori i celokupno razdoblje njihovog života je posvećeno ovom značajnom cilju koji je priroda postavila jedinki: da promoviše, usavršava i razvija vrstu, i pri tome da je poboljšava. Ili to ili nestanak. Priroda nije ni ljubazna ni neljubazna, ni milosrdna ni nemilosrdna u sprovođenju svojih zakona. Ona ne pravi izuzetke i ne toleriše izvinjenja. Samo uobražena, zaluđena budala može sebe da zamišlja kao biće koje je iznad i izvan zakona prirode.

Svaka ptica i svaka životinja znaju šta je njihov cilj. Čim postanu dovoljno zrele, one počnu da se razmnožavaju i da odgajaju svoje porodice dok i ove ne sazru. To im je glavna preokupacija tokom čitavog zrelog doba života. One izgleda jasno vide svrhu svog života. Čini se da je samo bela rasa tužno zbunjena po pitanju svog cilja. Priroda je odlučila koji su naši ciljevi, bez obzira da li ih mi ispunjavamo ili ne. Čovek, kao i svako drugo stvorenje, vodi vrlo plodan život sledeći plan koji mu je priroda namerila: širenje sopstvene vrste, podizanje porodice i usavršavanje vrste.

Tako smo došli do velikog krajnjeg odgovora na to šta je svrha našeg života: cilj koji je pred nas postavila sama priroda je, da mi, Bela rasa uvećavamo, unapređujemo i širimo Belu rasu, najviši domet koji se može postići u okrilju Prirode.

Mi, Bela rasa, smo superiorna vrsta. Mi smo kruna slave prirode. Imamo veliku čast i ogromno važnu obavezu. Beloj rasi su bili potrebni milioni godina da se razvije kao vrsta do svoje sadašnje najviše tačke. Na nama je da uveličamo, širimo, razvijamo, usavršavamo ovu najelitniju od svih zadivljujućih vrsta prirode. Ne samo da smo dužni da radimo na ovome, već je na nama i da se uzdižemo još više i više, da usavršavamo ovu najdivniju od svih tvorevina i da je poboljšavamo kroz generacije. U ovom trenutku istorije moguće je ubrzati usavršavanje Bele rase, kao što je moguće i za kratko vreme poništiti ovu fantastičnu pojavu u istoriji stvaranja.

Da, postoje neminovne lekcije istorije i neizbežni zaključci koje treba izvući iz same prirode. Neki ljudi će provesti ceo život u traganju sa istinom. Tragajući će možda i uleteti u samu srž istine koju traže, ali je neće prepoznati, saplešće se preko nje, podići se i nastaviti beskonačno da tragaju. Postoje neke istine koje su tako očigledne, da će promaći pažnji i najučenijih tragača. Sama istina o kojoj mi ovde govorimo je jedna od najvažnijih i najočiglednijih istina koje se ignorišu i previđaju, preko kojih se saplićemo i konačno ih zaobilazimo.

Ovo ni za trunku ne menja zakone prirode, kao što ni ignorisanje zakona gravitacije ne može promeniti ovaj strogi i nepopustljivi zakon. Svi ga jasno mogu videti – priroda želi da ga sačuvate od zaborava i da nastavite sa usavršavanjem svoje vrste. Ili ćete to učiniti, ili će vaša vrsta biti zbrisana sa lica zemlje. Priroda se ne brine da li vi prihvatate ili odbacujete ovu činjenicu, njenim zakonima ćete se svakako pokoriti. Na ovome je zasnovana naša celokupna filosofija. Na ovom zakonu prirode bazira se celokupna naša religija.

S obzirom da je to tako, ubeđeni smo da su sve filosofije života i sve religije koje su u skladu sa zakonima prirode dobre za našu rasu. Svaka religija koja nije u skladu sa zakonima prirode je neprirodna religija, veštačka religija i štetna religija, koja će uništiti rasu i ljude koji je prihvate.

Zbog toga je naša religija zamišljena da bude u skladu sa onim što priroda od nas zahteva da činimo. Naša religija je osmišljena da širi, uvećava i usavršava Belu rasu kroz čitavu večnost. Ne možemo da zamislimo ni viši cilj ni plemenitiju religiju od ove koja pomaže razvoju i usavršavanju najfinijeg dometa prirode – Bele rase.

