Српским Друговима...

Другови у нашој заједничкој Белој Ствари,

Зар је битно којој групи припадате? Зар је важно ко предводи ваше групе и каква вам је филoзофија? Нека издајници Српства брину о томе. Нека се агенти и обавештајци баве тиме, то је иначе њихов посао. Што се тиче самог покрета, кога је више брига за имена и етикете.

До сада је свима требало да вам буде јасно да пре разних група, пре и самог расног покрета долази сама Бела Расна Идеја! Сви ми волимо наш народ и расу, и сви ми верујемо у 14 РЕЧИ. Сви смо у некој групацији или подржавамо неку групу, али то само није довољно...

Када би свако од вас разделио унаоколо неколико летака или лафлета, или сам написао неколико парола које промовишу нашу заједничку Белу Ствар, сигурно би урадио много више од пуког чекања да му тај задатак наложи неки „вођа“. Најгоре од свега је да не радите баш ништа, једноставно да седите и чекате неку „промену“.

Упркос свој опозицији, свом противљењу наших непријатеља, и харанге безсвесних средстава јавног дезиформисања, ви имате моћ и право и могућност да делујете; сами или са вашим истомишљеницима. Ту моћ и право нико не може да вам одузме, јер све зависи од ваше сопствене воље и труда!

Како било која опресија или „закон“ или пљување по медијима може да спречи активисте Белог отпора да делују самостално или повезани у ћелије? Сви се боре за исту ствар, па опет - свако ради колико може и шта може, али нека то ради планирано, мудро и одговорно! Непријатељ не може да спречи ваш активизам и овакав начин рада. Запамтите, непријатељ може да покуша да вас заплаши, да ограничи ваше деловање, може чак и да вас прогања, али не може да вас спречи да волите ваш народ и вашу расу - не може да вас спречи да у име те љубави нешто корисно урадите. Не плашите се ничег и урадите праву ствар. Нико вам не може одузети оно што заиста волите. Према томе, одбаците беспотребне поделе и будите активни. Борите се!!!

Тако, ви сте део неке неке групе или сте симпатизер неке организације? Зар је то битно? Важно је да делујете! Можемо да „марширамо“ одвојено, али морамо да „ударимо“ заједно!

Нема никакве сврхе остајати кући или се налазити са својим пријатељима и жалити се на пропадање Србије, на Белу Кугу или лоше стање Беле Расе!!! Све што треба је да будете корисни и ширите нашу идеју. Увек можете да негде спустите парче папира које садржи позитивну и едукативну промоцију наше заједничке Беле Ствари. Ако ви немате такав материјал, имамо га ми - набавите га од нас! Пишите пароле, разговарајте са другим људима и пробудите их - будите агитатор наше Беле Ствари.

И непријатељ и ви сами знате ко су они. Наши непријатељи су се лоше прорачунали. Они мисле да су Срби докони и незаинтересовани за своју судбину и живот будућих покољења. Мисле да је Белој Раси више није стало да преживи и да могу, тек тако, да нам украду нашу будућност.

Погрешили су!!! Све су погрешно прорачунали... И верујте нам када вам кажемо да сте то ви они који чине разлику; то сте само ви који одлучујете да ли ће наш човек сутрашњице бити мањи од мрава или достићи судбину божанства! Ми сви заједно можемо победити у овој борби и испунити своју судбину, али морамо сви да радимо и да се боримо на начин који нам највише одговара. Заједно смо јачи!

За 14 РЕЧИ: МИ МОРАМО ДА ОСИГУРАМО ОПСТАНАК НАШЕ БЕЛЕ РАСЕ И БУДУЋНОСТ ЗА НАШУ СРПСКУ ДЕЦУ!

Hrabro stoji pravo

JEVREJSKE KNJIGE SU ZA JEVREJE,

JEVREJSKE MESIJE SU SMISLILI ZA SEBE,

ALI AKO TI NISI OD JEVREJSKE KRVI,

KAKO ONI MOGU BITI ZA TEBE?

 

NAČINITI IDOLA OD KNJIGE,

TO JE OTROV DA IZLUDIŠ;

  UMIRUĆI BOG NA KRSTU,

  TO JE RAZLOG DA POLUDIŠ.

 

ČUVAJ SE SVIH SVETIH KNJIGA,

  SVAKE VERE KOJA BI TE SAVILA,

  I SVIH ZAKONA KOJE JE JEVREJ STVORIO,

  I SVIH ZLATNIH PRAVILA.

  

“ZAKONI” I “PRAVILA” NAMETNUTI TEBI

  OD DANA KADA SU IH STVORILI,

  NISU NAMENJENI ZA TVOJE “DOBRO”

  VEĆ DA BI TE OBORILI.

  

USUDI SE DA POKIDAŠ LANCE

  I BUDI VERAN SAMOME SEBI.

  USUDI SE: OSLOBODI SVOJU SVEST

  OD STVARI KOJE ŠKODE TEBI.

 

  UVEK MISLI SVOJE SOPSTVENE MISLI,

  I NAUČI DA MISLIŠ ZDRAVO;

  NAUČI DA KORISTIŠ SOPSTVENI MOZAK

  I HRABRO STOJI PRAVO!

 

  NAPISAO RADGARD REDBEARD, 1910

 

PREPEV NENAD DINARSKI, JUN 2000

LAŽNI PATRIOTI

Kako najlakše prepoznati lažne patriote?
Lažni patrioti se mogu prepoznati po tome što zastupaju neke od sledećih stavova (ili se ophode na barem jedan od sledećih načina):

- Druže se, obožavaju, kumuju, sarađuju, brinu i štite interese cigana, Arapa, crnaca, Kineza, i drugih rasa!
- Ispoljavaju antagonizam i patološki mrze sve Nemce, Amerikance, i/ili Engleze te ne prave nikakvu razliku između tih ljudi i njihove vlasti.
- Drugim rasama daju stanove i poslove, puštaju ih da do mile volje pljačkaju, izrabljuju, zlostavljaju i omalovažavaju naš narod i to unutar naše vlastite zemlje. Dozvoljavaju im da nam komadaju i otimaju zemlju. Zalažu se da drugi imaju veća prava i veće privilegije od nas samih! Da tuđa deca imaju prioritet nad našom! [Na primer, u prevozu ustaju trudnoj ciganki a neće da ustanu trudnoj Srpkinji. Ili trudnoj muslimanki (šiptarki) daju besplatan ultrazvučni pregled dok trudna Srpkinja to mora platiti.]
- Smatraju muslimane našom braćom.
- Zalažu se za mir, ljubav, toleranciju; odnosno, za bratstvo i jedinsto sa svim i svačim samo ne sa onima sa kojima bi trebali [odnosno, za slogu unutar našeg naroda, svih Slovena i svih pravih Evropljana].
- Vole džez, rap, turbo folk i ostala ne-evropska zagađenja.
- Letuju u Turskoj ili bilo gde u Aziji i Africi. Te iako su se loše proveli tvrde da im je bilo super! [Na taj način nagovaraju i druge da to isto urade.]
- Opsednuti su korišćenjem isključivo ćirilice [azbuke koju su po nalogu Vizantije izumela dva grčka monaha kako bi Srbiju što više odvojili od ostatka Evrope].
- Nemaju nikakav stav po pitanju biološkog nestanka našeg naroda i celokupne bele rase [bele kuge] ili misle da je to za nas nevažno.
- Obožavaju crnce u sportu, filmovima ili estradi. Vole kineske, arapske, turske filmove i muziku.
- Tvrde da su tupavi Kinezi izmisli sve što postoji.
- Najradije bi da se isele iz Srbije.
- Obožavaju sve strano.
- Veruju u praznoverje, akupukturu, nadrilekarstvo, alternativnu medicinu, astrologiju, i ostale iracionalne gluposti.
- Jedu kinesku (azijsku) hranu. Voleli bi isprobati njihove specijalitete sa hrskavim bubama, paucima, ljigavim stonogama, glistama, gušterima, itd.
- Negoduju zbog velikog nasilja na televiziji, u filmovima i komjuterskim igricama; a pritom im ni malo ne smeta propaganda koja sistematski uništava našu kulturu i tradiciju.
- Nemaju ništa protiv kulturnog relativizma, feminizma, homoseksualizma, narkomanije, sistematskog nametanja međurasnog druženja i ostalih izrazito dekadentnih pojava u društvu.
- Predstavljaju se velikim vernicima. Smetaju im razne religiozne sekte, ali im ne smeta pacifizam i mazohizam unutar hrištćanstva [religije koja vodi poreklo iz Azije i koju su započeli Jevreji te koja nas pogubno uči da volimo naše neprijatelje, da okrenemo drugi obraz i da gađamo hlebom one koji nas gađaju kamenjem].

[Predhodno navedeno je kratki spisak kako se najlakše mogu prepoznati lažne patriote unutar srpskog naroda, odnosno, unutar Slovena i svih belaca.]

...

