Tekst sam preuzeo iz magazina za rasno svjesne nacionaliste "Srpski Front", broj 18.
BORBA ZA ŽIVOT
Osnovica svake duhovne forme - bilo ta forma “politička” ili “religiozna” - je u tome da ona omogućava, za pojedinca, življenje te struje Života koja teče unutar i izvan individualnih života. Radeći ovako, ovo omogućava da ono što leži izvan personalnog da bude na raspolaganju, i tako transformiše individualni život u nešto što poseduje pravu svrhu: svesno usvajanje i individualne Sudbine i veće kolektivne rasne Sudbine, čiji je deo individualna Sudbina.
Tražiti saznati zašto mi živimo i umiremo, i zašto imamo tokom ovih procesa osećaj često bezimenog strahopoštovanja koje se tiče sveta oko i izvan nas, je ono što obeležava naše vrste kao potencijalne Bogove. I u ovome traganju, jeste ili bi trebalo da bude, želja za otkrićem Istine i težnja za življenjem te Istine na praktičan i smisaoni način. Ono što je Istinito to jeste - u Prirodi; u pojedincima; u rasama; i u kosmosu.
Ta Istina i njeno otkriće je esencija Nacional Socijalizma. Put Nacional Socijalizma prepoznaje borbu između sila Prirode i onih koji se suprostavljaju pozitivnoj evoluciji, i eksplicitivno obezbeđuje Arijevskog pojedinca sa sredstvima za postizanje trijumfa Života. Ono što sačinjava pozitivnu evoluciju je ono što se pokorava Zakonima Prirode - dok je ono što je protiv nje, kapitalistička težnja za produkcijom i konzumerstvom izvan svih ostalih stvari.
ILUZIJA SEBE
U Arijevskoj borbi za Život, ličnost pojedinca može biti produktivna i može biti ometajuća. Kvaliteti koji čine pojedinca mogu biti ojačani za izražavanje jedinstvenih načina tokova Života - možda preko kreativnog rada, duhovnosti, naučnih otkrića i tako dalje. U svim ovim stvarima, život, narav i mogućnosti pojedinca su sredstva prema napretku veće kolektivne rasne Sudbine kosmosa. Ovi aspekti sami po sebi nepostoje tek tako; zbog same svrhe “samo-izražavanja” i “pravo na biti neko”. Kreativnost - “umetnost” - naprimer, nepostoji tek radi koristi samog umetnika, a ovo se odnosi na svu umetnost ako se ona koristi za čisto sebične ciljeve, u tom slučaju ona je sasvim beskorisna. Tako je isto i sa “personalnošću” - nečijim samo-imidzom/indentitetom. Individualna personalnost je vrlo ograničena, i prema tome neobezbeđuje osnovu na kojoj može da se formira “pogled-na-svet”.
Pogrešno je uverenje da mi Arijevci imamo “pravo” da ugađamo spiritualne stvari prema ličnome ukusu. Ovo trenutno ne-arijevsko društvo je karakteristično po samo-opsesiji i samodovoljnosti, i to je taj sam konzumerski etos kome mora efektno da se suprostavi ako ćemo mi Arijevci da evoluiramo dalje. Sebičnost našeg doba znači da mi sada proživljavamo kulturu koja nema fokusa na ničemu što je izvan lične zadovoljštine: više nepostoji za Arijevce slavna vizija za koju bi se borili i umirali. Sama duhovnost je postala podčinjavanje ovom “supermarket” mentalitetu gde tragalac može da uzme i odabere bilo koji sistem ubeđenja koji mu se čini “ispravnim” za njega. I kriterijumi po kojima ljudi tako biraju su opet, u suštini, proistekli iz samo-zadovoljenja: tu je premisa da su “individualne” sklonosti i lična osećanja u stvari najvažnije i da su to primarni kvaliteti na kojima se zasniva sud. Stvarnost ovakvog preobilja raznolikih duhovnih izražaja među našim sopstvenim narodom je nedostatak duhovne usredsređenosti, gubeći i tražeći pravu energiju koju mi posedujemo unutar nas: Volju koja nas je jednom fokusirala i usmeravala, prouzrokujući da se dese prave promene u pravome svetu.