Verujemo da u činu širenja naše vrste, pojedinac pronalazi najviše značenje života. Radeći to, stiže do najvećeg zadovoljstva i užitka u toku svog života na zemlji, tokom godina koje je priroda odredila da provede na ovoj planeti. U razmnožavanju, u podizanju porodice, u imanju dece i obezbeđivanju njihovog blagostanja, kao i praćenju njihovog zdravog rasta i razvoja, muškarac i žena nalaze svoje najveće ispunjenje i najtrajnije zadovoljstvo. Sve ostale aktivnosti su upućene na ovaj ogromni središnji cilj – podizanje dece do zrelog doba, kada će ona da se vezuju za suprotan pol svoje vrste, osnivaju porodicu, umnožavaju sopstvenu vrstu, podižu ih da budu snažniji, zdraviji, pametniji, lepši, sposobniji. Ukratko, oni će učiniti boljom sledeću generaciju i poslati je na put da bi mogla izneti novu generaciju. Ovo je veliki cilj u životu koji je priroda stavila pred nas, bez obzira da li se radi o Beloj rasi ili o bilo kojoj drugoj vrsti ovog ogromnog univerzuma, punog različitosti.

Bilo koji čin koji sprečava ili ugrožava ovaj plemeniti cilj je neprirodan, te predstavlja kršenje zakona prirode. Nama je svima jasno, na primer, da je homoseksualnost neprirodna i da su takvi ljudi devijantni. Moramo takođe shvatiti da priroda grubo kažnjava devijacije i da ih istrebljuje sa lica zemlje. Jasno je, na primer, da će društvo seksualno devijantnih osoba biti kratkog veka i da će ga priroda zbrisati sa lica zemlje.

U današnjem načinu razmišljanja nije toliko jasno da je jedan od primarnih zakona prirode očuvanje čistih vrsta, a u našem slučaju, očuvanje čiste rase i nezagađenosti njene krvi krvlju drugih rasa. Priroda mrzi meleze. Ona prezire mešanje. S obzirom da je odabrala nas, Belu rasu, za vrh i krajnji domet najvišeg razvoja, sada je, više nego ikada, naša sveta dužnost da, po svaku cenu očuvamo ovu veliku čast.

Nešto bitno...

A gdje je božanstveno ako nije u Rasi, naciji i u pojedincima koji su sopstvenom Voljom dostigli ono što je uzvišeno? Nema božanskog van toga. Šta je to "pagansko"? To je ono što je iskonsko, dakle ono što je primordijalno, ono što je nasledno genima i usađeno od samog Kosmotvorca! Religija, socijalne prilike, države, ustavi, načini ishrane, govora, razmišljanja - SVE to može da se obnovi, da se promjeni na bolje (kao što je danas degradirano, mi možemo da to izmjenimo na bolje, tj. da se vratimo u tok Prirode), ali jedna stvar ne može, to je KRV. Kada se krv uprlja tada je sve propalo.

Naši slavni preci su se borili da očuvaju našu krv čistom i uspjeli su u tome.
Oni koji su bili prije nas, sačuvali su zavjet Krvi, mi koji jesmo danas moramo da ga sačuvamo kako bi oni koji dolaze poslije nas mogli da nas slave i da nam zahvale na tome. Život je neumoljiv kružni tok, život je protiv vremena, Volja je protiv vremena i prostora. Ovu stvar neki zovu NS, neki je nazivaju Rasnim Idealizmom, kako god je nazvali znajte jedno: To je Najveća Stvar na ovoj planeti ikada! Biti dio ove stvari je nešto najveće što možete da uradite u svom životu.

Rasa je sudbina. Sudbina koja je toliko strašna, toliko prisilna, toliko nepromenljiva da ona čini jednog čoveka kriminalcem a drugoga čini genijem.

Niti je jedan od ovih ljudi odgovoran za ono šta su oni.

Nema slobodne volje u smislu da ja mogu da prilagodim ili formiram moj karakter onako kako kako ja to hoću. Moj karakter, moja osnova je već tu. Ona je promenljiva; data kao sudbina. Ja ne kontrolišem karakter, karakter kontroliše mene.

Hiperboreac

Професор Бранимир Малеш о динарском расном под-типу

ДИНАРСКА ГРУПА РАСА

Овом сам се групом раса највише бавио па стога њу најбоље и познајем.
У ову групу убрајамо два динаридска и неколико динароидних типова. Динариди су Динарски
и Херцеговачки расни тип.

Динарски расни тип (Динарска раса, Динарска или Јадранска раса). То је класични Динарац како га је први одредио и описао Деникер, то су људи чије су физичке и психичке особине већ давно запазили Serafino Razzi и Alberto Fortis. Овде свакако није потребно побројати и изложити све карактеристике ове расе, као што уопште за сад то није потребно ни за макоји други расни облик. Али ипак, да би узгред указали на сложеност свега онога што карактерише поједине расне облике, ми ћемо се нешто поближе позабавити и морфолошком и функционалном сликом нашег Динарца.