"Mi treba da guramo omladinu do samih granica izdržljivosti, pa čak i preko njih, tako da od preživjelih imamo Rasu muškaraca i žena koji su naučili da se uzdignu iznad patnje i pobijede strah od smrti. "

Heinrich Himmler

 

Rudolf Hess - Mučenik Života i Smrti (in memoriam)

Na današnji dan podmuklo je ubijen Heroj Bele Rase:

Rudolf Hes's (1894-1987)

Kad god sam čitao i razmišljao o Rudolfu Hessu (zasigurno najčuvenijem "ratnom zločincu" na svetu), na pamet mi dolaze stihovi iz naše, srpske narodne junačke pesme o BANOVIĆ STRAHINJI: "Pomalo je takijih junaka, netko beše Strahinjiću Bane". Verovatni će mnogi dok čitaju ovo, pomisliti da preterujem. Ali to će pomisliti samo oni koji nisu upoznati sa životom, delom i sudbinom ovog časnog Nemca! Onaj koji zna ep o Strahinjiću Banu, a istovremeno je upoznat i sa Hessovom sudbinom, sigurno će naći sličnost u plemenitosti, časti, junaštvu i žrtvovanju ova dva izuzetna čoveka. Osim toga, pa ne rađaju se samo veliki ljudi u Srbiji, zar ne?
Rudof Hess je rođen 26. aprila 1894. godine u Egiptu kao sin nemačkog biznismena koji je poslovao u toj, tada engleskoj koloniji. Hessov otac je bio nacionalista, u svojoj kancelariji iznad radnog stola je držao veliki portret nemačkog Kajzera; i sasvim je sigurno da je u svojoj najranijoj mladosti od svog oca poprimio patriotske ideje. Školu je završio u nemačkoj Carevini, a kada je izbio Prvi svetski rat 1914. godine, dobrovoljno se prijavio za front. Skoro sam gledao na lokalnoj televiziji englesku seriju "Hitlerovi ljudi" koja se bavila Hessom. U toj seriji su najozbiljnije tvrdili da je bio ono što je bio, zato što nije "stigao da bude vojnik, jer se rat završio pre nego što je on mogao da učestvuje u njemu" - kakva odvratna laž. Prava istina je da je bio dobrovoljac na zapadnom frontu od prvih dana rata, i da je zbog svojih sposobnosti bio unapređen u poručnika. Takođe je zbog iskazane hrabrosti bio odlikovan Gvozdenim krstom, a bio je i ozbiljno ranjen. Zatim se opet dobrovoljno prijavio u ratnu avijaciju kao pilot, ali se rat u međuvremenu završio.Ipak mu je avijacija ostala velika strast, i njome se bavio kao sportom i hobijem.

Na jednom od ranih mitinga koje održala Nemačka Radnička Partija u zadnjoj sobi Sterneckebraua u Minhenu, Rudolf je po prvi put video Adolfa Hitlera i čuo njegov vatreni govor. Momentalno mu je na pamet pala misao: "Ovo je jedini čovek koji može da spasi Nemačku" - i odlučio je da se odmah učlani u Partiju. Od toga dana, Rudolf je bio među prvim Hitlerovim bliskim sledbenicima i saradnicima.
Normalno, pošto je bio aktivni Hitlerov saradnik od najranijih dana NS pokreta, sudbinski mu je bilo suđeno da deli zarobljeništvo sa svojim šefom u tvrđavi LANDSBERG posle neuspelog puča u Minhenu 1923. godine. Tokom tih zatvorskih meseci provedenih u Landsbergu, ova dva čoveka su zajedno proveli dosta vremena, i Rudolf je dobio izvanrednu priliku da upozna svet Hitlerovih ideja. Rudolf je bio i od velike pomoći Hitleru prilikom pisanja prvog dela "Mein Kampf"-a dok su bili zatvoreni u tvrđavi. Od 1925. godine postao je Fuhrerov lični sekretar i dobar prijatelj u privatnom životu. Adolf Hitler je čak bio i kum Hessovog sina WOLF RUDIGER HESS-a. A kako je vremenom rasla i NS partija, tako je rastao i posao i obaveza Fuhrera partije. Hessov zadatak je bio da oslobodi svog šefa dnevnog posla u vezi organizacije i vođeanja partije, a što je Hitleru davalo više vremena za veće zadatke.
Rudolf je 1933. godine naimenovan na funkciju ministra Reicha i zamenika Fuhrera kao vođe nacional socijalističke partije. Takođe je bio i član Tajnog kabinetskog saveta isto kao zamenik Fuhrera. Sve poluge partijske organizacije su bile u Hessovim rukama - prosto rečeno, on je bio čovek No.2 u N.S.D.A.P. Njegova nominacija za sedište u kabinetu je bila formalno priznanje apsolutne unije partije sa državom; i to je osiguravalo saradnju između različitih odelenja državne vlasti i raznih ogranaka partijske organizacije. Tada su nemačka država i N.S.D.A.P postali jedno, stapajući se u DRITTE REICH.
Rudolf Hess se nije često pojavljivajo u javnosti, jer je bio veoma skroman porodični čovek. Njegova skromna kancelarija u WILHELMSTRASSE pokazivala je karakter čoveka koji je bio zaokupljen radom na kome je bio angažovan. Ta kancelarija je bila ista ona koju je imao i u militantnoj fazi pokreta. Rudolf je voleo da radi u tajnosti i tišini, pokazujući javnosti jedino rezultate svog rada. Na taj način on je bio primer lične discipline i samopregora drugim vodećim službenicima N.S.D.A.P, pa nije nikakvo čudo što ga je Hitler bio odredio za svog zamenika i naslednika. Živeo je veoma mirnim i disciplinovanim životom: nikada nije pušio, pio ni plesao na prijemima i iznad svega je bio odan svojoj porodici - skroman neki čovek, kao što već rekoh!
Od trenutka kada je N.S.D.A.P preuzeo vlast u Nemačkoj, Hessov cilj je bio očuvanje principa NS partije čistim i nedirnutim, i da okupi sve članove partije ispod inspiracije ovih principa. Onda nije nikakvo iznenađenje što je Hess do kraja života ostao veran ovim nacional socijalističkim principima i N.S.D.A.P-u. Jednom prilikom je * rekao, što je bilo karakteristično za ovog skromnog čoveka: "Adolf Hitler me je postavio za svog zamenika, zato što on zna da sam naučio da gledam na ljude i politiku kroz njegove oči". Rudolf je sa svojim podređenim u partijskoj organizaciji imao prijateljski i spontan odnos. Često je znao da im kaže i ovo: "Nemojte samo da izdajete naređenja, već dođite do rezultata koji će unaprediti interese nacional socijalizma".

Nešto manje od mesec dana pre nego što je najefikasnija mašina u istoriji izvršila preventivni napad na komunistički SSSR, Hess je sam poleteo avionom sa aerodroma u blizini Minhena. To se desilo u subotu uveče 10. maja 1941. godine, Rudolf se uputio pravo ka Engleskoj. Bio je to poslednji pokušaj da se obezbedi mir u Evropi i spreči rat između dve sile, između Velike Britanije i Nemačke. Ali na žalost, vladajuća demokratska klasa Engleske, slobodni masoni i njihovi finansijeri-"odabrani", su bili naoštreni za rat (u kome oni naravno nisu prolivali svoju krv!) i imali su drugačije ideje od mirovnih predloga Rudolfa Hessa! Vinston Čerčil je našao da je ovaj Hessov plemeniti gest - smešan; i ocenio je da je ovaj odlučni pokušaj spasavanja evropske krvi "fanatično delo ludačkog ponašanja".

Rudolf Hess, idealista i posvećeni patriota Arijevske rase par excellance, suprotno svim međunarodnim konvencijama o mirovnim pregovorima bio je momentalno uhapšen i zatvoren. Pitam se kako bi sada izgledala istorija da su nerazumni Englezi pristali na nemačke mirovne predloge koje je sa sobom doneo Rudolf Hess? I kako bi se to odrazilo na našu srpsku sudbinu u II svetskom ratu? Da li bi onda Englezi i njihova MI6 nahuškala svoje pse u Kraljevini Jugoslaviji - masonske političare i oficirske budale - na martovski puč? Da li bi onda bilo "bolje rat, nego pakt", da li bi bilo aprilskog rata, komadanja Jugoslavije i stvaranja NDH? Da li bi i u tom slučaju bilo hrvatskog genocida nad našim narodom i Jasenovca? Gde bi onda bila KPJ i njene crvene bande ubica? Da li bi se '45. desio slom srpskih nacionalnih snaga i pobeda zlikovca Tita i 50 godina vladavine komunizma? I šta bi danas bilo?
Ali desilo se ono što se desilo! Suprotno i protivno Haškoj konvenciji, * je proglašen nenormalnim i zadržan kao ratni zarobljenik tokom celog rata, da bi na kraju bio izveden pred pobednièki sud u Nirnbergu. I pored toga što je na tom "sudu" nađeno da je Rudolf nedužan za ratna neprijateljstva, dobio je najokrutniju kaznu. Osuđen je na doživotni strogi zatvor, koji je robijao kao jedini zatvorenik zatvora SPANDAU u Zapadnom Berlinu sve do njegovog ubistva 1987. godine. Što se tiče samog osvetničkog suda pobednika u Nirnbergu, ne treba mnogo pričati o njegovoj pravednosti, nepristrasnosti i njegovoj "pravnoj" regularnosti... Dovoljno je reći samo da su na početku njegovog rada pobednici imali i ovakve izjave, bolje reći zahteve: sovjetski krvolok Staljin je u to vreme zahtevao 50 000 pogubljenja u Nemačkoj; američki predsednik Ruzvelt je izjavio da će na tom sudu kastrirati nemački narod, a američki general Ajzenhauer je za nemačke vođe tražio kaznu koja će biti "veća od smrti".
Upravo se to desilo Rudolfu Hessu; preko polovinu svoje zatvorske kazne je proveo sam u ćeliji-samici, i po stare dane njegovi tamničari su ga terali da radi prljave poslove po zatvoru, i nikada mu nisu dozvolili da dodirne svoga sina, ženu ili unuke. Iako je ovaj starac dugi niz godina bio jedini zatvorenik zatvora SPANDAU, on je tamo bio "zatvorenik broj 7"; sam zatvor je bio opasan visokim zidom sa bodljikavom žicom kroz koju je puštana struja. Ovaj zatvor je čuvalo oko četrdesetak savezničkih vojnika koji su se periodično menjali. Naravno, sve ove mere bezbednosti svih tih godina nisu bile zbog Hessa, koji sigurno ne bi imao gde da pobegne. Više su ove mere bile zbog toga da bi se radoznalci sprečili da uđu u Spandau i dopru do Hessa, i da nekome ne bi slučajno ispričao o svome letu u Englesku i o tome šta je predlagao Britanskoj vladi, t.j. kako je Drugi svetski rat mogao biti sprečen...
Pored toga, u ovom zatvoru su za vreme Hessovog izdržavanja kazne bili stalno zaposleni i sveštenici, kuvari, čuvari, čistačice, majstori, bolničari i lekari, ali nikada niko od njih nije bio Nemac. Mnogima od njih je bilo zabranjeno da razgovaraju sa Hessom, a i oni koji su to mogli, nisu smeli to da rade bez prisustva čuvara! Interesantno je da je tokom '70. godina jedan od dva Hessova lična kuvara bio i naš zemljak Slavoljub Zdravković - Srbin iz sela Tamniče kod Negotina. Rudolf Hess je voleo njegove kuvarske specijalitete, naročito sarmu. Ovaj čovek tvrdi da je sa "Starim" (kako ga je zvao) imao prijateljski odnos, i pored toga što su mu oca 1943. godine ubili Nemci. Eto, šta vam je sudbina...