Nacional Socijalizam nas uči iluziji sebe: da se veličina jedino dešava na višoj skali (t.j. u terminima civilizacije) kada narod posveti sebe istinama koje postoje izvan njihovih sopstvenih života - izvan njihovih ličnih osećanja i sklonosti. Samo Nacional Socijalizam sada ima kapacitet da ujedini sve Arijevce duhovno, i usmeri tu duhovnost ka ostvarivanju naših evolucionih ciljeva. Stvarnost je da će trajnije pozitivne promene jedino da se dese kada počnemo da se usredsrđujem na ono što je koren svega: na našu Dušu. Samo kada naša Duša bude oslobođena, onda će sve ostale stvari - političke i sve ostale - doći na svoje mesto.
Ono što se zahteva od Arijevaca je da teže prevazilaženju lične mentalne dekadencije; da prestanu da putuju kroz ZOG-ov supermarket duhovnih pomodarstava i da postanu Nacional Socijalisti i ništa drugo. Sasvim prosto, sve ostalo osim Nacional Socijalizma biće jedino diverzija. Ako ovu izoluje Arijevce koji praktikuju Hrišćanstvo, onda neka tako i bude: došlo je vreme za neka odlučujuća i teška prosvetljenja za naš sopstveni, trenutno mekani i mlitavi narod, tako da bi mi kao Rasa mogli da krenemo dalje. Realizovanjem religije Nacional Socijalizma, mi razvijamo nasleđe koje nam je dao Adolf Hitler: sve manje od ovoga je kompromis i samo bi usporavao i verovatno ubio ovakav razvoj.
Nacional Socijalizam ulazi u novu fazu i ta faza podrazumeva povećanje broja Nacional Socijalista koji svesno razumeju našu Stvar u njenom organskom značenju; koji shvataju da to što mi radimo sada je osnova za nešto što će živeti i cvetati za najmanje hiljadu godina od ove tačke - i što će živeti ne samo na ovoj Zemlji, već i u drugim regionima Kosmosa. Ovaj duhovni rast Pokreta je po svojoj prirodi spor i Prirodan, i suprotno shvatanju većine umešanih u “politiku” ovo još nema potrebe da bude potpomognuto od masovne podrške: radije, ovo će izrasti iz male tvrdo korne grupe pojedinaca koja neće hteti da ugrozi ovaj duhovni rast kompromisom fundamentalnih principa Nacional Socijalizma a da bi zadovoljili ostale Arijevce koji nemogu da učine punu tranziciju. Umesto toga, duhovne osnove tako postavljene će omogućiti masovni pokret da se desi sam od sebe na prektičan i efektan način: ova masovna podrška će se desiti kada svi uslovi budu ispravni za njeno pojavljivanje, ti uslovi biće posađeni i očuvani religioznim aspektom. Pošto smo protraćili godine i gomile novca na igranje partiskom politikom, tražeći poštovanje masa i direktno konfrontiranje sa Sistemom, mi se moramo suočiti sa realnošću i da radimo sa jedinom stvari koju ZOG nemože da zatvori ili ubije: naša slavna Arijevska duša.
NOVI RATNIČKI BOGOVI
Poruka naših herojskih Arijevskih predaka je: Zašto tražiti postati “velika riba u maloj zdeli”, kada možete postati sami kosmos! Jer ultimativno, to je samo kosmos, obogaćen sa lepotom Rase, koji postoji i poseduje smisao. I postati heroj u pravom Arijevskom smislu je znati da mi jesmo taj kosmički Život, to večito evoluiranje.
U ovoj potrazi za Arijevskim herojizmom, Adolf Hitler je najveća inspiracija. On je najača karika u lancu Arijevske evolucije: On je živeo i umreo da bi Arijevski život kao celina mogao da se oteletvori u svesnosti, i dostigne novi stadijum u svojoj Sudbini. Bez njegovog postojanja, i bez života i smrti onih koji su se borili za principe koje je on proklamovao, mi sami sada nebismo postojali. Mi moramo da slavimo činjenicu da ni jedna pojedinačna smrt tokom ovog prvog Svetog Rata nije bila uzaludna, jer bez neophodnog prolivanja njihove krvi, mi - novi život koji sada cveta - nebi mogli da postojimo. Na najvažniji način, mi i jesmo ovi pali Arijevci, pošto smo istog duha i iste svesti: naše pojedinačne ličnosti su jedino sredstvo prema istome Rasnome cilju; cilju koji prevazilazi dužinu i širinu eona.
