Укратко,разлог за несауглашеност медју патриотама се може грубо подијелити на разлике и мотивације,сопствене проблеме, и разлике у идеји.
У првом поглављу требали би напоменути да стварна мотивација коју различити индивидуалци или организације узимају да искажу одређен став - о расном мјешању,иступању, о комунистичкој инфилтрацији у влади – се примјетно разликује.
Неки заузимају свој став јер експонира њихову искреност и убеђења и желе да ураде нешто у складу са њиховим убеђењима.
Али ту су нажалост бројне такозване 'патриоте' и медју њима су неки од најуспјешнијих – који уопште немају убјеђења. Они су једноставно бизнисмени и трговци који продају шта год патриотски настројени Американци желе да купе у било које вријеме. Они држе овлажен кажипрст до повјетарца патриотског мишљења и одлучују да је сад вријеме за анти-путујући амандман или отпор према Панама Цанал-у 'гивеаwаy'- или уопште патриотској унији.
И кад искрени патриота осуђује једну од ових курви јавно, одговор је ''не нападај другог патриоту.
Ми требамо унију не заваду.''
Коначно, ту су и особе '' Стари Борци'' који су искрени при својим убјеђењима али су изгубили наду да се било шта може урадити.
Они имају пар посвећених следбеника који прате њихове чланке и држе их једва спојене и тако шире своје опште стране. То је то што они знају да раде и задовољни су са тим. Они немају интересе низашта изван тога.
Сопствени проблеми имају више облика. Ту су и неке патриотске водје које се једноставно не могу са другим извесним водјама.или онима који им невјерују,или који су интензивно љубоморни на неке.Ово срећом , није проблем ограничен на патриоте.
Вође неких организација константно хране свој его. Сваки је претјерано опијен осјећајем да је он највећи жабац у посебној бари, и задња ствар коју жели да уради је да из своје баре скочи у језеро,гдје би могле да се нађу мало већи жабци. Ту се највјероватније налазе више од сто и једне организације,које су исте такве, и идеја о стицању нечег вриједног живота као уједињење је по њима комична ствар.
Рјешавајући се курви, ''старих бораца'',егоиста, и пар осјетљивих и абразивних личности, зашто се мањина патриотских вођа не могу скупити као један покрет- оних који вјерују довољно у оно за шта се боре, да то ставе испред сопствених разматрања? Обично то узрокује ватрена оданост да докаже као камени блок у путу којим покрет иде.
Бизнисмен који продаје интересе максимално повећава свој улог, ће спремно направити било какав компромис који му доноси већу зараду. Идеја је оно што он продаје и увјек ће бити спреман да покрене нову линију робе кад се услови продаје промјене - или да узме новог партнера или да удје у интеграције.
Из различитих ралога организатора група од случаја до случаја без визије иза достигнућа непосредног практичног циља ће често бити воља да се придружи без обзира како му могу помоћи без обзира на разлике у стилу и уверењима.
На другој страни,вођа који се борио годинама- одустаје од своје борбе и било какве сличности са нормалним породичним животом - у циљу унапређења узрока који има дубоки идеолошки значај за њега биће мање спреман да створи компромис његовим увјерењима за привремену предност. Он има дуг поглед на ствари и више је забринут за одржавање своје групе у правом смијеру ка удаљеном циљу, него што преговара о следећој рупи на путу.
Огорченим патриотама који желе непосредно олакшање од ужасавајућег комунизма,злочина на улицама, и аутобусима,идеолошке нејсасноће могу се чинити неважнима. Он једноставно не може разумјети зашто ватрени либерали, који се гнушају злоупотребе како влада ограничава слободу говора код појединца, не може да заустави злоупотребу код расних идеалиста, који се гнушају злоупотребе расног и културног деструктивног обичаја. Он заборавља да се либерали такодје гнушају ''расизма''(као форму ''колективизма'') и да се расни идеалисти гнушају егоизма, атомистичког хипер-индивидуализма либерализма.
Ничија није воља да означавају одобрење друге филозофије кроз отворену сарадњу.
Сад, ово све не значи да патриотске организације неће или не могу сарађивати. Они често и сарађују и несумњиво и свакако ће сарађивати у будућности. Национална Алијанса, напримјер, сарађује са више група и особа чија се убјеђења не подударају са нашим, мада таква сарадња понекад није објављена.
Али то значи да било која врста уско уједињене патриотске организације, обухватајући тренутно постојеће групе у оквиру јединственог вођства, јесте изванредно невјероватна.
Ово свакако није неублажена катастрофа како се то чини. Комбиновање слабости не значи испољавати снагу, како осам богаља, приступањем у војску, не доноси гладијатора.
Оно сто требамо се права снага,не комбинација слабих, пут у којем снага ће постигнута кроз слободну игру снага - кроз одабрано такмичење између различитих група из које ће воља искрснути неког ко ће одговарати да води наше људе. То је расипнички чак и трагичан процес, али то је увек био пут Природе.
Све лијепо, племенито и што вриједи вјечно на овом свијету је прошло кроз такав процес, који је немилосрдно истријебио слабости, казнио грешке и исправљао их. То је воља којом ми тежимо и биће постигнута на исти начин.
Ми морамо учинити све што је неопходно за нас да побједимо - укључујући да се придружујемо другим снагама и групама кад то може узнапредовати нашу Ствар - али ми не смијемо да правимо грешке или да жртвујемо наше праве снаге - што је исправно за наше идеје - за илузорне предности и брзу добит у бројевима.
Написао: dr William L. Pierce
Превод: Lav Mišić
No comments:
Post a Comment