Хабитус Динарца, дакле оно што је упадљиво (кажем упадљиво а не основно или главно), могао би укратко да се изложи онако као што га је описао још фра Serafino Razzi, године 1595. Раци каже да су Далматинци у већини случајева висока раста, дугуљастог лица а пут да им је бела и умерено ружичаста. Тело им је развијено и подесно да издржи и велике терете. Уз те телесне особине помиње и психичке: оштроумност, спретност, ведар дух и истрајност у раду.
Исте такве Далматинце посматрао је Razzi y Италији, у околини Киетиа, где су сад, досељени пре неколико векова, изгубили све своје језичне, културне, етничке особине, али где су остали јасни трагови њихових динарских телесних облика чак и код данашњег медитеранског становништва (Livi, Troilo, Pulle).

Скоро два века после, други један фратар, Alberto Fortis, 1774 год., описује исти овај тип људи. Налази га око Дувара и Вргорца. И разликује га од другог једног типа, од становника из Равних Котара, Сињског и Книнског Поља. Док су они из Вргорца тамне пути, кестењаве боје косе и длака, дугачка лица и висока стаса, они из Котара здепасти су, плави, лице им је широко а нос затупаст. А и психички се разликују. Вргорчани су преки, поносни, храбри и подузимљиви а Котарани су напротив меки, послушни и умеју да се повинују туђој вољи. Овај први тип одговара и по својим морфолошким особинама и по својим душевним карактеристикама Динарцу Denikera или Günthera и других немачких аутора.



Видимо дакле да је конституција Динараца изразито дуголиниска (лептосоматска, респираторна), онако исто као код Теутонордиског расног типа. Не постоје склоности ка нагомилавању масних резерви. Не знам да ли од функционалних манифестација неке извесне можемо убројати у наследне особине или их морамо приписати исхрани, односно променама средине и измењеном начину живота. Али без сумње Динарац се у многоме разликује и функционално од других неких расних типова, у првом реду од конституционално другачијег Источноеуропида (Балтида, Лапоноида). Pende N. и његова школа настојали су и настоје да утврде те функционалне, те биотиполошке разлике.

У првоме реду динарски расни тип показује извесне особености у енергетском метаболизму као и склоности ка извесним оболењима. Производња енергије динарског човека нижа је од производње које нам дају разне таблице добивене на основу лабораториских и клиничних испитивања. Средња вредност од неколико десетина мерења базалног метаболизма неоспорно расно ''чистих'' Динараца, махом сељака, износи, кад се метаболизам одређује у 7 сати изјутра, 905,98 калорија према 949,02 колико је нађено за варошки елеменат дигестивне конституције и мешане расе. Да ли је ова разлика последица урођених расних, овде конституционалних, варирања, или је проузрокована неједнаком исхраном, у ствари и није важно, јер као што смо рекли, раса је комплекс одлика и наследних и уско повезаних за средину и неодељивих од уобичајеног живота.

Динарац је висока раста. Код Günthera налазимо да је мушкарац висок 174 цм а Eickstedt помиње ове вредности: 1783 мм (Малеш), 1670 (Lebzelter), 1658 (Biasutti). У сваком случају просечна вредност динарског човека прелази 176 см. Испитујући момчад Краљеве Гарде нашао сам да је висина класичног Динарца просечно 1769 мм. Сличну вредност констатовао сам и код Динараца у Старој Црној Гори, у западној Херцеговини, у Староме Влаху, Студеници, Жичи, као и у Моравичком срезу.


Дуголиниска конституција динарског расног под-типа

Уз висок раст имамо све оне телесне пропорције које углавном одговарају лептосоматској конституцији. Помињем једино однос трупа према доњем делу тела. Ако претпоставимо да раздаљина између пода и вертекса износи 1000, висина симфизиона износи 521,14, алтитудо седентис је 530,24 а висина омфалиона 597,11. Поменућу и највећи растегљај руку, апертудо максима. Ако је висина 1000 она је 1026,6. Рамена су шира од кукова, не само код мушкараца већ и код жена. Релативна раздаљина између акромиона је код Динарског расног типа 232,80, између трохантериона 184,6. Код динарских жена у Жичи релативни размак између акромиона износи 217,3, док је ширина кукова свега 175,6 (код мушкараца у Жичи: ширина рамена 219,4; ширина кукова 166,1).

И телесна тежина одговара конституцији којој Динарац припада. Средња тежина 356 особа из среза Жичког и Студеничког (безмало све сами Динарци, мерење вршено 1926 год.) показује доста ниску вредност, свега 64,0 кг. Доцније, код ''чистих'' Динараца које сам издвојио вршећи мерења у Краљевој Гарди (1934—1936), нашао сам нешто већу вредност, тј. 73,398. кг. Али не треба заборавити да су то војници одлично храњени. У сваком случају пондерални индекс, по Livi-y креће се између 231 и 237.

