ЈЕВРЕЈИ СЕФАРДИ И АШКЕНАЗИ
У свима моментима живота Јевреја наилазимо и у прошлости и у садашњости на извесне разлике, па чак и на трвења и несугласице између две гране ”изабраног народа” Сефарда и Ашкеназа. Јер они се не разликују само по верским обредима и традицијама, већ махом и по свим елементима који карактеришу један народ. Разликују се пореклом, крвљу, тј. расом, језиком, историјом, темпераментом и начином живота.
Тако је у Бордоу у 18. веку дошло до сукоба између староседелаца Сефарда и нових досељеника из Елзаса, Ашкеназа. Сефарди су близу сто година тражили да се Ашкенази протерају из Бордоа. Сефарди, пореклом из Шпаније, били су на вишем културном степену. Ако се нису сасвим европеизирали, а оно су се свакако потпуно ”модернизирали”, тј. примили су многе особине средоземних народа. У својим рукама имали су већи део извозне трговине тог напредног и богатог приморског француског града. Напротив, Ашкенази бавили су се ситнијом трговином и зеленаштвом, а културно су за њима заостајали.
До сличних сукоба долазило је свуда где су се Сефарди сматрали ранијим гостима и скоро домаћинима, не само у Европи, па и код нас на Балкану, већ и код насељавања Палестине.
У дијаспори у расељавању Јевреја свакако се могу разликовати две струје, иако нису увек тачно одређене и одвојене. Једна је северна, а друга је медитеранска, југозападна.
Јевреји су још од најстаријих времена, као пуноправни грађани Римског царства постепено продирали према западу морем и обалама Средоземног мора. Ту су и клима и животни простор били као у прадомовини, па се и начин живота ових досељеника није битно изменио. Како су у прадомовини припадали неким источним медитеранским расним облицима, нова средина на њих није много утицала. Не само физичка већ и биолошка средина. Јер уколико је било мешања са осталим нејеврејским становништвом, нарочито на истоку у предњој Азији и на Кавказу и северној обали Африке, нови елементи су били сродни прастарим јеврејским.
Црномањасти Сефарди имају издужену лубању (дакле, делихеморфну), лице им је дугуљасто, коштуњаво, нос дугачак и често конвексно повијен, а коса нас подсећа на арменоидне и оријенталоидне типове. У осталом припадају свим медитеранским расним типовима.
Населивши средоземље и нарочито Шпанију, још од најранијих времена примивши шпански језик, преко Шпаније продирали су даље према северу, у централну Европу. Тако ове шпанске Јевреје налазимо још 893. године у Пољској где преговарају са првим пољским владарима. Та сеоба из Шпаније била је крајем 15. века и у 1б. веку за време прогона са стране шпанске инквизиције. Нарочито су налазили уточишта у земљама Отоманске империје. Сефарди у ствари означавају шпанске Јевреје.
Сефарди говоре нарочитим старим шпанским дијалектом. Има их највише непун милион. Живе у Италији, Шпанији, на Балкану, у Турској, у Португалији, у предњој Азији, у Северној Африци. Сматрају себе правим Јеврејима и не воле да се мешају са Ашкеназима.
Ашкенази, што је у ствари назив за Јевреје у немачкој, чине другу јеврејску грану. Из Палестине и предње Азије селили су се у прастаро доба према северу у неколико измешани са турско-татарским народима Хазарског царства, које се простирало од Крима до Урала, расељавали се даље према северу и према западу, у централну Европу и даље. У новије време кренули су и на југ, у Француску, на Балкан и северну Италију где су наишли на старе своје саплеменике Сефарде.
Ашкенази се разликују од Сефарда и телесним изгледом, више су здепасти и грубих облика, глава им је округла (дакле, брахиоморфна), лице шире, нос широк и меснат. И они су црнпурасти али се међу њима нађе и по нека плава особа. Говоре немачки или нарочит ”јидиш” дијалектом. Ову другу струју јеврејске дијаспоре можемо сматрати више европском континенталном, док је она прва више приморска. Овде немамо толико јерменских трагова, али су зато осетљиви лапоноидни, монголоидни и источноевропски расни елементи, којих код Сефарда скоро никако и нема.