Pa ipak mi moramo da nastavimo poštovati individualni heroizam naših palih drugova, zato što je unutar njihovih ratničkih dela ona Arijevska suština koja mora ponovo i ponovo da se hvata kroz svaki individualni život. Nacional Socijalizam živi uvek kada mi pokušavamo da ponovo izrazimo njegove principe na dnevnoj osnovi unutar naših života. Nikakva velika količina proučavanja Arijevske istorije, ili čitanja publikacija političkih organizacija ili pisanje učenih članaka neće činiti Nacional Socijalisticki život. Niti često posećivanje NS skupova, a dok mu je ostatak života svezan za Sistem, čini nekog pravim Nacional Socijalistom.
Mi moramo da počnemo da živimo sa arogancijom koja počiva unutar našeg duha - arogancija da smo mi Arijevci ne samo superiorniji od svake druge vrste života, već da svaki novi individualni Arijevski život ima potencijala da bude superiorniji od predhodne Arijevske generacije. Mi koji živimo sada nismo nikada iskusili patnju i ekstazu borbe kao što su oni pre nas. Ali to nas ne čini manjim primerima koji sada samo treba da čine obožavanje prošlosti i veličine Adolfa Hitlera, Degrella i Hessa, zato što smo vredni i sposobni jedino za tako nešto. Adolf Hitler i ostali drugovi bi bili zgađeni ovakvim ponašanjem - čistim traćenjem žrtve i znanja za koje su se borili da nam ga daju.
Duh Adolfa Hitlera nas obavezuje da pođemo dalje - da težimo da ga prevaziđemo, jer ovo je smisao dara evolucije koji nam je predat. Trenutno mi možemo biti, u poređenju sa onima koji bejahu pre nas, meki u duhu i pokvareni nearijevskom vladavinom pod kojom smo prinuđeni da živimo, ali mi još uvek posedujemo potencijal, genije evolucije, da prevaziđemo naše sadašnje stanje i stvorimo nova herojska doba koja će prevazići sve što se predhodno dešavalo u Arijevskoj istoriji. Mi možemo ponovo da izrazimo Arijevsku veličinu i stvorimo nove forme koje redefinišu smisao samoga ljudskoga postojanja: ako mi neposedujemo više fanatizam uverenja, dali smo onda još uvek Arijevci? Ili smo postali više sličniji tipičnim cionistima, jadikujući i pridikujući o nepravdama u životu?
Mi posedujemo aroganciju da odlučimo da nastavimo i prevaziđemo život, pa čak i veliko razumevanje, Adolfa Hitlera. Ovo nije uvreda za najvećeg Arijevca koji je do sada živeo, zato što je ovo upravo ono što je on sam želeo od nas da uradimo. On je kao najviši planinski vrh koji tek mora biti osvojen, da bi se ugledali jos viši vrhovi koji nas očekuju na horizontu.
Niko od nas koji trenutno žive verovatno neće biti ta osoba koja će prevazići ove ideale - u sustini, takva individua se možda neće pojaviti još najmanje za čitavo stoleće. Ali preko naše velike, neutoljive Arijevske želje da prevaziđemo i prkosimo, mi koji trenutno živimo, našim životima ćemo omogućiti da takva osoba postoji u budućnosti. Naša istorija je prepuna sa neverovatnim Arijevskim životima i delima, i tako može biti ponovo - i na mnogo većem i višem nivou. Posle svega, mi imamo tek da ispitamo i osvojimo zvezde...
Šta nam je potrebno da bi shvatili našu slavnu Arijevsku svrhu? Partiska politika? Revolucionarna politika? Jos jedan politički žurnal? Potrebna je samo naša najveća aktivnost, koju nikakav novac nemože da kupi ili stvori: naša volja. Jer u ovome našem Nacional Socijalizmu fundamentalno se radi o Arijevskoj Sudbini i Arijevskom Duhu - on je fundamentalno duhovni pokret i prema tome je stvarno religiozan. Adolf Hitler je ovo znao na način koji većina Arijevaca nemože da pojmi. On je znao ovo u najprivatnijim momentima razmišljanja, smisao koji su tek nekolicina njegovih drugova moglo da podeli. I on je ovo znao na najestetičniji način, kada je u svojoj šesnestoj godini po prvi put iskusio Wagnerovu operu Rienzi, kada se posle toga popeo na vrh brda Freinberg, gde je ispod zvezda svome drugu iz detinjstva August Kubizek-u izgovorio njegovo otkrovenje duha:
“Bilo je to kao da drugo biće progovara iz njegovog tela, i to ga je dirnulo isto kao što je dirnulo mene... Osetio sam da i on sam sebe sluša sa začuđenjem i emocijama na ono što je izletalo iz njega sa elementarnom silom. On je prizivao grandiozne, inspirišuće slike svoje sopstvene budućnosti i svog naroda.”