Avgusta 1997. navršila se desetogodišnjica od smrti Rudolfa Hessa, ili još bolje rečeno od ubistva ovog MUČENIKA MIRA. Kako godine prolaze, tako sa njima raste gomila položenog cveća na Hessovom grobu, a broj mladih ljudi koji dolaze da mu odaju poštu povećava se svake godine. 1997. godine, hiljade nemačkih policajaca, kao da nemaju pametnija posla, postavili su barikade na putevima po celoj Nemačkoj da bi sprečili masovno okupljanje na grobu Rudolf Hessa. Istovremeno, specijalna policija je sprovela masovno hapšenje poznatih nacional socijalista, sprovodeći ovo delo na najopresivniji način nebi li zadovoljili svoje ZOG gospodare. Preko 400 nemačkih drugova je bilo zatvoreno bez ikakve optužbe, što je baš u stilu pravog demo(no)kratskog napada na slobodu. Jedini "zločin" ovih ljudi je bio u tome što su hteli da se poklone i odaju poštovanje jednom nesrećnom čoveku koji je hteo da spreči bratoubilački rat u Evropi. I pored zakona koji guše ljudsku slobodu i osećanja, a koje nameću izdajnici iz Bona (da bi zadovoljili svoje ZOG gazde), i pored nemilosrdnog proganjanja nacional socijalističkih patriota, sve više i više drugova iz celog Belog sveta dolazi da popuni redove obeležavanja godišnjice Hessovog ubistva od strane STAROG PORETKA (a koji se danas popularno zove NOVI SVETSKI POREDAK).
Čega se ovi ljudi toliko plaše? Pre pola veka, u svom besu "saveznici" su bombardovali Hitlerovu kuću na Alpima - čuveni BERGHOF, da bi '45. njene ruševine rasturili u paramparčad. Berlinski bunker, zadnje NS uporište u kome je Adolf Hitler i umro, takođe su zbrisali sa lica Zemlje. Šta ih to toliko užasava da su morali da demoliraju zatvor SPANDAU odmah posle Hessove smrti? Spomen ploču koja je dugi niz godina obeležavala mesto u Škotskoj gde se '41. godine spustio Rudolf Hess, 1993. godine je uz pratnju TV kamera srušio čekićem "macolom" azijat AAMAR ANWAR, tadašnji vođa škotske ANTI * LEAGUE. Tako je spomenik, podignut čoveku koji je uradio sve da ne dođe do međusobnog ubijanja Belaca, srušio jedan MANDOV. Čak su i Hessovu staru Luftwaffe uniformu u kojoj je bio zarobljen, a koja je bila čuvana sve ovo vreme, uništili u strahu pred mrtvim starcem. Čega se to toliko plaše? Ovo je veoma interesantno pitanje za razmišljanje. Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan: drug * je bio čovek iz naroda!

Zakleti nacional socijalista, koji nikada nije napustio svoju odanosti ideji, pokretu i Fuhreru, iako ga je to koštalo 46 godina gubitka slobode - od čega je 21 godinu proveo u najstrožijim zatvorskim uslovima. Odbio je da se odrekne bilo čega, kao što je odbio i da traži pomilovanje i milost od sila "pobednica" tako što bi pisao Papi, sovjetskom i američkom predsedniku, bitanskoj vladi i Kraljici, Svetskom jevrejskom kongresu - kao što su to uradili bivši šef Hitler Jugend-a BALDUR VON SHIRAK i ministar industrije III Reich-a ALBERT SCHPER (i koji su posle toga bili oslobođeni). Na sugestije da to uradi , * je kratko rekao: "Meni je moja čast važnija od moje slobode".
Ovako častan čovek - veran sebi i svojim ubeđenjima, teško da bilo koga može ostaviti ravnodušnim. U čast sećanja na ovog čoveka, svaki NS treba da se posveti našoj stvari i sledi njegov primer. Uradite pravu stvar i ne plašite se ničega! Nijedan pravi NS neće se odreći svojih ubeđenja radi sopstvene koristi, niti će se prepustiti saradnji sa neprijateljem. budite ponosni, budite pravi i pokažite neprijatelju pravo lice hrabrosti i lojalnosti. Spoznajte sami značenje: "Moja čast je moja vernost". Znajte da se niko nije suočio sa zatvaranjem kao što je to učinio Rudolf *, i neka vam njegova konačna reč na Nirnberškom sudu bude inspiracija:
"Za mene je bila čast da dugi niz godina mog života radim pod najvećim sinom koga je moja zemlja dala u hiljadu godina istorije. Čak i kada bih mogao, ja sigurno ne bih izbrisao ovu epizodu iz svog života. Ja sam srećan jer znam da sam ispunio svoju dužnost prema svom narodu - svoju dužnost kao Nemac, kao nacional socijalista i kao pravi sledbenik Fuhrera. Ne žalim za ničim! Kada bih mogao da ponovo proživim svoj život, uradio bih opet isto kao što sam i uradio, čak i kada bih znao da će to na kraju da me dovede do neizbežne smrti. Bez obzira šta će ljudsko biće da uradi, ja ću jednog dana stati ispred suda Večnosti. I pred njime ću da odgovaram, i znam da će me ON proglasiti nevinim".
Ovo su bile zadnje javne reči, koje su bile dozvoljene Rudolfu Hessu da ih izgovori...
Svi veliki ljudi i žene imaju jaka, ukorenjena ubeđenja i često baš ta jaka i nepokolebljiva ubeđenja čine tu posebnu veličinu u čoveku. Nije to nikakvo "fanatično ludilo" ako čovek želi da se kvaliteti njegove rase nastave. To je čisti biološki instinkt, sasvim sigurno nešto zbog čega ne treba nikoga optuživati. Ako se neko po današnjim standardima smatra FANATIKOM zato što je ponosan na svoj etnički identitet, nasleđe i tradiciju, fanatikom zato što toliko voli svoju naciju i rasu da je spreman da se bori za njen opstanak i što želi da obezbedi budućnost svojoj deci, onda moramo znati da bez takvog fanatizma među našom sopstvenom vrstom i našom evropskom kulturom - naš opstanak biće nemoguć.

Već je jednom rečeno da je čast ništa drugo nego slobodna, prekrasna i plemenita duša: eto takav je bio i Rudolf *, svetski šampion mira i oličenje Arijevske volje. Neka njegova odanost i žrtva nikada ne budu zaboravljeni, jer pomalo je takvih ljudi kao što beše RUDOLF *...

Napisao DEAR.
Srpski Front No. 2

Dragan Glavašić: "Bolesno društvo"

U komunizmu, tupavi radnici su izrabljivali državu (potpuno nesvesni koliko su imali da izgube ako se uruši taj, barem donekle, pravedni društveni poredak), potpomognuti od korumpiranih komunističkih vođa, koji bi tajno sabotirali komunizam u nameri da postanu nova bogata elita... Dok u kapitalizmu, izopačena država zlostavlja obezglavljeni narod a okrutni kapitalisti [bivši korumpirani komunisti] izrabljuju i surovo eksplatišu obespravljene radnike! Pri čemu je nemoralna vladajuća elita [tajkuni, političari, medijske drolje] na sve spremna samo da očuva svoje privilegovane položaje, a samim tim i ovo nepravedo društvo (koje je zasnovano na nemoralu, nepravdi, zatupljavanju masa, manipulaciji, obespravljivanju većine, pljački, otimačini i nemilosrdnom izrabljivanju, odnosno, neograničenom bogaćenju vladajuće „elite“)...



Razne perverzne grupe (pedera, lezbejki, feminista, mazohista, nimoida, itd) okupljaju se u Beogradu i drugim većim gradovima u Srbiji. Većina tih perverata dolazi iz inostranstva. Finansirani su od strane raznih degenerika (kao što je jevrejin Soroš te od muslimanskih milijardera iz Saudijske Arabije) a sa ciljem da truju i degradiraju Srpski narod... Tako na primer, vole da paradiraju ulicama grada, po parkovima te ispred škola (naročito tamo gde ima dosta naivne dece) i to najčešeće kao pederski, lezbejski i/ili međurasni parovi... Namera im je da javnim prikazivanjem određenih perverznih ili destruktivnih ponašanja: indoktriniraju populaciju da to prihvati... Dakle dobijaju pare od raznih eksremno bogatih nimoida, te zaštitu od naših političara (a samim tim i policije) da manipulišu, obmanjuju i temeljno truju ovaj narod... Takođe, dobijaju velike pare za organizovane izlazke na inernet sa ciljem nametanja svega onog što je blud, krajnje nemoralno, dekadentno, perverzno i po naše društvo veoma pogubno!... A i cigane su počeli organizovati i finansirati... Samo pitanje je kakvi su to „naši“ mediji koji o tome svemu ćute, odnosno, kakvi su to „naši“ političari kojima to ništa ne smeta te koji ništa ne preduzimaju da spreče spomenuta divljanja raznih mazohista, perverata i degenerika.