Кефалометриске вредности биле би ове (помињемо само неке): глабела-опистокранион 186,2; порион-вертекс 130.1; трихион-гнатион 178,8; трихион-назион 63,6; назион-субназале 54,9; назион-гнатион 115,2; еурион-еурион 161; фронтотемпорале-фронтотемпорале 116,7; зигион-зигион 147,3, диаметар бимастоидни 136,5; диаметар биангуларни спољашњи 95,4; диаметар биангуларни унутарњи 33,6; рима орис 51,6; гонион-гонион 113,9; аларе-аларе 34,4.

Према томе Динарац је брахикефал као што је већ давно утврдио Weisbach, односно на граници хипербрахикефалије; затим је Динарац хипереурипрозоп (индекс 78,2) и лепторин (индекс 62,6). И најпосле да поменемо да му је просечна боја дужице 11,5 (скала Martin-Schultz) a просечна боја косе 4,7 (скала Е. Fischer). Кожа је мрке боје (по Luschan-ovoј скали некако између 12 и 14). Нос је у већини случајева конвексан (око 60%) а може да буде и прав (40%). База носа је најчешће права или нешто спуштена.

Од осталих ознака поменућемо да је глава веома висока (високо је чело, па је према томе велика и физиогномска висина лица). Раздаљина између пориона и вертекса, нашао сам да је код претежно динарског Жичанина 122,3 (код жене 118,8) и код претежно динарског Црногорца 127,6, док је код ''чистог'' Динарца Краљеве Гарде 130,1. Потиљак главе није увек прав ''као секиром отсечен'', већ је често истурен, у најмању руку онако исто као код Фенонордиског расног типа. Филиповић c правом мисли да се често до заравњеног потиљка долази вештачким путем.

Од највеће је важности облик чела. Чело је високо, с дубоким залисцима (код ''чистих'' типова залисци су увек веома истакнути), са означеним прелазима према слепоочној кости, са развијеним надочним луковима, и густим, широким и чекињастим обрвама. Већ сад да поменем да многе карактеристике потсећају на фенонордиске облике. Тако на пр. дугачко, али снажно лице које је веома изразито, јагодичне кости, јака брада, мишићи лица, набори на лицу, и уопште физиогномске ознаке. Карактеристично је избраздано лице стараца. А и црте средовечних људи веома су упадљиве. Рекли смо да је база носа често окренута надоле, али може да лежи у свима правцима. Тако смо исто рекли да је хрбат носа повијен, орловског облика. Нос је релативно велик и снажан, са истакнутим гребеном.

Уста су велика; усне су средње величине или нешто веће, понекад естетски моделоване. Уши су дугачке, минђуша је велика, месната и од лица одвојена. Günther каже да је длакавост по телу у поређењу са осталим европским расама веома велика. У ствари Динарац је много мање маљав од неких медитеранских типова. Као што је Günther тачно записао, коса је прилично коврџава, ретко равна, али и доста ретка. Брада и бркови су јаки, не остављају слободних места, длаке су густо израсле и дугачке су. Тако су и обрве густе. Код жена усне су обрасле ситним длачицама.

Ето, ово су карактеристике Динарског расног типа, у ствари ово је само неколико карактеристика тог типа. Има и других особина нама познатих а и непознатих, које несумњиво стварају читав онај комплекс ознака, организован и недељив комплекс, који наслеђем прелази од оца на сина, на унука, од генерације на генерацију. Па је стога доста незгодно и нереално, али није увек и непрактично, ако Динарски расни тип (тј. Динарску расу) окарактеришемо напросто са ово неколико одредница: висок стас, брахиморфност лубање, тамна боја дужица, тамна коса. Могло би се претпоставити да се ово неколико одредница, ово неколико изабраних карактеристика, не јављају код других расних облика, већ једино код Динарског расног типа, и затим, кад су оне ту да су увек праћене целокупним динарским комплексом ознака, динарским хабитусом и оном функционалном суштином која ствара динарски расни тип.

У овом случају, код Динарског расног типа, изгледа да много не грешимо ако одаберемо те четири ознаке и ако се њима служимо при распознавању Динарског расног типа од других расних типова. Јер висок човек, брахикефал, коме је комплексија загасита и који је расно ''чист'', не може да припадне никавом другом расном типу сем Динарском. Па је стога велика заслута Б. Шкерља што нам је и теориски а практички доказао вредност ових ознака.

