Fenotipske kranijalne razlike unutar Arijevske rase

Kao što smo već rekli, jedna od osnovnih karakteristika koju posmatramo prilikom rasne klasifikacije jeste građa i forma lobanje. Kako se unutar jedne rase razlikuju podrase ili fenotipi, tako se razlikuju i njihove kranijalne forme. Već razlikujemo tri osnovna oblika lobanja:
- Brahikefalni
- Mezokefalni
- Dolihokefalni.

Tako ova tri oblika dominiraju u Arijevskoj rasi u sledećim fenotipima:

• Dinarski - Brahikefalija (nije rijetka pojava ni mezokefalnih dinaraca, što od uticaja nordizacije, što od mediteranskog fenotipa)
• Alpinski - Brahikefalija (šira glava nego dinarskom podrasnom tipu)
• Baltički, sa svojim varijacijama - Brahikefalija
• Mediteranski - Dolihokefalija
• Nordijski - Dolihokefalija (od ekstremne dolihokefalnosti do uobičajene u ovom podrasnom tipu).
  

Naravno, pored ova tri oblika lobanja, možemo da uočimo i prelaze između njih. To se uglavnom uočava kod hibrida (mješanaca između dva ili više fenotipa).

U knjizi "Rassenkunde der Altslawen" (Rase starih Slovena) nalazimo tabelu kranijalne rasprostranjenosti u Evropi:

Krenimo sa prvim navedenim fenotipom, dinarskim.
Lobanja je brahikefalna, kratka, lice često izduženo a vilica jaka. Na živućem primjerku su lako uočljivi čeoni zalisci. Nos je uglavnom duži i prominentan.

Ilustracija - pogled na dinarsku lobanju odozgo:

Ilustracija klasične dinarske lobanje:


Kod alpinske lobanje se razlikuje nekoliko stvari. Radi se o većoj lateralnoj proširenosti, a lice je obično ne izduženo i široko.

Sama mandibula (donja vilica) se završava takođe drugačije. Ima poseban "špic" i produženje. Alpinsi imaju i kraći vrat, te otuda i ovakva posebna forma same lobanje, kao što se i vidi na slikama.

Alpinska, kromanizvana lobanja.

Što se tiče ostbaltida i baltičkog fenotipa uopšte, mnogo je sličan alpinskom.

Lobanja mediteranskog podrasnog tipa je takođe izdužena-dolihokefalna kao i kod nordijskog, ali se takođe (kako u prirodi nema jednakosti) razlikuju.

Mnoge lobanje ovog podrasnog tipa mogu da se nađu u Egiptu, kao ostatci tamošnjeg originalnog arijevskog stanovništva. Podatci o ovome su dostupni u knjizi antropologa Sergi, Giuseppe-a (1841-1936) "Mediteranska Rasa" - praistorijski ljudi, Evropa, Indo-Arijevci.

Što se tiče nordijskog fenotipa, lobanje su obično dolihokefalne. Ponekada i ekstremno, kao na ovoj ilustraciji iz jedne antropološke knjige:

Još jedna ilustracija koja dobro pokazuje završetke lobanja različitih fenotipa(atlantid je forma mediteranca):