Kao i ljudi, odnosno, sve životinje i biljke: društvo takođe može biti zdravo ili bolesno. Bolest može biti manje ili više opasna. Sledeći su samo neki od simptoma izrazito bolesnog društva, koji se mogu videti na primeru Srbije:



(1) Filozofija i prava nauka se degradiraju i guraju u zaborav! Dok u isto vreme: praznoverje, okult, nadrilekarstvo i lažna nauka se intenzivno promovišu i nameću!

(2) Umesto da filozofi i istinski intelektualci budu najvažniji, najmoćniji i najpolularniji članovi društva; tajkuni, političari, sportisti i zabavljači (glumci, pevači i medijske ličnosti) su vodeći u društvu... Dakle društveno verovanje, tendecnije i ponašanje nije nametano od strane onih koji su najpametniji i najmoralniji, već od strane onih koji su najgluplji i krajnje nemoralni! A svako društvo je jadno, te predodređeno za propast, u kome budale i najgori perverti nameću javnosti šta da misli, u šta da veruju, kako da se ponaša, zapravo, šta je dobro ili loše, šta je (javno) prihvatljivo ili neprihvatljivo!

(3) Po nas pogubne ličnosti nalaze se na ključnim položajima u društvu. Sve poslove rade ili obavljaju uglavnom ili isključivo neadekvatne osobe... Nepotizam, korupcija, „politička podobnost“ (a u slučaju žena i promiskuitet ili prostitucija) su glavni kriterijumi za uspeh, dobijanje posla ili položaja u društvu... [Deca profesora postaju profesori, nebitno koliko su neadekvatni za to zanimanje...]

(4) Škole su degradirane i one često ne uče našu decu, već im ispiraju mozak svakojakim glupostima, lažima, najgorom propagandom. Što čini celokupan narod neobrazovanim, zaostalim, lakovernim te podobnim za indoktrinaciju i manipulaciju.

(5) Vrši se sistematska diskriminacija većine (naročito belih muškaraca) u korist raznih degenerika, mazohista, parazita i perverata!

(6) Bela kuga! Odnosno, promoviše se pogubna ideologija koja uči Belce da nemaju decu. Bela kuga je dodatno podsticana putem dekadentinih i pogubnih verovanja i/ili učenja: feminizma, homosekusalizma, mazohizma, nimoizma, itd.

(7) Intelekutalno i civilizacijiski inferiornim rasama je dozvoljeno da neometano infiltriraju naše teritorije te zagađuju naše gene! Istovremeno se zakonski zabranjuje narodu da ispoljva rasizam, kao jedinog prirodnog i efikasnog načina da se zaštiti rasa od trovanja i uništenja [mešanjem sa inferiornim rasama]!

(8) Razni ogavni paraziti: cigani, arapi, jevreji, kinezi, crnci i ostali mundovi se nesmetano nastanjuju i njima se daju razne nenormalne privilegije, te ista ili veća prava od našeg naroda, kome zemlja „navodno“ pripada. Na hiljade mundova (cigana, arapa, kineza, crnaca, jevreja, itd) se dovode sa svih strana sveta te beskrupulozno i neometano nastanjuju u Srbiji. Uz sve to—dok nas uništava BELA KUGA—oni su još podsticani i potpomognuti da imaju što više mladunaca...

(9) Na Kosovu, Srbe terorišu i brutalno istrebljuju šiptari; a u zemlji Srbiji šiptari i cigani rade šta hoće, neometano terorišu, maltertiraju, pljačkaju i izrabljuju Srbe! Svašta rade po ulicama naših gradova, na grobljima i ispred crkava; otimaju nam zemlju, truju našu narodnu muziku, prave haos u ovom društvu... I niko to ne sankcioniše...

(10) Jedina navodno patriotska stranka u skupštini ima poslanike: cigane, muslimane i šiptare. U isto vreme, za njih je patriotizam isključivo ekstremna mržnja prema onima koji su nam kulturno najbliži i genetski najsrodniji: Hrvatima!

(11) Turske reči i izrazi se još uvek koriste u Srpsom jeziku, kao i za nazive mesta. Na primer, reči ili nazivi kao što su: „bre“ koji su turci koristili za stoku i krajnje pogrdno za Srbe, „ćale“ koja je izuzetno pogrdna reč u turskom, „Karaburma“, „Rospi Ćuprija“, „Kalemegdan“, „Tašmajdan“, itd. Dobronamerna vlast bi odavno već zamenila te užasne izraze i/ili nazive sa adekvatnim terminima. Na primer: umesto „Karaburama“ može „Zvezdana Padina“, umesto „Kalemegdan“ neka bude „Keltikovac“, umesto „Tašmajdan“ neka bude „Centralni Park“... A umesto „Palata Albanija“ neka bude „Palata Rusija“.

(12) Svi mediji—TV, radio, internet, časopisi, novine—su preplavljeni nimoidima (crncima, ciganima, kinezima, arapima, indijancima, hispanicima, itd), pervertima (homoseksualcima, feministima, degenericima)... Pederske emisije, mundovske serije [južno-američke serije najprimitivnijeg užasa] i (kineski) filmovi (koje samo maloumni kreteni mogu gledati) se neprestano prikazuju...

(13) Lažne „naučne“ emisije naveliko obmanjuju mase i promovišu svakojake bizarne gluposti i najgore izmišljotine... Cilj im je, samo, da degradiraju bele muškarce, našu rasu, kulturu i civilizaciju; dok u isto vreme podmuklo uzdižu parazitske rase, njihove „kulture i civlizacije“!

(14) Klasična muzika je ignorisana, degradirana i polako gurana u zaborav... Istovremeno, žestoko se promovišu razne ne-evropske gluposti, kao što su crnački kretenizmi: džez, bluz i rap [a naročito rap koji izvode najgori kriminalci (ubice, pljačkaši, preprodavci droge i podvodači prostituki), odnosno, najprimitivniji divljaci sa američkih najprljavijih ulica]. [BELEF je nekad uglavnom prezentovao kasičnu muziku; a sada (kad su deca provobitnih tvoraca BELEF-a preuzela „Beogradski Letnji Festival“) umesto klasične muzke, crnački užas je u prvom planu!]

(15) Naša narodna tradicija [izvorene igre i pesme] su sistematski uništavani dok se istovremeno razne ne-evropske gluposti i totalni užasi forsiraju kao navodno naše „narodne pesme“.

(16) Mongoloidni „borilački“ ples [karate, džudo, aikido, joga, đuiđica, itd] se neprestano nameću našoj deci [ne samo dečacima već i devojčicama]. Čak se i u osnovnim školama otvaraju klubovi gore navedenih mongoloidnih „narodnih“ plesova i igara... Ilipak se forsiraju južnoamerički plesovi, kao što su: tango, rumba, samba, ča-ča-ča, itd... Sve samo ne ono što je zaista izvorno i pre svega naše te što bi naša deca jedino i isključivo trebali učiti i/ili znati!

(17) Mongoloidna hrana [svakojake ogavne splačine koje mogu jesti samo izraziti mazohisti] se prodaju u mundovskim „restoranima“. Na desetine su već otvoreni širom Beograda. [Čak su otvorili i suši bar (restoran sirove ribe) za vanserijske mazohiste i najgluplje malograđane!]

(18) Razni sportovi su preplavljeni nimoidima: naročito fudbal i košarka. Svi naši klubovi—čak i neki nižerazredni—su zagadjeni mundovima, kojima se daju stanovi i velike pare da igraju u našoj zemlji!

(19) Donose se pogubni zakoni koji diskriniminiraju protiv većine: muškaraca, belaca, našeg naroda, normalnih ljudi; te koji štite i pomažu sve što je po nas štetno, loše i/ili pogubno: mundove, homoseksualce, feministe, degenerike, lopove, kriminalce, itd. Što je pre svega pokazatelj ko su doista „naši“ političari i za koga oni stvarno rade!

(20) Sve što je glupo, idiotsko ili pogubno se nameće i promoviše, a sve što je dobro se ignoriše ili degradira... Neke od najvećih gluposti u Srbiji su: EXIT (crnačko-pederski festival u Novom Sadu), razni džez festivali u nekoliko Srpskih gradova, FEST (festival sumanutih i/ili dekadentih filmova), BITEF (pederski pozorišni festival), i Sabor Trubača u Guči (zapravo, festival gnusnog ciganskog užasa)... Istovremeno, pušenje i drogiranje je sve učestalije...

(21) Kockanje je dozvoljeno. Odnosno, razmin kriminalcima je dato pravo da legalno pljačkaju zatupljeni narod preko kockarnica.

(22) Razne ogavne gluposti su doneti iz Azije, Afrike i Južne Amerike: mundovske religije, praznoverje, droga, pušenje, tetovaža, nadrilekarstvo, akupunktura, „body piercing“, japanke [verovatno najgluplje „cipele“ ikad izmišljene, koje su anatomski štetne po noge], itd.

(23) Umesto da na more i/ili letovanje idemo u Srbiju, Crnu Goru, Hrvatsku, Sloveniju, a povremeno i u druge evropske zemlje; Srbi su obmanuti da letuju u Turskoj, Egiptu, Tunisu, Indoneziji i drugim muslimanskim zemljama... A s obzirom kakva su sve neopisiva zlodela turci (ili muslimani) činili našim precima: to je nešto najgore i najnemoralnije što i jedan Srbin može uraditi! [A kakve, onda, tek mogu biti osobe koje rade u turističkim agencija i nameću date destinacije.]