Али оваквим начином одабирања не издвајамо само ''чисте'' динарске облике, већ и многе друге укрштене мешанце који су или претежно динарски или који само једним делом имају динарске одлике. Ако дакле водимо рачуна само о овим ознакама морамо да смо свесни да не издвајамо једино оно што је динарско, већ уз динарско и друго много што, што је у појединим случајевима, код појединих индивидуа, више или мање органски повезано за динарски елеменат. Само два три примера: арменоидни облици висока стаса (а сад би могли да се питамо да ли је високо тело неопходна последица наследне везе са Динаридима) а такви облици свакако постоје, и код нас и уопште на Балкану, оваквим груписањем могли би да се идентификују са Динарским расним типом. Затим постоје Динариди, односно Динароиди са извесним арменидским и арменоидским ознакама. И они би, као високи људи, брахикефали тамне комплексије, припадали овој групи.

У Далмацији, али нарочито у Црној Гори, па и у Македонији, наилазио на разне облике мешанаца између претставника Динарске групе раса и Медитеранске групе раса. Ако су ови мешанци високи тамни брахикефали свакако долазе у групу људи са оне четири ознаке. Високи тамни брахикефали могу да буду и мешанци између Атланто-медитеранаца и других Медитеранаца (а ту дакле нема ни трага динарском елементу или Атланто-медитеранаца и Ориенталида или Арменида или Индида. Таквих мешанаца налазимо на Балкану, иако спорадично и у малом броју, па и код Југославена, али нарочито код Јевреја, и у приморју. Према томе оваквим груписањем, издвајањем на основу само неколико ознака, не можемо увек да се служимо ни у случају Динарског расног типа. Овим би се методом могли служити једино у претежно динарским крајевима, у којима не би било медитеранских или јерменских примеса. Код неких других расних типова овакво издвајање, на основу висине, облика главе и комплексије, још је већма отежано и скоро немогућно.

Херцеговачки расни тип (Савска раса или подраса). Овај други динарски расни тип исто се тако често јавља код Југославена као и Динарски расни тип. Од Динарског разликује се свега у једној јединој ознаци, у боји дужице, која није кестењава или кестењавотамна, већ плава или сиво-плава, а сем тога, можда тек једва осетно у неким физиогномским ознакама и душевним особинама. Физиогномија је нешто блажа, ведрија: не даје онај тежак, опори, несаломљив израз кога видимо код Динарца. А и душевне су карактеристике мекше. Али не бих за сада могао да тврдим да ли је ова физиогномска и душевна. разлика стварна или је само последица неког мог пролазног утиска. Можда су то ознаке неког обласног типа наших динарских (мислим географско динарских), крајева.


Херцеговачки расни тип по Малешу или "савид" по Б. Шкерљу: Српкиња, брунета са светлим очима.

Према Б. Шкерљу, који је први овај тип изнео у литератури као расни тип и који му је први дао име (по њему: Савски тип, Савска раса), Херцеговачки расни тип разликује се по овим наследним особинама: висок стас, брахиморфна лубања, светла боја дужица, тамна коса. Lebzelterje већ 1923 године описао један тип светлооких људи висока стаса (преко 1690 мм) а тамне косе.

То је његова IX типска комбинација. По њему у планинским крајевима око Ужица има 22—24°/o плавооких. Сивих очију има у мостарском округу. Плавих и сивих очију скупа у мостарском крају има око 55%.

Шкерљ је назвао овај тип по реци Сави (тип Савида), и уистину Lebzelter нам говори о једној северној зони дужица отворене боје. У ту зону уз друге покрајине долази Корушка, Штајерска, Крањска, Хрватска, према томе, крајеви око реке Саве. Али с друге стране видимо да се област ових Динарида углавном поклапа са географским динарским регионом и да већи део херцеговачке популације припада овом типу. Како су из херцеговачких крајева потекла добрим делом она метанастазичка кретања, којима су се населиле друге српске области са бројним плавооким Динаридима, као на пример Стари Влах, Рујно, крајеви око доњег тока Ибра итд., то би пре овом типу одговарао назив Херцеговачког расног типа (или по другој номенклатури — Херцеговачка раса или подраса, Ерцеговиди) него назив по реци Сави, по областима око те реке, где свакако овај тип није тако бројан ни тако компактан као што је у Херцеговини и у другим географски динарским крајевима.

Поменућемо да је у своје време Ивановски Динарски расни тип назвао Херцеговачком расом. Код Југославена налазимо ове


ДИНАРОИДЕ:

Један динарски тип светле комплексије, један динарски тип средње телесне висине а светле комплексије, један динарски тип средње висине, затим један динарски тип средње висине и светле боје дужица. Да ли има и других Динароида то за сада не бих умео да кажем. Наводим само ове који, по мом убеђењу, нису продукат мешања разних раса, већ су типови са сталним наследним комплексом обележја, која прелазе са генерације на генерацију, и који захватају простране области. Једино нисам уверен да је последњи облик, светлооки средње висине, заиста наследни и расни тип.