Ovo duhovno razumevanje Adolfa Hitlera bilo je vezano sa tragičnim prihvatanjem da on sam neće doživeti da vidi svoje delo u punom rasponu. Mi koji smo ostali, nasledili smo ovo veliko zaveštanje i imamo svetu dužnost da učinimo stvarnim ono čemu je težio najveći Arijevac koji je do sada živeo. I on nije imao ovu težnju za samoga sebe, za svoju ličnu korist, već za nas i za one koji će nas naslediti i doći posle nas. Kako ovo nemože da vidimo kao religisku misiju, da živimo po i ponovo pronađemo ideale koji su jednom bili ostvareni a koji su kratko goreli - potekli od ovog skromnog i velikog čoveka?
Koje je veće zaveštanje sećanja na Adolfa Hitlera nego da stvorimo novu fazu u Arijevskoj istoriji - istoriju koja će odjekivati kroz kosmos? Budući Reich leži sada u našim rukama....
SMISAO INDIVIDUALNOSTI
Postati heroj u pravome Arijevskom smislu dešava se kada pojedinac odabere da odloži u stranu ličnu dekadenciju i posveti svoj život Stvari koja drži ili ima potencijala da predstavi i proširi evoluciju aktuelnog života. Kada je pojedinačni život predan ovome, onda se dešava sinteza svog života i tako je smisao života shvaćen. Bez ovog načina življenja, mi smo ništa posebno - uprkos našeg sopstvenog izgleda i impresivnih reči: ali sa time mi smo izuzetni - mi sa ovakvim načinom života dajemo ime bezimenom strahopoštovanju i postajemo sve žive stvari, prošlost, sadašnjost i budućnost.
Sa ovakvim načinom življenja, mi razumemo ono što je potrebno da bi mi - a to je kosmos - evoluirali i doveli do još većeg napredovanja Bića. Ovo poimanje i neophodna akcija u stvarnom svetu koji je zahteva, daje “personalno” kao uskogrudost i ultimativno ga odvaja od smisla.
Živeti prema tome zahteva da pojedinac teži životu po kodeksu časti. Biti častan znači biti odan Stvari kojoj ste se zakleli na lojalnost - čak i kada, a posebno kada, se pojave lični problemi i konflikti. Sukobljavajući se sa ličnim teškoćama na častan način - na racionalan, balansiran, značajan način - kvaliteti koji čine individu se produbljuju i ličnost se pod time uslovima razvija na određeni način.
Baš kao što je bilo otkroveno u spisima druga Davida Myatta, Nacional Socijalizam sadrži najviše Arijevske ideale. Za mnoge ti ideali će se učiniti nedvojbeno vrlo ličnim, i zahtevaće velike napore volje. Neki od tih ideala - naprimer Nacional Socijalistički negativni stav o rekreacionoj upotrebi “droge” - biće bez ikakvog apela i sasvim suprotni pojedinačnoj samo dovoljnosti i zadovoljstvu modernog individualnog životnog stila. Ali mora se razumeti da Nacional Socijalizam postoji za pojedinca kada taj pojedinac teži životu po najvišim Arijevskim idealima - i ako nema te težnje, često nasuprot ličnim željama, onda nema ni Nacional Socijalizma. Ono što će biti umesto njega je u najboljem slučaju samo uloga/gluma, “interes”, uprkos iskrenosti pojedinca.
Svaka organizacija koja namerava da predstavlja Nacional Socijalističku stvar, mora da gleda da u svojoj sopstvenoj propagandi izrazi apsolutnu visinu Arijevskog ideala. Nesme biti nikakvog straha u takvoj NS organizaciji da će zbog toga izgledati i suviše izolovana prema opštoj javnosti - odvojena od “prosečne”osobe. Nacional Socijalizam traži da inspiriše Arijevce sa željom, strašću i veličinom koja je jednom bila izražena od Arijevskih heroja kao što je Aleksandar Makedonski. On ne traži da sebe “zaglupi i spusti dole”, već će on radije da uzdigne mase na svoj sopstveni nivo.