(24) U Srbiji se masovno zatvaraju: fabrike, preduzeća, velike proizvodne firme, poljoprivredne zadruge, naučni instituti, biblioteke, škole, obdaništa, porodilišta, kulturne institucije, domovi zdravlja, knjižare, itd.; a umesto njih, otvaraju se: političke stranke, (inostrane) banke, menjačnice, kockarnice, solarijumi, kafići, restorani kineske “hrane”, turističke agancije, prodavnice (jeftine) bofl robe iz Kine i/ili Indije i/ili Turske, klubovi mongoloidnih borilačkih plesova, razne „humanitarne“ ili “ne-vladine organizacije” (najćešće krajnje perverznih grupacija), tržni centri i supermarketi (u vlasništvu raznih lopova, u kojima se prodaje isključivo bofl roba iz Kine, Indije, Turske), radio i TV stanice (koje emituju samo najogavniji program i najgoru propagandu), novine i časopisi (koji objavljuju samo naručene članke), kriminalne bande, prostitucija, male privatne škole (za ekstremno bogate lopove i njihovu privilegovanu decu), šiptarske poslastičarnice, fantomske firme (za pranje novca), „ordinacije“ nadrilekara i svakojakih vidovnjaka, škole stranih jezika, noćni (iliti džez/bluz/rap) klubovi, razna udruženja [na primer, “srpsko-mongoloidnih prijateljstava”], itd.

(25) Naša proizvodnja i ekonomija su totalno uništeni. Svi proizvodi se donose uglavnom iz Azije [na neizmernu radost podmuklog uvozničkog lobija]. Pri čemu je kvalitet te robe na najnižem mogućem nivou, a često mnogi od tih proizvoda su i opasni... [Na primer, hrana za decu koja može prouzrokovati smrt ili mentalnu retardiranost, igračke koje sadrže otrovne hemkalije ili delove od kojih se deca mogu povrediti ili ugušiti!]

(26) Svakojake boleštine dolaze iz mundovskih zemalja i stvaraju razne epidemije, zaraze i opasnosti... Svake godine, samo epidemije gripa koštaju evropsku ekonomiju milijarde dolara te na desetine ili stotine života... [Uz sve to, upravo ovih dana—kad je zvanično proglašena pandemija meksičkog gripa—„naša“ vlast organizuju UNIVERZIJADU, te dovodi sportiste iz preko 140 zemalja (uključujući iz Meksika i Kine (gde je najveće žarište date epidemije), što znatno povećava mogućnosti širenja dotične zaraze u Srbiji te donošenja nekih novih epidemija! To ukazuje na neodgovornu vladu, ciji nepromišljeni potezi će koštati životima mnoge Srbe, kroz nekoliko meseci kad počne sezona gripa. Srbi će platiti životima organizovanje takmičenja koje nema nikakav značaj i koje niko na svetu ne želi...)]. [A u slučaju da se virus ne proširi u dovoljnoj meri, za svaki slučaj su još organizovali i EXIT, te ko zna šta još posle toga: što će zasigurno omogućiti virusu da napravi haos u Srbiji tokom naredne zimske sezone!] [U stvari, već sada se zna da, pre ove dve idiotske manifestacije, u Srbiji nije bilo obolelih od tog virusa; a sada, neposredno po njihovom okoncanju, ima ih već preko 100!]

(27) Lažni patirotizam [odnosno, mundializam] se gura u prvi plan, dok je pravi patriotizam ignoriasan i/ili zakonski proganjan.

(28) Srbe i Srbiju neprestano poistovećuju sa svim onim čemu ne pripadamo (ciganima, arapima, muslimanima, južnoamerikancima, kinezima, Južnom Amerikom, Azijom i Afrikom...); a odvajaju nas od onog čemu zapravo pripadamo i što nam je blisko (Hrvatima, Crnogorcima, Slovenima, Rusima, Evropljanima, Evropom, evropskom kulturom i civilizacijom...)!

(29) Nad nama se primenjuje drevna metoda „zavadi pa vladaj!“ pojačana dodatnom sintagmom „zatruj, obmani, srozaj i sludi populaciju do besvesti, kako bi se lakše s njom manipulisalo i vladalo...“

(30) Srbima i Rusima se nameće ćirilica [koju su izumeli dva vizantijska sveštenika, grčkog porekla (a koji nemaju nikakvu vezu ni sa Srbima ni sa Rusima)] kako bismo se što više udaljili i odvojili od Evrope... Dok u isto vreme, turcima i albanicima se nameće latinica kako bi se oni što lakše infiltrirali u Evropu!

(31) Cigani dobijaju besplatne stanove i imaju besplatno zdravstveno osiguranje [najviše zahvaljujući jevrejinu Sorošu]. Od njih se ne može ući u bolnice, domove zdravlja i porodilišta... Dok, u isto vreme, mnogi Srbi nemaju rešeno stambeno pitanje te nemaju zdravstveno osiguranje! Što čini cigane građanima prvog reda, a Srbe građanima drugog reda, u zemlji Srbiji, i to dok smo mi još uvek većina... Pitanje je samo šta će tek snaći našu decu kad oni postanu manjina u Srbiji...

(32) Druge rase nam postepeno otimaju zemlju te našeg naroda, odnosno, naše rase neće ni biti u doglednoj budućnosti!

(33) Policija služi i štiti najveće lopove [tajkune i političare] te najgore perverte! Narod je obmanut, prevaren i primoran da samo ćuti i trpi, te da svojevoljno sarađuje u sopstvenom samouništenju! Narod je učen totalnom pacifizmu, mazohismu i postepenom samouništenju! Ali kako može biti u interesu jednog naroda da se svojevoljno samouništi, da mu otimaju zemlju, da nad njim vrše tihi genocid, da ga degradiraju te spremaju nešto najgore za njihovu vlatitu decu. Jer ono što se već desilo Srbima u Sarajevu, što se trentuno dešava Srbima na Kosovu će se desiti i našoj deci u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Zagrebu, Ljubljani, kao i svim Belcima širom ove planete kad Bela Rasa postane marginalni deo opšte populacije... Sprema nam se sudbina gora od smrti, a niko ne radi ništa da to spreči, još dok za to ima vremena!

(34) U zdravom društvu, uzor narodu, a naročito mladima su: filozofi i intelektualci te najveće patriote; dok u sumanutom društvu uzor su tupavi sportisti, najogavnije crnčuge, ljigavi pederi i smrdljive lezbejke, perverzni zabavljači, najgori i najveći lopovi (ili tajkuni) te najnemoralniji političari.

(35) Više obrazovanje je uglavnom rezervisano za decu privilegovanih grupa, za one koji su politički podobni, te za bogate...

(36) Pozicija, položaj ili uspeh u društvu se stiče ili dobija putem nepotizma, „političke podobnosti“, veza, poznanstava, ženskim dromfuljanjem, i preko mita ili korupcije...

(37) Najveći lopovi (bivši komunisti), preko noći, postadoše tajkuni [tako što su pokrali sve što se moglo: ogromne pare, cele firme i/ili sve nekretnine]; a drugi po redu lopovi (političari) su zaseli u raznim skupštinama ili kancelarijama te ne mrdaju [godinama, oni tako planduju: pune svoje džepove i bogate se dok nas narod tiho pati i polako propada]!

Svi ovi simptomi su prisutni u zemlji Srbiji! Pri čemu treba imati na umu da što više simptoma zemlja i/ili društvo ispoljava to je ono bolesnije. U ovom trentuku, zasigurno, među najbolesnijim zemljama—ne računajući izrazito mundovske teritorije—su SAD i Srbija. A prethodni, samo delimični, spisak simptoma bolesti za Srbiju su i dokaz izuzetno urgentne situacije koja je snašla pacijenta... Te da je jedini adekvatan lek: revolucija, odnosno, intelektualna revolucija!



Filozofi su najkorisniji, najznačajniji i najvažniji članovi društva. Oni su lekari čiji pacijenti su društvo i civlizacija...

Biološko-politički zadaci srpskog naroda

Svest o značaju nacije za kulturu i nacionalni život tj. buđenje rasnog instikta srpskom narodu koji je od presudnog značaja za njegov opstanak. Glavni zahtev, koji proističe iz gornjeg mog shvatanja, svode se na to, da se mase srpskog naroda, kao i narodna imanja u zemlji, sačuvaju, uvećaju i dobro odneguju. Da se u narodnom, socijalnom, duhovnom, i u celokupnom kulturnom životu moralne snage, zajedništva i jedinstva narodnih masa očuvaju, kao i da se razviju sve specifičke osobine naše nacije.

Cilj narodnog kulturnog napredka nije samo u razvijanju znanja i nauke, već više u popravljanju telesnog sastava našeg antropološkog bića i oplemenjivanju narodnih duhovnih osobina. Kultura dosta zavisi od rase, ona se ne može sama od sebe razvijati, niti se može prenositi svuda i na silu, već ona zavisi od urođenih duhovnih osobina i svojstva. Rasne osobine i rasne obdarenosti koje je dala Priroda jednoj naciji, nisu podjednake kod sviju naroda. Evropska, Arijska rasa, kojoj pripada i naš narod, kao što svedoči istorija, najobdarenija je. Otuda, naš jedan od zadataka trebao bi da bude očuvanje dinarskih rasnih osobina u čistini srpske krvi. To sve treba raditi radi opstanka budućih pokoljenja. Sadašnji civilizacijski i kulturni poredak, ovaj multinacionalni i multirasni haos mora biti prekinut, radi biološkog opstanka naše srpske nacije koja može nestati poput jutarnje rose! Otuda je naš sveti zadatak, da ovo shvatanje širimo u srpskom narodu i da iz njega izvlačimo sve potrebne zaključke.