Рекли смо да Херцеговачки расни тип има све карактеристике класичне Динарске расе, и морфолошке и функционалне особине, једино што су му дужице слабије пигментисане, светлије боје. Замислимо сад други један тип који је у свом диферентовању отишао мало даље, тип који би у свему одговарао Динарском расном типу, али који би био светле комплексије. О том сам типу већ неколико пута писао, па се стога овде нећу много задржати.

Њега је свакако детаљно описао и одредио Lebzelter. To је његова Норска раса. Назвао га је по римској области Норикуму. Тај тип одговара а можда се и поклапа са Галатском расом Guiart-a. Haлазимо га дакле и ван Југославије. Ја сам га назвао Плавом динарском расом, или како бих сада рекли — Плавим динарским расним типом. Из истог разлога што Херцеговачки тип није згодно назвати Савским, мислим да и овом типу не одговара назив по Норикуму. Њега нарочито сретамо свуда онде где и класичну Динарску расу.



Српкиње класичног динарског и плавог динарског фенотипа

Плави динарски расни тип има светлу комплексију. Боја косе није сасвим плава већ више кестењавоплава, кестењавоплава са црвенкастим примесама, то је ''руса'' коса — црвенкастоплава, или жутоплава. Нарочито црвенкасте тонове видимо код бркова и браде. И кожа је јаче ружичаста и мање мрка од коже Динарског расног типа. Површински капиларни систем богатији је, разгранат, нарочито по образима. Комплексија нас потсећа на тонове Фенонордиског расног типа. Постоје и друге разлике између класичног и Плавог динарца. Оне на први мах нису толико фрапантне, али су у ствари веома карактеристичне и важне. Рекли смо да су код Динараца осетни прелази између фронталног и темпоралног дела главе, да су развијени надочни лукови. Код Плавог динарског типа те су одлике истакнуте; кости, сви прелази, све облине оштрије су, грубље. Услед развијености чела, нешто јаче истакнутог потиљка (не увек) индекс главе је нижи него што је код класичног Динарца (по једним подацима средња вредност 83,16!). Маљавост је нешто јаче развијена, чак би могли рећи да су Плави динарци рутави. Телесне су пропорције исте као и код Динарског типа, само што је тело још јаче издужено, телесна је висина за неколико милиметара виша.

Све нас то потсећа на Фенонордиске одлике. Ми би дакле унеколико могли да повежемо Динарску групу раса са Нордиском групом раса. Узгред да поменемо да је Р. Јеремић 1925 публиковао извесна своја антропометриска опажања из Тузланске области. И он налази светле високе људе. То је висока ксантобрахикефалија, како ју Јеремић назива према ранијој терминологији.

У многим нашим крајевима, у географски динарској области, у Шумадији, у Зети, постоји извесан константан наследни тип, дакле расни тип, који и морфолошки и физиогномски одговара -Динарском расном типу, само што му је телесна висина нижа (средња вредност једног низа од близу 30 особа око 168 см). Мислим да телесне пропорције овог типа одговарају пропорцијама класичне Динарске расе. Овај тип ниуком случају не може да се идентификује са Алписком расом. Пропорције главе и лица, физиогномија — осетно су динарске.

После детаљнијих испитивања моћи ћемо да дамо ближе карактеристике овог типа. Кад буду завршена испитивања које је започео у Француској Vallois a у Југославији Малеш о Динарској раси и њој блиским облицима, решиће се ово питање. За сада не бисмо хтели нарочито да истичемо овај тип ни нарочнто име да му дамо. Зваћемо га једноставно Динарским расним типом средње висине. Постоји још један такав динарски тип средње висине, само што му комплексија одговара пигментским тоновима Плавог динарског расног типа. Пропорције, хабитус, морфологија потпуно су динарске. Телесна висина, или је иста висини Динарског расног типа средње висине, или је за нешто мало мања (средња висина око 165 до 166 см). Карактеристична физиогномија је динарска, али са нешто лукавости, потсмеха, шале, са нечим шеретским, ерским. Ја бих стога овај плави динарски расни тип средње висине назвао — Ерским расним типом. Налазимо га у динарским крајевима, свуда онде где сусрећемо Плави динарски тип.