Nacional Socijalizam počinje izražavanjem apsolutne uzvišenosti Arijevskog ideala. Na ovom početku, tek nekolicina će težiti čak i protiv sebe samih da donesu na svet skoro zaboravljeni Arijevski duh. Novi preobraćenici će možda tada naučiti o ovim visokim idealima i na početku će se osećati distanciranim od naše Stvari zbog njihove sopstvene slabosti koja će se tada pokazati: oni će verovati da nije moguće za njih same da ostvare Trijumf Volje. Ali ako tu postoji želja i predanost, i jos važnije živi primer težnje ostalih, onda će ovi novi preobraćenici i te kako otkriti da su oni u mogućnosti da žive prema Arijevskom idealu. Oni će moći da bace pogled unazad ka prošlosti i biće u mogućnosti da vide koliko su napredovali od kada su po prvi put stali na put Nacional Socijalizma.
Pojedinci su bili i suviše dugo trenirani od strane Sistema da prihvataju mediokritet - u samima sebi, u ostalima, i u svetu. Oni su obrazovani bez prosvećujuće stvarnosti individualne moći i izbora koji počiva u svakome pojedincu da napravi razliku. Mi samo trebamo da razmotrimo živote velikih ličnosti iz naše prošlosti da bi dobili nagoveštaj za šta je svaki Arijevac danas potencijalno sposban. Mi svi delimo jedan isti Duh, i sama svrha Nacional Socijalizma je da ohrabri Arijevce da krenu ka ovome, u mnogome zaboravljenome izvoru. Ako mi nemožemo da dođemo u dodir sa Arijevskim Duhom i nismo u mogućnosti da koristimo taj Duh sa kojim je svako od nas rođen, onda u tome slučaju mi neživimo stvarno.
Ono što je inspirišuće - i prema tome ono što ima potencijala da promeni individualni život - je ono što je lepo, što prevazilazi prihvaćeno i što nam predstavlja najviši izazov. Ono što je inspirišuće je ono što je plemenito i veliko. Ono što je neinspirišuće su ograničenja nametnuta od strane lične slabosti onome što je veliko.
Sasvim suprotno od dosadnih starih laži naših neprijatelja, Nacional Socijalizam nije abstraktna konstrukcija koja želi da nametne svoje dogme nad društvom. On je, baš kao što je maločas rečeno ovde i rečeno mnogo puta drugde, organska forma koja poseduje svoj sopstveni Život i Sudbinu. Ovo znači da naš Nacional Socijalizam nemože biti izmanipulisan prema ličnosti jednog/nekog pojedinca (čak i onda kada se to, neizbežno, ponekada dogodi). Mora postojati jaka osnova na kojoj on može rasti, ali oni koji prihvate njegovu formu moraju također da osiguraju da ta forma sama diktira svoj sopstveni razvitak prema sopstvenoj prirodi i nadpersonalnim ciljevima. Ovaj razvitak dešava se preko jedinstvenih kreativnih mogućnosti svakog pojedinačnog Nacional Socijaliste, i prema tome kako su ove mogučnosti uzgajane i dozvoljene do punog izražaja od Nacional Socijalističke organizacije. Mora uvek postojati balans između onoga što je doneto od Bića, od strane Volje pojedinca i onoga što ustvari postoji izvan tih pojedinaca u većoj organskoj formi samog Nacional Socijalizma.
Prema tome nema mesta u Nacional Socijalizmu za egoe i jadnim igricama za vlast. Disciplina i Poredak koji se tako izražavaju iz Nacional Socijalističkog duha, nepočivaju u uniformama ili formalnim mitinzima, kao što nisu izražene ni od strane sterilnog, ometajućeg “vođstva”. Poredak koji mora postojati je poredak samog kosmosa - poredak koji je izražen u zakonima Prirode. Ovi zakoni nisu nikakva izmišljotina, već prirodna stvarnost, i mi prosto postojimo da bi primenjivali ove zakone, a ne da ih zaobilazimo sa ličnim ograničenjima i mišljenjima. Prema tome, Nacional Socijalizam je moderni, relativni i mnogo više razvijeni izražaj onog što je Prirodno, onog što je nekada bilo (netačno) označeno kao “Pagansko”.
Tako, iskreno organska/duhovno/revolucionarna forma ne zahteva od svojih poklonika da se ponašaju na način koji je protiv Prirode, kao što ih ona ne prinuđuje na verovanje i prihvatanje dogmi. U svim ovim izražajima Nacional Socijalizma mora biti prirodnosti i spontanosti. Ako forma ne poseduje ove stvari, onda je ona potpuno beživotna bez potencijala za promenu.