Potrebno je iskreno ispitivanje naše dinarske rasne istorije. Svako mešanje sa drugim rasama unapred označava pogoršavanje i slabljenje našeg dinarskog rasnog tipa. Savremena industrijsko-kapitalistička civilizacija utiče na narodne procese vrlo štetno, jer stvara nepovoljne i veštačke uslove života. Sve ovo vodi brzom propadanju i nestajanju kulturnih slojeva, narodnih klasa, seljačkog stanovništva, koji su osnova snage jedne nacije. Rezultati će biti kobni, degenerisanje i najzad, izumiranje. Zbog toga je naš zadatak jasan, jačanje naših dinarskih rasnih osobina! Sprečavanje rasnog kvarenja, što bi postigli putem nacionalne ekonomske i socijalne politike. Briga o izvoru narodne snage, o seoskom stanovništvu, kako u pogledu njegovog razmnožavanja, tako i u pogledu njegovog duhovnog oplemenjivanja. Zatim obustavljanje bežanja seoskog stanovništva u gradove, pomoću unutrašnje kolonizacije, pomoću dobrotvorne pomoći, pomoću dobre zemljoradničke politike. Prema građanskom stanovništvu preduzeti sledeće mere: dobrotvorna pomoć i čuvanje sirotinje u higijenskom pogledu, žestoka borba sa narkomanijom i alkoholizmom, kao borba sa materijalizmom i sa opštom trkom za novcem. Potrebna je radikalna reforma našeg industrijsko-kapitalističkog života i civilizacije. Pomaganje i povlađivanje sklapanja brakova između zdravih pojedinaca, koje su bogate porodom. Povećavanje poreza neradnicima i ljudima bez porodice koji su za to sposobni, neračunajući u to ljude koji se bave izučavanjem starina. Nacija koja prati Put života, ima Božansku sudbinu!

Autor nepoznat.
www.srpskifront.com

DA LI VOLITE ŽIVOT?

OUN prognozira povećanje zemaljske populacije za 3 milijarde u toku sledećih 50 godina a do 2150. godine za još 6 milijardi. Jasno je da se to planirano povećanje ne odnosi na predstavnike Bele EuroArijevske rase.... Prenaseljenost je jedan od osnovnih problama današnjice! Baš kao i imigracija. Planeta Zemlja, naša lađa u okeanu etra ima svoje kapacitete. U čamcu za deset ljudi treba smestiti stotinu. Ako mi ne budemo okrutni i odlučni sada, budućnosti neće biti.
U vodi gde su mnogi brodovi potopljeni, brodolmnici se grčevito hvataju za našu malu barku - oni koji MRZE život, pokušaće da te nesretnike uvuku u naš čamac. I ne samo to: nastaviće sa spašavanjem brodolomnika sve dok se i naša mala barka ne pretrpa i potone od ekstra težine stranaca.
Oni koji vole život - uzeće brodske sekire i odsećiće ekstra ruke davljenika koji se kače o naš čamac... i ne samo to, baciće u mutnu vodu iz čamca sve slabiće, "sažaljive", koji više brinu za tuđine nego za sopstveni rod i tako ugrožavaju buduće naše generacije kojima će trebati mesto pod suncem - u našem malom čamcu....
Izbor je prost: ŽIVOT ili Smrt?!?

Preuzeto:
N.Dinarski

Izgradnja Avangarde - Colin Jordan

Drugarice i Drugovi, prenosim vam ovaj tekst u originaloj formi sa foruma www.srpskifront.com/forum , zato što je tako najkorektnije. Pisanje Colin Jordan-a i njegovo učenje je bilo ispred svog vremena.
...

U čast sećanja na mog druga i učitelja, pokojnog Colin Jordana obavljujem na forumu Srpski Front.com ovaj mudri tekst. Moram da istaknem da mi je skrenuta pažnja da se po nekim drugim forumima pojavljuje isti tekst koji je prekucan iz Srpskog Fronta br.11/12 a koji sam ja preveo.
Nažalost u tom tekstu ima izmena koje je učinio mladić koji je prekucavao tekst. Taj dobri mladi čovek očigledno nikada nije ni video originalnu englesku verziju Colinovog teksta iz “Gothic Ripples” бр.7 iz 1981. god (a koju ja posedujem) jer se tada verovatno nije ni rodio ili je bio suviše mali, ali mu to nije smetalo da napravi izmene u orginalnom prevodu teksta iz Srpskog Fronta br.11/12. Kako taj mladi čovek nije upućen u ono što je meni lično Colin Jordan poručio, kakav mi je "blagoslov" dao i šta sam ja njemu obećao - obajvljujem ovde pravu varijantu originalnog prevoda (sa minimalnim doradama) iz S. Fronta broj od 2000 godine. Kao što sam i dužan po obećanju koje sam dao davne 1994 godine drugu Jordanu:


ИЗГРАДЊА АВАНГАРДЕ



Први захтев за правог елитисту је моћ воље да окрене леђа искушавајућој, али узалудној разоноди уобичајне политике а други је да очисти своју свест од сваке привржености постојећој држави, Систему и друштву, сасвим се издвајајући из захвата овог страног света, тако да буде у потпуном побуни против његове декаденције, постајући део будућности. Ово последње захтева посвећеност напреднијем степену самообразовања у целокупном основном знању ментално опремљеног елитисте, укључујући и поглед у историјски контекст наше борбе; разумевање свих главних аспеката узајамних односа и универзално преовлађујуће дегенерације (културна, социјална, биолошка и духовна није ништа мања него чисто политичка) је неопходно за такву целовитост есенцијалног погледа за пуноћу борбе потпуне ратоборности; и адекватно знање о релевантном закону, полицијској процедури, методима непријатељске инфилтрације, провокације, корупције и узнемиравања, и о мерама сигурности против свега овога. После - и само после - овога долази специјализација у било којој од велике разноликости вештина легитимно корисних за правог елитисту у грађењу елите сада, или садашњем деловању против система за убрзање његовог слома, или припреме за акцију у таквој евентуалној ситуацији. У свему овоме не само да елитиста има задатак да тренира себе како би постао што је могуће више самоодржајна јединица револуције, већ чим се један удружи са осталима у постепено еволуирајућој сарадничкој структури, такава структура ће све више и више постајати држава будућности, развијајући се унутар пропадајућег тела садашње политике. Овде смо ми есенцијално заокупљени проучавањем и применом позитивних уметности и наука а не невезаним површним бављењем дилетаната - ово подразумева велики рад оних који су умешани у нашу борбу.

Према томе, трениран професионално за борбу, политички војник авангарде треба да артикулише веру којој ће доживотно бити посвећен сваког дана, и то на вишем нивоу. У овоме, борба треба да буде прихваћена као потврђивање самог себе у животној сврси, оданости, храбрости и снази у борби као највеће вредности; народ - расна заједница, већи него неко сам и као највиши циљ; добро и зло управо као оно што користи или штети народу и ништа више; раса и наше уверење у подржавање наше сопствене расе, виђене у својој целовитости, као и превазилажење географије земаља и структуре држава, у којој лежи наша највећа заклетва и уверење да је сваки борац за нашу расу и наша уверења било где у свету наш друг.

На почетку у свему овоме можете бити сами, изоловани револуционарни агент на територији окупираној непријатељем. Ако је тако, одмах схватите да ово није разлог за туговање и утученост, нити је то оправдање за укоченост и неактивност, већ је највиши тест иницијације ваше подобности - зато што је прави елитиста неко способан да делује сам ако је то потребно, и такав елитиста није некакав зависан слабић коме треба нека непостојећа организација да га држи за руку и сређује ствари за њега. Према томе, почетна изолација особе или неколико особа може само да се поздрави, јер они који се због ове тешкоће одмах врате у живот уобичајног политичког крда су управо они који су неспособни и неуклопиви за захтевну улогу елите.



Због тога из себе истерајте свако осећање беспомоћности откривањем силе која лежи унутар вас, силе помоћу које ћете од самог себе направити најефектније оружје! Будите сигурни у надмоћност квалитета против квантитета, јер тренирани и искусни елитиста може да има много више ефекта од онога што могу мали људи на које се ослања конвенцијална политика! Будите убеђени да су бројке ништа више него једна илузија, која се никада не ослања на квалитет, пошто је то само слабост маскирана у снагу! Схватите да је највиша сила на свету моћ воље која се налази у одлучности тек неколицине! Верујте ово: мањина која је довољно добра, довољно посвећена, довољно образована, довољно тренирана, довољно организована - може да помера планине и може да сруши рањиву грађевину компликоване модерне државе!

Али наравно, ово мора да се каже, такође треба да се истакне да је нама потребно што више правих људи, зато је задатак сваког елитисте, поред свог саморазвоја, да контактира, регрутује и координира нашу врсту. Ово је већ ствар најобазривијег личног приступа, једино тражећи оне који су се већ доказали да могу да се уклопе, регрутованих на позив а никада по недискриминативном маниру масовних организација помоћу оглашавања или анкета на велико. Према томе, никада не гледајте да доведете некога ко је стварно странац, који по сопственим тврдњама препоручује самог себе. Ово је сада парадоксално, али постојеће организације ће бити корисне за нас тако што окупљају људе и приказују њихову стварну вредност тако да их ми можемо пажљиво посматрати и бирати. Радећи овако, ипак, стални опрез је неопходан да би избегли да у оваквом приступу, регрути не постану исувише умешани у конвенционалне активности а на рачун нашег прикладног убеђивања.

У регрутацији и операцији не може бити места за нелогичне и бесмислене моделе штетне по настојање привлачења масовне додатне снаге из такве жестине или јединства које је резултат дубоке хармоније свести. Исто као што нема места за баријере међу националистима, исто тако нема места за било какво искључивање или сматрање жене инфериорном а што је супротно признато једнакој, здруженој и употпуњеној вредности оба пола упркос различитим могућностима. Слично овоме, нема места ни за расцеп међу генерацијама када се о вама најбоље суди да сте стари онолико колико сте млади у срцу и да сте млади онолико колико сте корисни; а исто тако нема места за класне разлике тамо где је једина линија раздвајања која је важна она између нас и осталих.

У организовању је императив да се настави на основи малих локалних ћелија од шест или нешто више чланова; овај број нуди највише изгледа за сигурност, док обезбеђује погодну величину оперативне јединице и даје максималну аутономију доследну са јединственом сврхом и у саглашеном акцијом.

