Samilost je reč ispunjena mnogim opasnostima kao i iracionalni koncepti “demokratije” i “jednakosti”. Kad
god govorimo o samilosti, automatski nam na pamet padaju srodni koncepti i emocije kao što su ljubav, tolerancija, opraštanje, viteštvo, poniznost i univerzalizam, isto kao i njihove suprotnosti kao što su mržnja, bes, osveta, itd.
Ako naša rasa hoće da preživi na planeti Zemlji, onda mora da dođe do kompletne fundamentalne promene u našem pogledu na spoljni svet. Mnogi vekovi trulenja svesti moraju biti okrutno pročišćeni iz kolektivne svesti i psihe našeg naroda.
Jedan od razloga za beskrajne svađe i udaranja u leđa među raznim našim vođama i grupama, koji su bez sumnje odani opstanku naše vrste kao što se to zastupa u 14 WORDS, ili građenju racionalne, na prirodi zasnovanoj religiji, je prosto stvar strategije.
Toliko toga treba da se nauči od revolucionara iz prošlosti. Pokret nikada ne čini kompromis sa svojim ultimativnim ciljem, pored toga što, naravno, savezi i strategije mogu da se menjaju kao neophodna sredstva za postizanje tog cilja. U tom smislu mi smo POKRET, pošto mi nikada ne činimo kompromis sa tim samim ciljem rasnog opstanka. Političari, međutim, uvek čine kompromise.
Mao Tse Tung je istakao, jednako tačno, da se ni jedna revolucija ne događa pre svoga vremena. Mnogi faktori – ekonomski, kulturni, religiozni i drugi – moraju da se sretnu u tački i vremenu pre eksplozije što se desi i krene sa njenim promenama.
Mase su uvek paralisane nezainteresovanošću. One se opiru promenama, osim ako to nije u malim dozama koje ne uznemiravaju nasilno njihove trenutne dogme i njihov nivo komfora. I ovo je razlog zbog koga mora biti mnogo nivoa otpora. Mase moraju prvo da probaju mleko pre nego što zagrizu meso, to jest brutalnu i neprijatnu istinu.
Prepoznajući ovaj koncept, to je razlog zbog koga mi u 14 WORDS PRESS – WOTANS FOLK ne napadamo ostale vođe, osim ako su oni otvoreno i bez sumnje krivi za rasnu izdaju. Pokret ipak mora, ponavljam mora, da ima zajedničku tačku, kraj spektra, nekompromisni glas koji gura ka ultimativnom cilju. Ovo jeste funkcija 14 WORD PRESSA.
A sada da se vratimo na glavnu temu ovog teksta, a to je “SAMILOST”. Pre nego što razumemo “SAMILOST” moramo da razmotrimo “ISTINU”.
Pošto svaka religija i religijski vođa tvrdi da poznaje “ISTINU”, i podržava svoje tvrdnje “uverenjem”, “verom” i navodnim “svetim knjigama”, šta onda čini WOTANSVOLK drugačijim? Veoma prosto, WOTANSFOLK smatra da je Priroda i Prirodni nepromenljivi zakoni delo ABSOLUTE, prema tome Prirodni zakoni su BOŽJI zakoni. Oni su “Biblija” koju je napisao Stvoritelj – Absoluta, a ne neki čovek. Prirodni zakoni ne mogu biti pogrešno predstavljeni, izmišljeni, iskrivljeni ili promenjeni. I svaka rasa ili vrsta koja želi da preživi je podložna ovim zakonima prirode. Ovo je esencija i istina drevne Arijevske religije i WOTANIZMA, i tada i sada.
Za one koji su novi u Wotanizmu biće korisno da se istakne da je, dok je super-naturalna i nemoguća mitologija Arijevskih religija imala višestruku i vrednu svrhu, one nikada nisu bile shvaćene bukvalno od zrelih osoba. Ako zastupnici ostalih belih, rasnih religija budu prepoznali ovu činjenicu i ugrade je u svoja učenja, onda će imati većeg uspeha u praktičnom regrutovanju i obrazovanju naroda za našu stvar. Arijevska religija ne sme da ima konflikt sa fizičkim zakonima univerzuma, niti sa logikom, razlogom i zdravim razumom.
Kao što je već rečeno da slika vredi hiljadu reči, tako i Bog, Boginje ili religiozne mitologije stvaraju mentalne slike i efekte mnogo moćnije nego cele biblioteke. Pitanje koje mora da se postavi je: da li religija uči kroz svoj simbolizam i reči da su Prirodni zakoni okrutni, neoprostivi i neizbežni. Ili da religija propoveda “samilost” koja ne postoji nigde izvan nečije sopstvene porodice, plemena ili rase? Naš opstanak kao rase zavisi od istinskog odgovora i od razumne samilosti.