PRVI KORAK U ARIJEVSKOJ RELIGIJI
Početi sa praktikovanjem Religije Nacional Socijalizma nije težak korak za pravog i iskrenog Nacional Socijalistu. Ustvari, to je praksa koja se već obavlja - pa makar i na podsvesnom nivou - od svih pravih Nacional Socijalista pošto oni svi imaju shvatanje da je naša Stvar mnogo više od tek “politike”. Naša Stvar je ukorenjena u Krvi i Tlu - ona je ukorenjena u Duhu.
Da bi otpočeo sa svesnim izražavanjem stvarnosti da je Nacional Socijalizam Religija, Nacional Socijalista nemora da traži knjige prepune ceremonija, vodiče za uspostavljene protokole ili reči mudrosti i vodilje od hijararhiski uspostavljenog “sveštanstva”. Sve ovakve stvari su deo sada mrtvih formi prošlih Religiskih izražaja. Nacional Socijalizam je nova, radikalna i viže razvijena Religija zato što je, kako je već izraženo, spontana i prirodna. Ona dozvoljava svojim ceremonijama i strukturi da evoluira tokom godina praktičnog izražavanja, radije nego što će dozvoliti da postane podložna idejama jedne ili dveju induvidua koje predlažu ove ideje pre nego što one budu ispitane i testirane praktično.
Ono što uopšte nije bilo shvaćeno i izraženo od viška prošlih Religioznih formi (uključujući i one što pripadaju “okultnom”) je to da čudesa često viđena od strane ljudi koji prisustvuju religiskoj ceremoniji se ne dešavaju zbog teksta i činova koji sačinjavaju tu ceremoniju. Takve stvari samo po sebi nisu važne - one su omotači u kojima vatra života mora biti udahnuta. A to je ova vatra života, ovaj smisao numinoznog, koja je kljuć za religisko izražavanje i prosvetlenje.
Ovaj smisao numinoznog se oseća kada se Nacional Socijalisti sakupe zajedno, bilo ne formalno ili na zvaničnom mitingu. To je svesnost da kada kada se mi okupljamo zajedno, mi svi smo stvarno živeći: možemo biti MI, zato što tada možemo otvoreno da prihvatimo veću vezu koja nas spaja sve bez bojazni od opresije. Mi osećamo ovo kada zajedno gledamo filmske snimke iz Nacional Socijalističke Nemačke - kada gledamo i slušamo govore Adolfa Hitlera i kada tom prilikom vidimo istinu radosti na licima Nemačkog naroda.
Mi osećamo ovo unutar naših duhova zbog žudnje za Arijevskom pravdom kada saznamo da je još jedan od naših drugova zatvoren od strane Sistema, kao što osećamo drugarstvo između nas koji još uvek imamo našu slobodu i što naša rešenost da oslobodimo našu Rasu tada jos žešće gori u našim srcima.
Okupljanjem drugova oko logorske vatre na dan 20. Aprila i nazdravljanje našem Šefu, naša religija je već u praksi. Na drugarskim skupovima bilo koje veličine, na drugim važnim datumima po Nacional Socijalizam - kao što je 9. Novembar ili 30. Januar - naša religija postoji! Ovi susreti sadrže Religioznu praksu zato što se dešavaju u cpecifično vreme u godini i uključuju posebne činove radosti, sećanja i poštovanja za specifične aspekte Nacional Socijalizma.
Da naznačimo, mi Nacional Socijalisti - svi mi - već praktikujemo NS religiju samom činjenicom da smo se deklarisali Nacional Socijalistima i težimo da se ponašamo po tom izjašnjavanju. Kada organizacija kao što je Reichfolk želi da razvije ovo prosto shvatanje među NS drugovima, to čini da bi Nacional Socijalizam sam mogao da napreduje do svojih punih potencijala i tako bude u mogućnosti da ostvari svoju Sudbinu - Sudbinu ostvarivu unutar naše Arijevske rase. Nekoliko NS ceremonija koje su do sada bile predlagane su samo vodič - da budu ignorisane, razmotrene ili primenjene prema spiritualnim motivacijama svagog cenjenog druga.