Написао: Colin Jordan
Оригинално први пут објављено у: “Gothic Ripples” бр.7 (новембар 1981.год)
Текст преузет из књиге: “National Socialism – Vanguard Of The Futre” , 1993.год.
Превео: ДЕАР, у лето 1998.г.
Текст у Србији први пут објављен у: СРПСКИ ФРОНТ бр. 11/12, 2000. године.

(P.S. JOŠ JEDNOM DA ZAMOLIMO SVE ONE KOJI REPRODUKUJU TEKSTOVE SA OVOG FORUMA, NAŠEG WEB SAJTA I NOVINE "SRPSKI FRONT" DA U SVOJIM POSTOVIMA ISTAKNU ODAKLE JE PREUZET ORIGINALNI TEKST. UNAPRED HVALA!)

15 godina...

Prošlo je 15 godina od objavljivanja prvog broja NS magazina SRPSKI FRONT - 20. APRIL 1997.god. 

1997-2012

Jedna od najboljih Nacional Socijalističkih novina u jugoistočnoj Evropi. Ove godine je 15 godina rada, te je red da pomenemo prijatelje i saborce.

Naslovna strana prvog broja.

Нама истиче време!

Одељак из :"ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ДЕЈВИД ЛЕЈН"

 

Нама истиче време. Пошто већина нас који смо расно свесни има чланове породица који су јудео хришћани, они се можда плаше да заговарају праву историју. Многи који имају за чланове породица и припаднике оружаних снага наше земље се такође боје да им причају истину. Али ми више немамо избора! Ционисти, благо речено, покривају широк спектар људи чинећи тако од њих наше непријатеље. Они желе да нас расно помешају, измешају, прегазе и на послетку да изврше екстерминацију онога што од наше расе преостане. Али и поред свега тога, морамо имати на уму да су и сви ционисти само смртни људи. Међутим, ко може победити непријатеља који се маскира у нашег пријатеља прихвативши њихову превару. Ми морамо изабрати: или бескомпромисну тоталну и сурову истину, дисциплину и разум на једној страни, или на другој да прихватимо изумирање не одричући се наших веровања. Будућност наше деце зависи од наше храбрости и поштеног одговора. НАТО-ов јеврејски врховни командант, генерал Весли Кларк, у бити прави амерички империјалиста, је једном приликом, док су убијани бели Аријевци у Србији, изјавио: "Немојмо заборавити шта је овде суштина проблема. Не постоји место у модерној Европи који може бити етнички чиста држава. То је идеја из 19. века и ми овде покушавамо да извршимо транзицију у 21 век, и ми ћемо то урадити са мулти-етничким државама."

Име Хомо сапиенс први пут је употребио у 18. веку щведски ботаничар Карл Лине. Реч “сапиен” значи “мудар”. Име је изворно употребљавано као референца на белог човека, те је био синоним са “Европљанин”. Због тога многи каснији таксономи и генетичари су заговарали да се црнце треба класификпвати као различиту врсту. Заправо, Дарвин је прогласио у своме делу Генеалогија Човека да су разлике између људских раса тако изражене, да сличне разлике у животињском свету оправдавају класификацију као различите врсте, ако не и различитог рода.

Dan... ?

Da li je naš sopstveni narod sretniji danas nego pre II svetskog rata?

    Da li su  naše škole bolje, okolina čistija, ulice sigurnije, gradovi lepši, sela punija, društvo zdravije danas nego pre II svetskog rata?

    Arijevski Narodi su se borili ne da sačuvaju svoj tradicionalni našin života, već da unište najnapredniju Arijevsku zemlju, i da bi tako povećali inače ogromno bogastvo i moć Svetskih Bankara (Bankstera!). Ko su danas najbogatiji i najmoćniji ljudi na svetu? Dali su to Nemci, Rusi, Italijani, Englezi ili su to možda Srbi? Dobro sa zna ko su današnji (isto kao i jučerašnji!) bogataši i svetski moćnici! “Odabrani” - eto ko!!!

    Mi ne možemo da osuđujemo milione ljudi koji su pali u II svetskom ratu na bilo kojoj strani da su se borili, bilo da su to Englezi, Nemci, Rusi, Amerikanci, Italijani, Srbi i svi ostali Evropski sinovi i kćeri. Mi ne možemo sada da osuđujemo naše starije  srpske sunarodnike zato što su se borili na strani Partizana i tako bili na strani Rusa/ t.j. Komunizma, ili na strani Srpskih Dobrovoljaca i tako bili na strani Nemaca/ t.j. Nacional Socijalizma, ili su bili na strani Četnika i bili na strani Engleza/ t.j. Kapitalizma. Ali mi takođe ne smemo da se maloumno ponosimo na uzaludnu smrt tako što ćemo odbiti da uradimo ono što je ispravno danas, samo zato što su naši preci greškom delali juče. Neprijatelji Evrope i Srbije, dušmani Arijevske Rase i Evropskog Naroda su za dan “Evropske Unije” uzeli 9. Maj, takozvani dan “dan pobede nad fašizmom”; dan kada je obezbeđena sigurnost za Cionističke interese; dan kada je pobeđena tradicionalna i nacionalna Arijevska Evropa; dan kada je posle tragične pogibije 50 miliona Evropljana, najboljih ljudskih bića na ovoj planeti, otpočela invazija obojenih rasa na naš kontinent i čije prisustvo danas iznosi na desetine miliona, ovih rasnih uljeza koji na naj direktniji način ugrožavaju naš biološki opstanak!!! Borite se protiv toga! 

ARIJANIZAM - Religija bez sveštenika

Arijanizam - religija bez sveštenika

Arijanizam je jedinstven medju svim ostalim religijama, zato što;

 a) nije prvenstveno jedna od preobraćajućih, već rasna- to jest, samo Arijevci mogu da upraznjavaju Arijanizam: i 

b) nedvosmisleno je lišena sveštenstva i drugih sličnih hijerarhija.

 Arijanizam je religija Arijevaca- svih Arijevaca. Dalje se bavi oslikavanjem Arijevskog duha koji prebiva u svim Arijevcima na osnovu njihove rase. Ne može postojati takva stvar, kao da jedan Arijevac ima veću povezanost sa ovim duhom nego drugi Arijevci. Gde je dotični duh, svi Arijevci imaju skrivenu snagu Volje da upražnjavaju Arijanizam. I jednom kada počnu sa upražnjavanjem, njihovi metodi praktikovanja postaju jedinstveni za njihove zasebne naravi. I to postaje Božansko izražavanje Arijevskog duha, bez obzira koliko različiti ili “manje duboki” bili u načinu nastupa. U oblasti duha, svi Arijevci su u suštini ravnopravni. Kako se duh izražava zavisi od razlike i različitosti u kojima su Arijevci prvaci u Prirodi, mi moramo tražiti i doneti što vise mozemo različitih i svakojakih izraza Arijevskih mogućnosti. Ova raznovrsnost izražavanja, ova inventivnost i kreativni genije - ono je što obeležava Arijevski duh, baš kao što i naša fizička pojava nosi veću različitost i varijacije od drugih rasa. To je ta različitost i uvek postojeća mogućnost proširenja koja će odvesti nas- I celokupnu ljudsku vrstu - u carstvo bogova.

Arijanizam je futuristička religija, čije su ikone( ili preciznije junaci) iz sadašnjeg doba. To su heroji I mučenici Nacional Socijalizma! Religija sveštenika, obreda i božanstava je religija mrtvih I daleke prošlosti-prošlosti koje što se tice pitanja Arijevske istorije saopšteno sve. Ono čega treba da se prisete Arijevci danas, to je da mi kao rasa nikad nismo bili vezani za praktikovanje sujeverja i složenih rituala upucenih nekom nebeski čistom ili gnevnom biću. Mi kao rasa iskazujemo naše poštovanje kada slavimo junačka dela: heroizam, dela velike hrabrosti, izdrzljivost, i inventivnost su uvek bile naše nadahnuce, za one stvari koje iskazuju Arijevski duh. Ove stvari nisu nikada postojale da bi bile zarobljene nekom tajanstvenom ceremonijom. Kao što se ni ne mogu oziveti takvim obredima, recima moći, ili čak narodnim običajima(folklorom).Verovati da Arijevski duh može biti izražen i zarobljen takvim stvarima-je isto kao verovati da Arijevski duh, ili kosmička bit, mogu biti smešteni u okviru gradjevine(bilo da je crkva ili “krug kamenova”)-je bolest duše nastavljana zanesenošću do zagadjenosti judeo-nazarenskim ugnjetavanjem. Pravi Arijevski put je životnost i kreativnost. A ta kreativnost obuhvata stvaranje istorije, nastojeći da prevazidje sve što je do sada postignuto. Istinska Arijevska religija nije formirana neprirodnim, morbidnim zamislima, niti odredjena egoističnim i podmitljivim pravilima. Radije se karakteriše kao religija neukoričenih mogućnosti, koja prkosi svim nečistim stvarima koje traže da uguše Božanstvenost prave rasne slobode.

Autor: David Myatt
Prevod za potrebe Rasnih Publikacija: Drug Stakleni

"Оно за шта ми имамо да се боримо јесте осигурање постојања и ширења наше расе и нашег народа, исхрана његове деце и одржање чистоте његове крви, слобода и независност отаџбине, да би наш народ ради испуњења мисије, која је и њему додељена, од стране творца универзума, могао да сазри. Свака мисао и свака идеја, свака наука и сво знање имају да служе овом циљу."

Zašto sam NS

Mnogo putujući, iskusujući iz prve ruke mnoge stvari i duboko razmišljajući o tim stvarima, čvrsto verujem da sam ostvario određeno shvatanje ovog sveta.