Поменућемо још један динароидни облик. Ако пратимо појаву горњих Динароида и у времену и у простору, уверићемо се да су то наследни облици, дакле константне расне форме. Да ли и овај последњи облик можемо сматрати константним наследним расним типом, то за сада не знам. Замислимо расни облик који у свему одговара Динарском типу средњег раста, само што су му дужице светле боје. Такав би тип одговарао Херцеговачком расном типу осим у висини тела. Овај Динарски светлооки расни тип средњег раста сусрео сам у Шумадији, Старој Црној Гори и у географски динарском региону, али, уколико сам прошао појединнм крајевима, само спорадички и ретко. Ово би укратко били Динариди и Динароиди, дакле Динарска група раса. А сад прелазимо на другу једну групу расних облика, за наше крајеве исто тако од нарочитог интереса, иако мање важну и по броју припадника слабију. То је МЕДИТЕРАНСКА ГРУПА РАСА…..

Написао: проф. Бранимир Малеш

ANATOMIJA NACIONAL SOCIJALISTIČKE ORGANIZACIJE

Osnovni zahtev za političku NS organizaciju je gajenje prijateljstva preko neformalnih skupova, pre nego što bi trebala da bude zaokupljena organizovanjem formalnih događaja gde se održavaju i slušaju govori. Ovo održavanje i jačanje prijateljstva između NS drugova je tako vitalno a tako zaboravljeno od mnogih organizacija koje se uspinju za društvenu moć. U svojoj osnovi, ovakvi neformalni skupovi su odgajanje organske “zajednice”: Korak ka formiranju pravog plemena i odvajanje od mrtve ljušture konvencionalne partiske politike.

Posledično ovome i kada se ovi gore navedeni zahtevi ispune (t.j. 4-5 godina od sada), sledeća faza u NS Revoluciji leži u prezentovanju novog tipa svesnosti. U ovome, Religija Nacional Socijalizma igra ključnu ulugu - u stvari, ona je osovina oko koje se sve ostalo okreće. Kao što je već istaknuto, Nacional Socijalizam mora da se ostvari na realan, praktičan način, Stvar za koju su individualni životi sredstva. A ovo znači da će jedan tipični Nacional Socijalista evoluirati, da bude jedan pojedinac čije shvatanje i posvećenost prevazilazi hiljade godina! Preko težnje za odgajanjem ove svesnosti - preko efektnog primenjivanja nove forme življenja - Nacional Socijalista će postati sami Nacional Socijalizam, pre to nego član kluba za koji je Nacional Socijalizam samo “interes” koji je zanimljiviji od ostale prošlosti sadašnjeg Zapadnog društva.
Napisao: Richard J. Moult

NACIONAL-SOCIJALIZAM: ARIJEVSKI NACIN ZIVOTA

Autor: David Myatt
Prevod: Maja

Nacional-socijalizam se prvo i prvenstveno tice arijevske rase: prirode, dobrobiti i buducnosti Arijevca. Sledecih sedam tacaka ukratko izlazu najvaznije aspekte nacional-socijalizma.

1) Nacional-socijalizam je izraz, manifestacija Sudbine arijevske rase. Nacional-socijalizam izrazava prirodnu zelju za zdravim, plemenitim Arijevcima koji ce ziveti sa svojim sunarodnicima da sacuvaju i prosire svoju jedinstvenu rasu i jedinstvenu kulturu, da napreduju i evoluiraju, naravno u skladu sa zakonima Prirode i u skladu sa jedinstvenom Sudbinom arijevske rase. Po nacional-socijalizmu ta sudbina je da civilizuje, da istrazuje, saznaje, osvaja, traga za novim avanturama i novim granicama.
U osnovi nacional-socijalizam govori sta znaci biti Arijevac i on je vodic za arijevski nacin zivota.

2) Nacional-socijalizam ja izraz zelje zdravih, plemenitih Arijevaca da budu slobodni i da zive u socijalno ispravnom drustvu. Nacional-socijalizam izrazava zelju zdravih, plemenitih Arijevaca da zive u arijevskom drustvu gde ce se ceniti arijevske vrednosti i arijevski obicaji.
Nacional-socijalizam sva danasnja drustva smatra anti-arijevskim, kao dekadentna, niska i represivna. Sva ta drustva su posvecena potiskivanju arijevskih vrednosti, obicaja i same arijevske kulture. Ova drustva su u sustini i sa svojim neprirodnim drustvenim zakonima stetna po Arijevce, njihovu rasu i njihov nacin zivota. Nacional-socijalizam trazi obaranje ovih dekadentnih i ne-arijevskih drustava kroz revoluciju i smatra da su sva sredstva dozvoljena u ratu za arijevski opstanak i slobodu.