I da ponovimo: To nisu ceremonije gde leži srce religije Nacional Socijalizma, već je to unutar same Arijevske duše. Svaki naš skup mora da učini da je ta duša prisutna i svesna - nije bitno dali je to zvanična uniformisana ceremonija ili je to prosto spontana zdravica Adolfu Hitleru ispod zvezdanog neba.
ZAKLJUČAK: ANATOMIJA NACIONAL SOCIJALISTIČKE ORGANIZACIJE
Osnovni zahtev za politiku NS organizaciju je gajenje prijateljstva preko neformalnih skupova, pre nego što bi trebala da bude zaokupljena organizovanjem formalnih događaja gde se održavaju i slušaju govori. Ovo održavanje i jačanje prijateljstva između NS drugova je tako vitalno a tako zaboravljeno od mnogih organizacija koje se uspinju za društvenu moć. U svojoj osnovi, ovakvi neformalni skupovi su odgajanje organske “zajednice”: Korak ka formiranju pravog plemena i odvajanje od mrtve ljušture konvencionalne partiske politike.
Posledično ovome i kada se ovi gore navedeni zahtevi ispune (t.j. 4-5 godina od sada), sledeća faza u NS Revoluciji leži u prezentovanju novog tipa svesnosti. U ovome, Religija Nacional Socijalizma igra ključnu ulugu - u stvari, ona je osovina oko koje se sve ostalo okreće. Kao što je već istaknuto, Nacional Socijalizam mora da se ostvari na realan, praktičan način, Stvar za koju su individualni životi sredstva. A ovo znači da će jedan tipični Nacional Socijalista evoluirati, da bude jedan pojedinac čije shvatanje i posvećenost prevazilazi hiljade godina! Preko težnje za odgajanjem ove svesnosti - preko efektnog primenjivanja nove forme življenja - Nacional Socijalista će postati sami Nacional Socijalizam, pre to nego član kluba za koji je Nacional Socijalizam samo “interes” koji je zanimljiviji od ostale prošlosti sadašnjeg Zapadnog društva.
ZAŠTO DA BUDETE TEK NACIONAL SOCIJALISTA KADA MOŽETE BITI SAMI NACIONAL SOCIJALIZAM?!?Ono što ovo “postojanje” znači je pojavljivanje novog tipa Ljudskog Bića, tipa koji će se pojaviti tokom nadolazećih vekova da stvori “Gospodarsku Rasu”: rasu koja će evoluirati pre preko duhovne nego preko fizičke eugenike, sadržavajući više visoko razvijenu formu života sposobnu da proširi svoje zaveštanje do zvezda. I ne samo ovo, to će biti oblik života koji poseduje veštine da proširi svoj rasni životni vek u nedogled. Mnogo vekova od sada - ako se sve razvija onako kako bi trebalo da se razvija - Arijevska Rasa koju mi predstavljamo biće sami Kosmos; nova, svesna, i odlučnija manifestacija. Najznačajnije, to je Religija koja će ovo učiniti mogućim, kao što će NS Religija omogućiti razvoj efektivnog i trijumfalnog političkog Pokreta. Ovo će biti tako zato što će to bukvalno povećati - ili povratiti - svesnost Arijevaca u harmoniji sa naslednom Arijevskom Sudbinom. Psiha naše Rase će se promeniti, i tako će se ova psiha odraziti i u fizičkom svetu.
Religija Nacional Socijalizma ostvaruje organsku perspektivu koju potrebuje deo današnjih Nacional Socijalista. Ona omogućuje drugačiji pogled, gde su spoljne društvene promene shvaćene jedino kao razvijanje iz unutrašnje promene: jer bez neophodnih unutrašnjih uslova, spoljašnje promene nisu moguće. Religija Nacional Socijalizma omogućava Nacional Socijalistima da deluju prema razumevanju suštine, umesto da traže da menjaju ono što se može videti na površini. U Prirodi, ne postoje apstraktne forme stvorene tek samo od ideje; namesto toga, promena i evoluiranje forme je spor proces, odvojen od “čudesa”. Suštinski, Nacional Socijalisti u traženju Revolucije, moraju ponovo da upoznaju i prihvate principe koji formiraju Prirodu i Prirodni svet.
I samo preko bezkompromisnog Arijevskog prkosa, plodovi naše Rase će evoluirati kroz vreme i prostor u skladu sa njihovom prirodom.
Napisao: Richard J. Moult
Preveo: DeAr.
Preuzeto iz: SRPSKi FRONT br.18.
No comments:
Post a Comment