Čopor vukova je često koristan za dokazivanje prirodnog zakona, jer vukovi nisu samo sisari kao i mi sami, već se oni i sakupljaju zajedno za lov, opstanak i njihovo zajedničko dobro. Srećom po vukove, za razliku od nas, oni nemaju intelekt koji im dozvoljava da previde samoočaravajuće instinkte koje im je dala Priroda. U vučjem čoporu postoji alfa mužjak, vrhovni pas, vođa; on zadržava tu vodeću poziciju tako što se bori za nju sa svakim izazivačem. Ovde treba da se istakne, ipak, da takav duel nije do smrti. Ako izazivač uvidi da ne može da pobedi, on onda savija svoja leđa i čini znakove kapitulacije i poniznosti. Pobednik zatim prihvata predaju i ne ubija gubitnika. Ovo verovatno možemo da izjednačimo sa viteštvom među Arijevcima. Ali ovde se mi već odvajamo od prirodnog zakona. Mi imamo prošireno viteštvo, jedan oblik samilosti, izvan naše sopstvene familije i rase. Vuk će ubiti ili oterati sve takmace, uključujući i ostale pripadnike roda pasa, kao što su kojoti ili lisice, bez ikakve samilosti, milosti i sažaljenja. U takmičarskom svetu takva je Prirodna komanda. Na jednoj strani, tu je vaša sopstvena familija i rasa; na drugoj strani su svi ostali. Ti ostali su ili takmaci ili plen. Postoje tri koren rase homo sapiensa na ovoj zemlji. I pored toga što je diskutabilno, uobičajno prihvatljivi naučni termini su: KAVKAZOIDI (beli Arijevci), NEGROIDI (crnci), MONGOLOIDI (žuti ili crveni), i naravno gomila mešanaca. Negroidi, mongoloidi i mešanci se uopšte ne brinu za dobrobiti ili nastavak postojanja kavkazoida i u skladu sa time sama priroda naređuje da se svako brine sam za sebe. Ali pod uticajem univerzalističke religije i imperijalističkog kapitalizma, mi beli Arijevci smo bili totalno indoktrinirani izgubljenom i pogrešno shvaćenom samilošću. Zato mi dajemo hranu, tehnologiju, medicinu, obrazovanje, teritoriju pa čak i naše žene suparnicima koji traže naš nestanak. Ovo je apsolutno ludilo u očima Prirode i Prirodnog Boga.
Reč “ljubav” je jedna od najviše pogrešno korišćenih, iskorišćenih i pogrešno shvaćenih reči u svakom jeziku. Ljubav i samilost se često koriste zajedno. Kroz svet sisara, od vukova do Arijevaca, najistinskiji i naj-korišćeniji izraz emocije koju možemo da nazovemo ljubav je onaj majke prema svome mladuncu. Kapacitet majke, i naročito Arijevske žene, za žrtvovanjem za njeno dete je uobičajno skoro bezgraničan. Tako, sasvim prirodno, ovo je nasledna samilost u našoj ženi koju neprijatelj najviše eksploatiše. Još od emancipacije žene u Americi od strane Ustavnog amandmana iz 1920. godine, naša rasa je krenula pravo preko ambisa ka svom nestanku.
Sve što treba da se uradi je da se na televiziji ili filmu prikaže neko izgladnelo crnačko dete iz Afrike sa muvama koje mu šetaju po nosu, i naše žene odmah trče da daju svoju i poslednju paru nekom misionaru u Somaliji za pomoć Africi. Sledeće misli im nikada ne padaju na pamet..
Prvo, ovo je takmičarski svet. Svaka para data za druge rase je izdaja. Njena ljubav treba da bude za Arijevsko dete – prvo za svoju sopstvenu decu, a onda za decu njenog naroda. Drugo, kada kršimo zakone prirode, postoji cena za bedu koja mora da se plati. Kada ih hranimo, oni se razmnožavaju i uskoro će ih biti deset puta više da gladuju. Priroda balansira populaciju i svako veštačko povećanje u hrani, tehnologiji ili medicini za one koji neznaju ili nemogu da ih proizvedu sami – vodi u veliku bedu. Ovo je izgubljena samilost najgore moguće samoubilačke vrste.