3) Nacional-socijalizam izrazava, potvrdjuje i zastupa arijevske vrednosti ispred drugih vrednosti. Ove arijevske vrednosti izrazavaju duh, karakter, prirodu Arijevca, i tako predstavljaju ono sto znaci biti Arijevac.
Ove vrednosti su u osnovi: cast, odanost i duznost. Kao takve one predstavljaju plemeniti ratnicki duh. Ovaj plemeniti ratnicki duh, ili etos, je suprotan zelenasenju kapitalizma, i u danasnjem vremenu drustava izgradjenih ili zavisnih od zelenasenja, dugova i interesa, te tako zavisnih od novca i medjunarodnih finansija, nacional-socijalizam pokusava da izgradi potpuno novo drustvo zasnovano na casnom radu i brizi za dobrobit arijevskog naroda u kome ce se robovanje dugovima i interesu biti ukinuto.

4) Nacoinal-socijalizam tvrdi da je rasa od osnovne vaznosti. To znaci potvrditi i sam zivot, kao i evoluciju zivota. To znaci potvrditi Prirodu i zastupati je, jer rasa prikazuje kako priroda finkcionise i kako se Priroda manifestuje nama i u nama, kao pojedincima.
Otuda se nacional-socijalizam bori za rasne razlike i sarolikost kao i stvaranje odvojene etnicke domovine za Arijevce i samo Arijevce.

5) Nacional-socijalizam priznaje vaznost individualnog karaktera, najosnovniji princip Nacional-socijalizma je da se pojedinci mogu menjati na bolje kroz dela, trijumf, individualne volje i kroz nadahnuce idealizmom. To je teznja licnom savrsenstvu, trijumfu plemenitih vrednosti kroz teznju ka plemenitom, najvisem licnom cilju.
Princip vodjstva koji nacional-socijalizam podrzava je manifestacija preimucstva individualnog karaktera, jer pojedinci plemenitog karaktera predvode i inspirisu druge.

6) Nacional-socijalizam irazava, potvrdjuje i zastupa prirodne, zdrave i neophodne instinkte Arijevaca, i one stvari koje cine zdrave rasno svesne Arijevce sa osecajem duznosti i jakog karaktera. Za nacional-socijalizam takvi zdravi instinkti- kao zelja za zivotom sa svojom rasom i zelja da se svoja rasa postavi ispred drugih rasa su manifestacija volje prirode.
Stoga nacional-socijalizam stoji u suprotnosti sa dekadentnim drustvima danasnjice, podrzava i zastupa koncept borbe, teznje za individualnom i rasnom izvrsnoscu. Tako nacional-socijalizam podrzava i zastupa neophodnost rata. Potvrdjuje da je rat jedina prava proba karaktera, jer priznaje da samo oni koji su se dokazali kroz vrednost u ratu mogu biti autoriteti u nacional-socijalistickom drustvu. [tavise, nacional-socijalisticko drustvo bi zahtevalo od svakog fizicki zdravog omladinca da prihvati samodisciplinu i osecaj duznosti svom narodu kroz aktivnu vojnu sluzbu, jer odredjuje da samo oni koji su na taj nacin pomogli svom narodu mogu biti gradjani nacional-socijalisticke Drzave sa svim pravima gradjana.

7) Nacional-socijalizam je izraz i potvrda kulturne superiornosti Arijevaca. Nacional-socijalizam shvata vaznost arijevske rase kao prvobitnog stvaraoca civilizacije, stvaraoca plemenitog, casnog, pravednog i civilizovanog nacina zivota.
Po tome, neki od osnovnih prakticnih ciljeva nacional-socijalizma su:
a) ocuvanje rasne cistoce arijevske rase kroz stvaranje arijevske domovine i ohrabrivanje zdravih arijevaca da se vencavaju i osnivaju velike porodice za sta ce dobijati novcani podstrek i socijalnu podrsku;
b) kroz obrazovanje i vojne institucije ohrabrivanje plemenitog arijevskog keraktera u pojedincima i obezbedjivanje fizickog zdravlja i dobrobiti naroda, posebno mladih kroz rigoroznu fizicku i vojnu obuku;
c) osnivanje zdravog, snaznog i naprednog ruralnog nacina zivota i ruralne ekonomije kao sredstva za proizvodnju zdrave hrane i zagovaranje zdravog zivota u prirodi.

David Myatt

Ko su Arijevci?

Jednostavan, kratak, ali jako dobar edukativni video na temu ''ko su Arijevci'':

http://www.youtube.com/watch?v=4lm9-qD2bq0

ГЕНОЦИД...

Расно мешање је смрт за све расе које у њему учествују. Главни актери оваквих "сједињавања" онога што мора остати раздвојено су слуђене особе. Чувајте се таквих, а незагађене подучите исправном!

ЧУВАЈТЕ СЕ РАСНИХ ИЗДАЈНИКА - КАКО СУ ИЗДАЛИ СОПСТВЕНУ РАСУ, ИЗДАЋЕ И ВАС!