Živeo sam među drugim narodima i kulturama u Africi, na dalekom Istoku i srednjem Istoku. Tokom svog života bio sam monah u hrišćanskom manastiru; brinuo se o bolesnim i umirućim; živeo u budističkom manastiru; proučavao sam Islam na srednjem Istoku; učio borilačke veštine zasnovane na taoizmu; učio sam decu; iskusio sam bol; ekstazu i patnju borbe; skitao kao sirota lutalica po zemlji svojih predaka; bio sam u zatvoru – zbog političkih “aktivnosti”; proučavao i prevodio grčke tragedije; pisao poeziju; radio u fabrikama, kancelarijama, prodavnicama, na gradilištima, farmama... Tokom svega ovoga, ja sam iskusio i najviše i najdublje od onoga što se opisuje kao “ljudska priroda”, i došao sam do toga da spoznam i razumem samoga sebe i, verujem, svet oko sebe.

U NAJCRNJOJ AFRICI

Svoje najranije godine sam proveo u Istočnoj Africi i moja najranija sećanja su iz Tanganjike: suve prašnjave staze kroz buš; prekrasni zalasci sunca nad ravnicama; plivanje u bazenu ispod malog vodopada... Moj otac je ostao u Africi i leži sahranjen u onome što je bilo i još uvek je “najcrnja” Afrika – između vodopada Bangweulu i reke Lulua.

Kada sam imao 16 godina, postao sam nacional socijalista, i tokom mnogih narednih godina težio sam onome što sam ja podrazumevao pod pravim nacional socijalizmom: plemenitost, čast, idealizam. Video sam kroz propagandne laži o Adolfu Hitleru i nacional socijalizmu i video sam istinu. Ja sam shavatio produhovljeno, ali na instiktivni način i duhovno značenje Adolfa Hitlera – šta je pokušavao da uradi i šta ga je stvarno motivisalo. Takođe sam shvatio zašto je bio toliko popularan i tako voljen u Nemačkoj. Ja sam razumeo ove stvari zbog toga što sam se osetio isto onako kao što je i on – velika idealistička ljubav za moj narod i velika želja da se deluje da bi se stvorio bolji i plemenitiji svet. I tako, postao sam umešan u politiku i povezan sa različitim nacional socijalističkim grupama i onim rasno-nacionalističkim.

Za mene, profinjena, predivna muzika kao ona J.S. Bacha, činilo se da je držala ono što sam ja osećao – radosno očekivanje i nadu, povezanu sa tugom. I znao sam, na neki način koji je neizreciv rečima, da su ta plemenita osećanja bila ono što je motivisalo Adolfa Hitlera pre toliko godina. On je u muzici takođe pronašao izraz svojih plemenitih snova.

NEOSETLJIVOST NEDODIRNUTA ČAŠĆU

Sećam se tužne i estatične težnje koju sam osetio za boljim društvom, za boljim načinom života. Mogu da se setim besa koji sam osećao kada bih spoznao često brutalnu realnost koja je postojala u svetu moga naroda, često stvorene od strane neke glupe ili jadne jedinke koja nije bila dirnuta idealizmom ili čašću: njihova realnost je bila stvarnost starijeg ratnog veterana brutalno pretučenog i opljačkanog od strane bande mangupa; školske učenice koje je čitava banda zlostavljala i silovala; bicikliste koga je pregazio nesavesni vozač a zatim pobegao; mlade porodice – čiji je otac na nisko plaćenom poslu – u dugovima, izbačene od pohlepnog gazde iz ruševne kuće na kojoj su oni teško radili da bi je napravili svojim domom...

Mogu se setiti, u tim godinama borbe, mnogih momenata čiste, potpune radosti – kao što se dešava kada se putuje u nepoznatu zemlju, i neko se popne na vrh brda i gleda ispred sebe, po prvi put neverovatan pogled: široka panorama nove i još neotkrivene zemlje. Tu je, u takvom momentu uzbuđenje ličnog otkrića, intenzitet samoga života i veliko zadovoljstvo biti živ.

VIŠE FILOZOF NEGO VOĐA

Ali posle nekoliko godina teškog truda da učinim svoju plemenitu viziju stvarnom, izgubio sam svoje iluzije. Bilo je tu sitničavosti i ljubomore čak i od nekih “drugova” – često zaslepljenih od nekih tamo koji bi navodno trebali da se bore i teže istom cilju kao i ja sam. Tokom tih godina ja sam postao čvršći i očeličeniji u svojoj ličnoj situaciji (stan u potkrovlju nalik pećini, često sam bio gladan, imao sam tek nekoliko stvari...), i često se suočavao sa neprijateljem i svojim protivnicima na “ulici”. Ali ja nisam očvrsnuo dovoljno, i taj kvalitet mi je zafalio kao vođi.

U tim godinama ja sam težio da probam i radim ono što je i Hitler – da spasem svoj narod od ropstva koje izdržava da bi moglo biti stvoreno novo i bolje društvo. Ali i pored toga što sam ja osećao i shvatao isto što i on, meni je nedostajala njegova volja, njegova lična posvećenost i odlučnost, njegova spiritualna harizma. Ja sam, u rečima velike SAVITRI DEVI, isuviše Sunce – i nedovoljno Munja. Više filozof nego revolucionarni vođa.

I tako, napustio sam otvorenu politiku političkih partija i umesto toga trudio se na svoj sopstveni način da održim u životu nešto u šta sam verovao. Takođe sam se trudio da učim više, da više iskusim i da živim život na druge načine – jer ja sam itekako bio svestan koliko još uvek moram da učim o svetu i meni samom. Mnogo godina je prošlo. Povremeno bi me dirnuo neki incident, neka priča i ponovo bi tražio da na neki način izrazim svoju viziju, mahom pisanjem članaka, ali povremeno bih opet postajao “politički aktivan”. Prošlo je deset godina, zatim petnaest, onda skoro dvadeset.

Onda, sasvim iznenada i neočekivano, moja lična situacija se promenila smrću u mladom dobu nekog koga sam voleo.

Tako sam opet počeo da putujem, pokušavajući da održim živom lepotu i dobrotu muzikom i povremenim putovanjima u usamljena, divlja mesta sa očuvanim prirodnim lepotama. Jednog događaja se živo sećam. Lutajući po izolovanom predelu naišao sam na farmu. Moje prisustvo je objavljeno lavežom nekolicine pasa i jedna starija gospođa je izašla da me pozdravi. Ja sam samo zatražio dozvolu da postavim svoj šator u polju i nešto sveže vode, ali me je ona ljubazno pozvala u svoj dom na šolju čaja i da probam neke kolače. Uskoro samo upali u razgovor o okolini i opštem stanju u zemlji. Pričala mi je o Britaniji koju je ona upoznala kao devojka i mlada žena, i o tome kako je propratila mnoge promene koje su se odigrale. Ona je znala šta treba učiniti da bi se naša zemlja ponovo učinila finim mestom na kome bi živeli fini ljudi, ali ona je bila pesimista u vezi budućnosti naše zemlje i zemlje oko nje koju je volela i poznavala celog svog života... i rekla je da joj je na neki način drago što je već stara tako da je jedino mogla da vidi kako stvari postaju gore. Sedeći tamo opet sam osetio brigu i zabrinutost za svoj narod i svoju zemlju koju sam duboko osećao u idealističkim godinama svoje mladosti. Danima posle toga, proganjale su me njene tužne reči.

NOVI PERIOD IZRAŽAVANJA

Postepeno, moje misli i osećanja su se sama formirala u celovitosti i po prvi put u mom životu mogao sam da se oslonim na izražavanje značećih reči što ja osećam i razumem u vezi sveta, svog naroda i toj plemenitosti, toj dobroti koju sam upoznao instinktivno još od svoje mladosti, i sve je to bilo predstavljeno i sadržano u nacional socijalizmu i životu i radu Adolfa Hitlera.

I tako, skrasio sam se negde da pišem o praktičnom izražaju ove unutrašnje, plemenite vizije. Tada mi se činilo, isto kao i sada, da je celi moj život vodio do ovih momenata izražavanja – tih shvatanja šta je nacional socijalizam, izvan slogana, izvan politike, izvan propagandnih laži ostalih protivnika nacional socijalizma. Čak izvan mnogih grešaka iz moje sopstvene prošlosti.

Tako je došlo do toga da objavim ta pisanja. Takođe sam dao svoju podršku političkoj grupi za koju sam znao da će da ostvari svoje plemenite vizije koje su esencija nacional-socijalizma. Kroz svoju sopstvenu javnu ulogu, ja ću težiti tome da povedem ostale prema plemenitom idealizmu, esencijalnoj dobroti koju nacional socijalizam izražava.

Ja dobro znam da ako se ne budemo borili za plemenitost, za dobrotu onda će one umreti i da će podle kukavice onda trijumfovati. Neko mora da deluje, neko mora da zauzme stav, da živi i ako treba da umre za svoje časne principe.

Moja je dužnost da pokušam da otkrijem istinu drugima. Bilo bi lakše – mnogo komfornije i manje opasno obzirom kakva je tiranska narav trenutnog sistema koji nastoji da zatvori disidente poput mene – kada bih ćutao i kada bih se bavio stvarima koje volim: odlascima u duge šetnje po pustarama, pisanjem prevoda, penjanjem po planinama, istraživanjem stranih mesta...

Mnogi ljudi neće, uprkos ovih reči, shvatiti šta ja to radim i zašto to radim. Oni će radije nastaviti sa svojim stereotipnim pogledima na nacional socijalizam i nacional socijaliste, i dalje će verovati svim lažima koje su stvorili protivnici nacional socijalizma kako bi diskreditovali nacional socijalizam. Ja znam da sam pravio greške. Ali ja sam učio iz tih grešaka.

Za mene, nacional socijalizam je sredstvo za stvaranje bolje, mnogo šire, mnogo civilizovanije budućnosti. I stvarno, to je tako prosto.

Napisao DAVID MYATT

Preneseno iz “COLUMN 88” broj 3/maj 1998.

Prevod DEAR