Јеврејска психа

Професор Revilo P. Oliver (“Liberty bell”, новембар 1985.)

Увек је екстремно тешко за припадника једне расе да разуме или да чак добро процени менталитет друге расе. Увек сам коментарисао недокучив аспект јеврејског ума, чудну обичност- не, више од тога: савршени нехат са којим извршавају подвале које један Аријевац не би покушао да уради, а да није провео сат или два у размишљању да би био сигуран да је његова новинарска патка веродостојна. (Дао сам неке примере у „Liberty bell“, у новембру 1984, на странама 8-17.)
Узмимо за пример, књижицу, „Истинско Ауторство Новог Завета“, коју је написао Јеврејин који користи псеудоним Abelard Reuchlin и коју је издала Фондација Abelard Reuchlin у Кенту, у држави Вашингтон.
Свако ко има чак и површно знање римске историје зна да је заверу за свргавање Нерона водио C. Calpurnius Piso, циониста из једне од највећих римских породица. У тој завери је учествовао такође и Lucan (M. Annaeus Lucanus), један од највећих римских песника. Јевреји су се увек односили нежно према Нерону, јер је, пошто је убио мајку и прву жену, оженио једну од љубавница, аристократкињу Poppaeu Sabinu, која је била или Јеврејка по јеврејској зарази породичне линије, што је данас уобичајено у остацима аристократских породица у Британији, или лакомислена и егзибициона жена, која личи на толико данашњих богатих жена, које прихватају бизарне и егзотичне религије да нахране своје астралне душе.(1) Претпоставимо да је под њеним утицајем Нерон показао велике симпатије према Јеврејима и да је то премашило њихова очекивања: када је руља јеврејских Бољшевика (називани су Крестијани, као што су њихови модерни наследници названи Марксисти) подметнула велики пожар, који је уништио велики део Рима, он је наредио да се сурово погубе; а када су Јевреји у Палестини покушали другу побуну, он је послао неколико легија у мировну операцију да их смири. Та мировна операција је резултирала, после његове смрти, заузимањем Јерусалима. Они су му чак опростили и што је убио Poppaeu Sabinu, тако што ју је ударио у стомак, док је била трудна.
(1. Овде дајем општеприхваћену причу о Poppaea Sabini, која је претпостављена у књижици о којој причам, али НЕ СМЕМ да гарантујем њену оригиналност. Многи историчари се односе према причи о њеном Јудаизму, као о још једној јеврејској превари, а ја се слажем са њима.)
А сада, прича коју је измислио „Abelard Reuchlin“ и представио као историјску чињеницу је да су Римљани, под Нероном, замало прихватили надмоћ јеврејског бога, Јахвеа и расу коју је изабрао да влада земљом, али је C. Calpurnius Piso био врло зао гој, „нациста“ по предвиђању, који је сковао заверу против Нерона да би спречио да свет буде благословен од стране Јевреја. Када он није успео, његов зли син је наставио његов подли посао, тако што је фалсификовао „Нови Завет“ и сва писања Јосифа, који је клеветао божји народ. Прича, изнета са детаљним и апсурдним псеудо-аргументима је толико бесмислена да чак више није ни смешна, и ја је овде спомињем само због имена које је аутор изабрао за измишљеног сина историјског Calpurniusа Pisa: Arius Calpurnius Piso. Он жели да поверујемо да је синовљево прво име било 'Arius', исто као што је очево било Gaius (за које је C. стандардна скраћеница).
Десет минута у доброј библиотеци би обавестило "Abelardа Reuchlinа" да су Римљани користили веома мали број имена, и он је могао да нађе целу листу тих имена у било ком стандардном делу које се бави тиме: на пример „Egbert's Introduction to the Study of Latin Inscriptions“. Велике аристократске породице су се ограничавале на мали број имена, која су давана деци, а може се видети у „Broughton's Magistrates of the Roman Republic“, да су Calpurnii, сваком сину давали једно од шест имена, од којих Calpurnii Pisones користи само пет: Gaius, Gnaeus, Lucius, Marcus и Quintus. Да члан породице добије име 'Arius' је равно фантастици, да чак није ни смешно: него је за презирање.
Або бисмо Ви и ја смислили неку превару у којој бисмо правили име за сина Џорџа Вашингтона, вероватно бисмо тог сина назвали Џорџ Јуниор, а ако то не бисмо урадили тако, сигурно не бисмо измислили сина који се зове Игор Вашингтон, Тексас Вашингтон, Бик Који Седи Вашингтон или Мухамед Вашингтон. А ако бисмо били толико глупи да помислимо да су таква имена прихватљива, ми, пошто смо Аријевци, бисмо провели пет минута у библиотеци, открили зашто су таква имена тотално немогућа, и исправили нашу машту да би била бар површно кредибилна. Али Јевреји никад нису провели пет минута у библиотеци. Не знам да ли је то тога што је истина за јеврејски мозак исто што и Бог за јеврејски народ или због тога што имају тако суверен презир за расу, која хоће да стави веру у приче о девичанским рођењима и мртвацима који се искрадају из гробнице после три дана, или зато што воле да покажу своју надмоћ над својим вазалима, тако што чине да савијене креатуре изјављују да верују у измишљотине, које су лукаво смишљене и бесмислене, као што је познати „Холокауст“.