Написао: Др Бранимир Малеш
У свима моментима живота Јевреја наилазимо и у прошлости и у садашњости на извесне разлике, па чак и на трвења и несугласице између две гране ”изабраног народа” Сефарда и Ашкеназа. Јер они се не разликују само по верским обредима и традицијама, већ махом и по свим елементима који карактеришу један народ. Разликују се пореклом, крвљу, тј. расом, језиком, историјом, темпераментом и начином живота.
Тако је у Бордоу у 18. веку дошло до сукоба између староседелаца Сефарда и нових досељеника из Елзаса, Ашкеназа. Сефарди су близу сто година тражили да се Ашкенази протерају из Бордоа. Сефарди, пореклом из Шпаније, били су на вишем културном степену. Ако се нису сасвим европеизирали, а оно су се свакако потпуно ”модернизирали”, тј. примили су многе особине средоземних народа. У својим рукама имали су већи део извозне трговине тог напредног и богатог приморског француског града. Напротив, Ашкенази бавили су се ситнијом трговином и зеленаштвом, а културно су за њима заостајали.
До сличних сукоба долазило је свуда где су се Сефарди сматрали ранијим гостима и скоро домаћинима, не само у Европи, па и код нас на Балкану, већ и код насељавања Палестине.
У дијаспори у расељавању Јевреја свакако се могу разликовати две струје, иако нису увек тачно одређене и одвојене. Једна је северна, а друга је медитеранска, југозападна.
Јевреји су још од најстаријих времена, као пуноправни грађани Римског царства постепено продирали према западу морем и обалама Средоземног мора. Ту су и клима и животни простор били као у прадомовини, па се и начин живота ових досељеника није битно изменио. Како су у прадомовини припадали неким источним медитеранским расним облицима, нова средина на њих није много утицала. Не само физичка већ и биолошка средина. Јер уколико је било мешања са осталим нејеврејским становништвом, нарочито на истоку у предњој Азији и на Кавказу и северној обали Африке, нови елементи су били сродни прастарим јеврејским.
Црномањасти Сефарди имају издужену лубању (дакле, делихеморфну), лице им је дугуљасто, коштуњаво, нос дугачак и често конвексно повијен, а коса нас подсећа на арменоидне и оријенталоидне типове. У осталом припадају свим медитеранским расним типовима.
Населивши средоземље и нарочито Шпанију, још од најранијих времена примивши шпански језик, преко Шпаније продирали су даље према северу, у централну Европу. Тако ове шпанске Јевреје налазимо још 893. године у Пољској где преговарају са првим пољским владарима. Та сеоба из Шпаније била је крајем 15. века и у 1б. веку за време прогона са стране шпанске инквизиције. Нарочито су налазили уточишта у земљама Отоманске империје. Сефарди у ствари означавају шпанске Јевреје.
Сефарди говоре нарочитим старим шпанским дијалектом. Има их највише непун милион. Живе у Италији, Шпанији, на Балкану, у Турској, у Португалији, у предњој Азији, у Северној Африци. Сматрају себе правим Јеврејима и не воле да се мешају са Ашкеназима.
Ашкенази, што је у ствари назив за Јевреје у немачкој, чине другу јеврејску грану. Из Палестине и предње Азије селили су се у прастаро доба према северу у неколико измешани са турско-татарским народима Хазарског царства, које се простирало од Крима до Урала, расељавали се даље према северу и према западу, у централну Европу и даље. У новије време кренули су и на југ, у Француску, на Балкан и северну Италију где су наишли на старе своје саплеменике Сефарде.
Ашкенази се разликују од Сефарда и телесним изгледом, више су здепасти и грубих облика, глава им је округла (дакле, брахиоморфна), лице шире, нос широк и меснат. И они су црнпурасти али се међу њима нађе и по нека плава особа. Говоре немачки или нарочит ”јидиш” дијалектом. Ову другу струју јеврејске дијаспоре можемо сматрати више европском континенталном, док је она прва више приморска. Овде немамо толико јерменских трагова, али су зато осетљиви лапоноидни, монголоидни и источноевропски расни елементи, којих код Сефарда скоро никако и нема.
Написао: Др Бранимир Малеш
No comments:
Post a Comment