Životna okolina je sve veća i veća briga današnjeg naroda i sa pravom je tako. Postoji ograničenje za populaciju koju Zemlja može da izdrži radi životnog standarda kao do sada ili blizu tome čemu smo se navikli . Prema gruboj proceni postoji oko pola milijarde belaca i pet i po milijardi obojenih na planeti. Da li Zemlja može da izdržava čak i samo belce bez daljeg upropašćavanja gornjeg sloja zemljišta, krčenja šuma, iscrpljivanja fosilnih goriva i pravljenja nuklearnih pustoljina je pod velikim pitanjem. 50 do 100 miliona Arijevaca bi verovatno moglo da ima Zemlju kao stalni raj, ali industrijalizacija Trećeg sveta od strane kapitalista i njihovih religioznih kohorti će brzo uništiti celu planetu. Da budem određeniji, to je ili mi ili oni; to je dobar život ili beda, a zatim nestanak. Sama priroda nema favorite i uvek svako ko narušava njene okrutne zakone na kraju plaća veliku cenu.
Sva priroda objavljuje podršku, ljubav i samilost za jake, mudre i lepe. Svaki seljak, farmer i uzgajalac konja dobro zna da mora svoje krave i kobile da spari sa dostupnim dobrim bikom ili ždrepcem; inferiorni postaju šnicle i lepak. Sada rasa Galileo Galileja i Nikole Tesle mora da odluči da li će da preživi ili će biti pregažena i izbrisana iz postojanja od strane rase koja nikada nije izmislila točak ili pisani jezik. A tehnološka dostignuća i izumi naše rase ne treba čak ni da se pominju.
Postoje mnogi primeri izgubljene samilosti koji pokazuju kako smo mi odvedeni na najnazadniju stazu. U svim dečijim bolnicama uvek postoji čitav sprat u kojima drže nakaze rođene bez trunke mozga ili delova tela. Fundamentalisti iz strane religije poriču pravo na abortus beloj ženi koju su silovali rasni stranci, a sve zbog izgubljene samilosti prema mongrilskoj bebi. Neverovatni metodi se koriste da bi se u životu održali čak i oni koji bi želeli da umru zbog prevelikog bola, zbog paralize, gubitka kontrole funkcija, itd. Čuveni novinar H.L. MENCKEN jednom je izjavio: “Amerikanci su glupi”. Možda, ali ja verujem da bi bilo mnogo prikladnije da se kaže da je cela Arijevska rasa oterana u ludilo. Dogma se superirono uzdiže nad razlogom, zdravim razumom i prirodnim zakonom.
Promena u našem celom pogledu na sveti život, u našoj najfundamentalnijoj filozofiji mora biti kompletna, bez obzira koliko će biti traumatična. Postoji dobar primer o tome kako je naša kompletna svest bila programirana ka izgubljenoj samilosti. 1992. godine u Južnoj Karolini banda od sedam crnčuga je kidnapovala mladu belu ženu Mellisu McLaughlin. Silovali su je i mučili nekoliko sati, zatim je živu odrali nagrizajućom kiselinom pre nego što su je konačno ubili. Da li su njeni roditelji – stegnuti i vezani Biblijskim kaišem – uopšte tražili pravdu? Teško! U pravoj hrišćanskoj modi, duhu opraštanja, tolerancije, ljubavi i samilosti njihova glavna briga bila je za osećanja i duše ubica i njihovih porodica.
Neka se shvati – zlo koje nije kažnjeno i osvećeno nastaviće se beskrajno. Odložena pravda uopšte nije nikakva pravda, i pravda koja se odlaže do nekog špekulisanog “posleživota” je oruđe tirana. Teror se jedino može pobediti većim terorom. Zar stvarno neko može da pomisli da bi se neki Viking od pre 1000 godina molio za ubice svoje kćerke? Ili bi to uradio teutonski Wotanist od pre 1500 godina? Mi smo kastrirana, oslabljena, zagađenog mozga rasa muškaraca koji se ponašaju kao žene; i rasa žena koje bi htele da budu muškarci. Seks i rat, požuda i osveta, pobeda ili smrt – to su naredbe Prirode. Višnji zakon je rat, sa ženama za pobednike i nestankom za gubitnike. UMETNOST RATA koji je napisao orijentalac SUN TSU, opisuje Prirodu života i rata kao što to nije niko uradio. Hrabrost bez mudrosti, lukavosti i bezobzirnosti je uzaludna. Jedino je POBEDNIK u poziciji da iskaže samilost, a on nije nikada pobednik ako je njegova samilost pogrešno vođena.
Mi moramo da imamo integritet i hrabrost da odbacimo sve dogme, bez obzira, da to podrazumeva izgubljenu samilost, stranu religiju ili samoubilački politički sistem. Prirodni zakon govori sve!
Napisao: DAVID LANE
No comments:
Post a Comment